U planu otvaranje rudnika uglja kod Dimitrovgrada, na uvidu PDR ležišta „Mazgoš“
Javni uvid u nacrt Plana detaljne regulacije za ležište „Mazgoš“, kojim će se omogućiti otvaranje površinskog kopa za eksploataciju uglja u ovom selu udaljenom oko 13 kilometara od Dimitrovgrada, u toku je i traje do 7. oktobra. Ovaj plan obuhvata 21,9 hektara i blizu 200 parcela koje su uglavnom njive, livade, voćnjaci i pašnjaci.
Odobrila je Skupština Opštine Dimitrovgrad još 2024. godine da se uradi PDR za rudnik „Mazgoš“, a sada je opštinska uprava oglasila i javnu uvid u njegov nacrt. Javna prezentacija najavljena je za 22. septembar u 11 sati u sali Skupštine.
Zainteresovana fizička i pravna lica, tokom javnog uvida, mogu dostaviti svoje primedbe na rešenja planirana Nacrtom Plana detaljne regulacije za ležište „Mazgoš“ u KO Mazgoš, opština Dimitrovgrad
PRIMEDBE se podnose opštinskoj upravi opštine Dimitrovgrad – Odelenju za urbanizam, građevinarstvo, objedinjenu proceduru i izvršenja, imovinsko-pravne poslove i komunalno-stambenu delatnost, ul. Balkanska 2, 18320 Dimitrovgrad, u pisanoj formi, najkasnije do 07. oktobra 2025. godine – navodi se u obaveštenju.
Plan je rađen na inicijativu investitora „Vuković- Benz“ doo Novi Sad, a njime je obuhvaćen prostor na obodu Mazgoša na površini od 21,9 hektara.
Površina Plana obuhvata postojeće overene rezerve uglja u ležištu „Ćutuci“. One zahvataju istočni deo Mazgoškog ugljenog basena i prostiru se istočno od sela Mazgoš do državne granice sa Bugarskom, na površini od 554.871 m2 – piše u nacrtu PDR-a.
Kako stoji u Nacrtu, Plan obuhvata najvećim svojim delom poljoprivredno zemljište i to livade, njive, vrtove, voćnjak i pašnjake. Od 187 parcela, njih 179 su poljoprivredno zemljište, a ostatak šume i nekategorisani putevi.
Od 21,9 hektara, koliko je ukupna površina Plana, za eksploataciju će biti opredeljeno blizu 12 hektara, za odlagalište 4 hektara, a za zaštitno zelenilo 5 hektara.
Planom su popisane i mere koje investitor mora da preduzme kako bi se zaštitila životna sredina i život stanovnika.
Obaveza investitora je da vrši analize uticaja na biljni i životinjski svet na lokaciji i njenom neposrednom okruženju u skladu sa položajem u okviru ekološke mreže, kao i uticaj na podzemne i površinske vode, vazduh i sve elemente životne sredine na koje će uticati otvaranje kopa – stoji u Planu.
Ističu i da će se prilikom eksploatacije voditi računa o odvodnjavanju kopa, čime će biti onemogućeno zagađenje površinskih voda.
Ukoliko ovaj PDR bude usvojen, sledi prijava za dobijanje dozvole za eksploataciju koju izdaje Ministarstvo rudarstva.
Autor:
Autor:
Jelena Canić Milanović
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
15Pošalji komentar
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
I tako kada dodje jedno lepo jutro…Probudiš se, rasaniš se i shvatiš da Srbije više nema…
Sta kaze onaj pirocanac Cuta,nesto ga ne cujemo,lepo je u krugu dvojke?
…pa Caribrodjanje, organizujte se sami ako vam rudnik ne odgovara, ne čekajte da dodje neko drugi da vam reši probleme
Bitno da je njega pogodilo ime Dimitrovgrad. A to, sto isti taj Caribrod, vec 4 meseca nema pijacu vodu, vec restrikcije po 8 sata dnevno, sto svi ljudi iz varosi rade u Sofiji, Ili pak rudnik da se otvori da dodatno zagadi i to malo vode sto ima, to njemu nije bitno.
Kad se rudnik u Srbiju vrati.
@BugarinEU : Ćuti si , kad si po babine linije Bugarin ! Bili ste DimitrovGradžanje i sad vam ni Ćuta ne valja ? A što Caribrodžanje ćutu ? Ćuta da vam rešava probleme a vi da ne zaznojite guz’cu ! Toj nije bilo ni u vreme Baja Todora Živkova. A naziv rudnika vam baš odgovara ! „SREĆNO“ !
Pozdrav za laznu opoziciju,radikale 2.0.E zato nikad necete u fotelje.
Istorija za napredne i ove druge cacije.
Caribrod je stari bugarski naziv koji su srpski koministi,osnivaci cacija preimenovali u Dimitrovgrad po bugarskom komunistickom predsedniku Georgi Dimitrovim.
Pa? Okal ga Caribrod ili Dimitrovgrad ista si je rupetina. Bila i ostala.
Pojima nemate ni sta je Caribrod ni Dimitrovgrad. Bitno je da tu nema blokadera sto vam je mnogo zao. Ne dirajte istok Srbije!!!!!
Ima blokadera botu.Poznajuci vas radikale,uskoro se Caribrod vraca matici.
Profa Caribrod : Znam istoriju bugarske i srpske nacije što i nije čudno zbog obrazovanja!Pusti ćacije i ostale koji ne poznaju istoriju ni svog naroda ali ponela te tvoja titula profesorska i sve stavljàš u isti koš!Ko je sahranjen u „Sv.nedelji“ usred Sofije,koja je srpska Princeza bila udata za vašeg Cara?Tri sina je rodila – dinastiju
stvorili,skoro 300 godina vladali! Dimitrova je otrovao Staljin u Moskvi a Tito preteče!
A odakle su baba,majka i zena Dusana Silnog i jel se Beograd nekad zvao Alba Bulgarica…?
Oko 1460. godine,za vreme epidemije kuge,vladika Silvanije je preneo mošti srpskog kralja Stefana Milutina u Bugarsku,u manastir Svetih Ćirila i Metodija.Posle nekoliko premeštanja,počivalište pronašle su u Crkvi Svete Nedelje,pošto je crkva postala episkopska rezidencija u XVIII veku.Sveti sinod Bugarske pravoslavne crkve 2006.godine doneo je odluku da se deo moštiju Svetog kralja Milutina vrati Spc.
@Profa : Iz EU! I tu smo vas pretekli.
Beograd … je bio na udaru svima pa i Šišmanu, čak ga i Makedonci svojataju ali za Dušana Silnog si u pravu, osvojio je skoro ceo Balkan,jedino nije Bizant /Konstantinopolis/ i Solun. Serdiku jeste. I šta sada ? Vratiše li mošti Srbiji? Ipak one znače i vama i nama!
I do kada će teramo ? Šopi li neće da spominjemo? Čekam …