Da će za deset dana biti zaposleno oko 250 bivših radnika odlazećeg Geoksa i da će radnici imati veće plate nego u dosadašnjoj firmi, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je dodao i da je kompanija neozbiljna jer su odlazak najavili mesec dana ranije, a da ne prihvataju ništa od ponuđenog kako bi se radnicima olakšalo.
Iako je pre tri godine Grad Niš poklonio Aerodrom „Konstantin Veliki“ državi, iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju navode da Vlada Srbije još nije otpisala dug za zemljište oko aerodroma i pored zahteva koji je gradonačelnica Dragana Sotirovski republičkoj vlasti uputila u tajnosti. Već godinu dana se na dnevnom nivou građanima računa kamata od 6.313 evra, pa iz NKD-a pozivaju državu da ne ignoriše zahtev nadležnih u Nišu, kao i da pretnju kamatom „skinu Nišlijama s vrata“.
Nakon slutnji radnika Geoksa u Vranju da će ostati bez posla i potvrde predsednika države da strani investitor definitivno odlazi iz grada, i ta kompanija je jutros preko oglasne table obavestila radnike da odlazi u likvidaciju, a oko 1.000 radnika ostaje bez posla. Razlog likvidacije je, navodi se u odluci, smanjenje proizvodnje ispod granica rentabilnosti.
Da su u toku poslednje analize pred potpisivanje okvirnog sporazuma za izgradnju brze pruge Beograd – Niš – Preševo, objavio je predsednik Vučić na svom zvaničnom Instagram nalogu. Iako je izgradnja te moderne železničke deonice, gde bi vozovi išli i do 200 kilometara na sat, više puta najavljivana, i dalje nije poznat datum početka radova. Ono što je ipak najavljeno je njihov završetak – početak 2026. godine.
Da će oko 80 % radnika sada već bivšeg Geoksa koji ostaju bez posla odlaskom italijanske firme iz Vranja, dobiti novi posao dolaskom, za sada, nepoznatog investitora, obećao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći u „Dnevniku 2“ na RTS-u. Po njegovim rečima sve će se znati do sredine septembra za kada najavljuje odlazak u taj grad, a u „opticaju“ su 4 investitora.
Poslednji dan trgovačke nedelje na Beogradskoj berzi obeležilo je svrljiško preduzeće MIN-DIV koje je u petak, 30. juna prodalo svoje akcije za 18,2 miliona dinara. Istog dana, akcije duvanske industrije „Filip Moris“ pale su za 0,7 % pa sada vrede 7.400 dinara i tog dana su bili jedini gubitnici na berzi.
Pravdanje subvencija fiskalnim računima, nemogućnost kupovine samo folija za plastenik ili ramova za košnice, kao i procentualno smanjenje pojedinačnih podsticaja samo su neki od razloga zbog kojih je poljoprivrednik iz okoline Niša odustao od konkursa koji je nedavno raspisao Grad Niš. Kaže da su ove godine isplivali lični interesi radnika Gradske uprave, ali iz resorne Uprave za imovinu i održivi razvoj nema odgovora na pitanja novinara.
Pre 9 godina prilikom najave dolaska italijanske kompanije Geoks političari su se otimali oko zasluga za njihov dolazak, a sada kada definitivno odlaze sličan sukob i prebacivanje lopte na drugu stranu. Predsednik Aleksanadar Vučić, dok za septembar najavljuje nove investitore u Vranju, sada kaže da je vlast Borisa Tadića dovela italijane na jugu Srbije. U tome mu pomažu i tabloidi, a nekadašnji predsednik Srbije kaže da aktuelni režim ne ume da očuva ni ono što su prisvojili.
Da fabrika obuće Geoks definitivno napušta Vranje i bez posla ostaje oko 1.200 ljudi, potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vućić. Dodao je da će i neke druge fabrike prekinuti poslovanje u Srbiji, a da će se naći rešenje za Vranje i obećao posao za 500 Vranjanaca koji su ostali bez posla u italijanskoj firmi.
Iako nema zvanične potvrde vlasnika kompanije ili nadležnih iz vlasti, italijanska fabrika Geoks zatvara svoj pogon u Vranju, a bez posla ostaje preko 1.000 zaposlenih, potvrđuju doskorašnji radnici u ovoj firmi. O mogućem odlasku prilikom posete Pčinjskom okrugu govorila je i premijerka Ana Brnabić koja je rekla da će, ukoliko se to dogodi, doći novi investitor. Radnici fabrike traže od Vlade Srbije da se u Vranju proglasi Dan žalosti zbog gubitka posla.
Na teritoriji Prokuplja počela je berba ranih sorti šljiva „čačanske lepotice“, „čačanske rane“ i ruske „džanarike“, po ceni koja je za oko 10 dinara veća od prošlogodišnje i kreće se od 25 dinara za čačansku „ranu“ i „lepoticu“, dok se džanarika otkupljuje za 14 dinara po kilogramu. Poljoprivredni stručnjaci kažu da je ovogodišnji rod slabiji ali da je kvalitet bolji pa se očekuje da i otkupna cena bude mnogo bolja od prethodnih godina.
Iako je pre dve godine „Air Serbia“ dobila subvencije iz republičkog budžeta, iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju navode da trenutno sa niškog Aerodroma „Konstantin Veliki“ može da se leti avionima te kompanije na dve destinacije, umesto predviđenih 12. Zato pitaju nadležne iz Vlade, kao i avio-kompaniju, gde su im linije za koje građani Srbije plaćaju subvencije, kao i koliko građane košta neletenje „Air Serbia“ iz Niša.
Dvodnevna poseta delegacije Južnog Sinaja i predstavnika Ambasade Egipta Nišu, zaokružena je današnjim potpisivanjem pisma o namerama između gradova Niš i Šarm el Šeik u Gradskoj kući. Ovaj sporazum bi po rečima gradonačelnice Dragane Sotirovski, trebalo da predstavlja saradnju na polju turizma, obrazovanja, i zdravstva. Bilo je i predloga da Egipćani urede jedan gradski park.
Postoji veliko interesovanje obe strane, kako je rekla gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski nakon sastanka sa delegacijom egipatskog Južnog Sinaja, da se uspostavi avio-linija između Niša i letovališta Šarm el Šeik. Međutim, do sada je jedan pokušaj povezivanja Niša sa ovom afričkom zemljom propao, a da li će Air Cairo leteti na ovoj liniji zavisi od budućih razgovora u Ministarstvu saobraćaja i kontroli letenja.
Sa izvozom od 200,6 miliona evra za prvih 6 meseci, pirotski Tigar Tajers u vlasništu francuskog Mišlena nalazi se na 3. mestu liste najvećih izvoznika u Srbiji, što je pad za jedno mesto u odnosu na prošlu godinu. U vrhu liste koju je objavilo Ministarstvo finansija su i Leoni iz Prokuplja, sa izvozom od 173,6 miliona evra i Filip Moris iz Niša koji je od januara do juna izvezao robu u vrednosti od 104,3 miliona evra.
Jako nevreme koje je 17. jula zahvatilo Blace i okolinu, prema proceni Komisije koja je formirana u opštini uništilo je voće, povrće i ratarske kulture na površini od oko 3.000 hektara i šteta je procenjena na oko 800 miliona dinara. Gotovo stoprocentna šteta napravljena u selima Kaševar, Trbunje, Kutlovac, Barbatovac i Đurevac, a poljoprivredni stručnjaci kažu da je grad uništio ovogodišnji rod i da je pitanje koliko će se voćarske kulture osposobiti narednih 3 do 5 godina.
Iako je prvobitna najava bila da će se budžet Grada Niša prekomponovati do kraja juna, to se nije desilo. Nakon konstatacije predsednika Aleksandra Vučića da je niška kasa na zdravim nogama, gradonačelnica Dragana Sotirovski kaže da će rebalansa svakako biti, ali u avgustu.
Nakon više od godinu dana pauze zbog korona viusa, avioni irske kompanije „Ryanair“ ponovo će od 3. avgusta leteti sa niškog do aerodroma u Bergamu, gradiću blizu Milana, piše na zvaničnom sajtu tog avio-prevoznika.
Nakon dva protesta i besplatne podele paradajza usled niske cene, proizvođače je u leskovačkom selu Svirce posetio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Najavio je rešenje problema sa dolaskom investitora koji će se baviti preradom paradajza, ulaganja države u kompletnu infrastrukturu i automatsku protivgradnu zaštitu. Izvoz je krenuo, cena je dostigla 40 dinara, čime proizvođači još nisu zadovoljni, ali pojedini, kako kažu, jesu razgovorom sa ministrom, Manji proizvođači i predstavnici opozicije koji su danas takođe pokušali da sa ministrom razgovaraju, u tome nisu uspeli.
Iako je 2020. godinu, prema zvaničnom izveštaju, završilo kao drugo najzaduženije niško preduzeće, Javno komunalno preduzeće Mediana dobilo je odobrenje od Gradskog veća da se zaduži 740.000 evra. Kada će novac biti podignut i za šta će konkretno biti utrošen nije poznato, jer iz Mediane još nisu odgovorili na pitanja novinara.
