Festival turističko-ekološkog filma Vrmdža fest ovog leta trebalo bi da doživi svoje 4. izdanje, a otvoren je i konkurs za one koji žele da se njihova ostvarenja predstave na njemu. Plan je da se festival u selu nadomak Sokobanje održi u drugoj polovini jula, ali organizatori napominju da su moguće izmene termina i načina održavanja.
Zbog potencijalne gradnje mini-hidroelektrana na teritoriji opštine reagovali su meštani nekoliko sokobanjskih sela, a nakon njihovih zamerki na izmene Prostornog plana, predsednik Opštine kaže da će biti razmatrani uslovi i ograničenje za izgradnju novih mini-hidroelektrana. U sokobanjskom ekološkom društvu kažu da primeri postojećih mini-hidroelektrana govore da bi se dozvolom gradnje došlo do ekološke katastrofe, a gradnja ima negativan uticaj i na turizam
Novim prostornim planom Sokobanje predviđene su lokacije za 16 mini-hidroelektrana, a prošle godine već su izgrađene 2 na reci Moravici. Dok su meštani sela Vrmdže zabrinuti zbog potencijalne gradnje objekta za proizvodnju struje na njihovoj reci, ali i na drugim lokacijama u opštini i traže odgovore od lokalne samouprave, od nadležnih zasad nema odgovora na njihove zahteve, kao i na pitanja novinara Južnih vesti.
Kroz program Evropske unije – EU Pro, u Sokobanji se sprovode dva projekta vrednosti skoro milion evra. Pored uvođenja i razvoja geografskog informacionog sistema, u Sokobanji se novcem EU rekonstruiše postrojenje za preradu pitke vode „Carina“.
Svega 2 od 25 sela, koliko ih je u opštini Sokobanja, ima organizovan odvoz smeća, zbog čega na svakom koraku niču divlje deponije i pretpostavlja se da ih ima stotinak. „Sokobanjsko ekološko društvo“ rešilo je da to promeni, pa planiraju da u svakom od sela nađu makar jednu osobu za saradnju, koja će im pomoći da popišu sve divlje deponije i prošire ekološku svest među meštanima.
Još 11 dana imaju autori dokumentarnih ili televizijskih filmova na temu turizma, ekologije i etno kulture života na selu da se prijave za Internacionalni festival turističko-ekološko dokumentarnog filma u Vrmdži.
Zbog toga što je ginekolog iz Doma zdravlja u Sokobanji otišla iz ove ustanove, žene u ovom mestu bile su nedelju dana bez mogućnosti da odu na pregled. Problem nedostatka ginekologa, kako kaže dirketor Doma zdravlja Slaviša Antonijević, rešen je tako što su dovedeni lekari iz Aleksinca i Knjaževca.
Dnevna soba bila mu je kafana. Zvali su ga srpski Čehov. Bio je profesor, učesnik ratova i vatreni liberal. Stevana Sremca opisivali su i kao usamljenog, povučenog i preosetljivog čoveka, a kažu i da je bio šarmantan i “vazda čist”. Nije voleo lekare, ali je na njihovu preporuku otišao na lečenje u Sokobanju, gde je i preminuo 12. avgusta 1906. godine, a preko puta kuće u kojoj je proveo poslednje dane postavljena mu je bista.
Šetalište puno turista, popunjeni smeštajni kapaciteti, gužve u kafanama i na izletištima – slike su koje leti dolaze iz Sokobanje. U hladnim zimskim danima turisti se „povlače“, ali su tu planinari koji i po snegu obilaze lepote koje je okružuju.
Jedinstvena po tome što je jedina škola na teritoriji opštine Sokobanja, sa 22 jedinice u gradu i okolnim selima, kao i činjenici da se nastava u matičnoj školi odvija u dve zgrade, od kojih je jedna zadužbina Mitropolita Mihaila iz 19. veka, Osnovna škola “Mitropolit Mihailo” decenijama uspeva da poštujući dugu tradiciju, odgovori brojnim izazovima modernog obrazovanja.
Jedan od najstarijih aktivnih fudbalskih klubova na jugu Srbije Ozren iz Sokobanje nedavno je obeležio 106. rođendan, ali nije imao mnogo razloga za slavlje pošto je, zbog finansijskih problema, morao da umesto u četvrtom rangu ove sezone zaigra u rangu niže. Klub, kom je najveći uspeh bilo igranje u Srpskoj ligi, čeka bolje dane igrajući sa mladim igračima iz Sokobanje.
Domaće maline, višnje i zova, ali i divlje jagode, kupine, drenjine i trnjine, ubrane u selu Vrmdža kraj Sokobanje, uz pomoć vrednih ruku domaćica postaju ukusna poslastica kojom se sladi cela porodica. Nena Marković iz ovog kraja pravi ih sa sestrom, po receptu koji su “ukrale” od majke, a ono što naprave domaćice iz Udruženja “Vrmdža domaća radinost” mogu da probaju svi koji vole ukusne i zdravije slatkiše.
Skriven na obroncima planine Rtanj, u selu Sesalac, nalazi se eko-kamp “Glas prirode“ čiji je idejni tvorac Pančevac Marjan Arsenov. U nadi da će u kampu okupiti istomišljenike koji prihvataju načelo saglasja sa prirodom, nekonzumiranje alkohola i mesa, Marjan nudi besplatan smeštaj svima onima koji bi da se odmore od gradske svakodnevice.
Sokobanja će od 6. do 9. septembra biti domaćin 1.200 takmičara koji će pokazati svoje umeće u mažoret plesu – igri specifičnih koraka sa elementima gimnastike i mažoret štapovima. Evropsko prvenstvo u ovom plesu se, kako navode iz Turističke organizacije Sokobanje, prvi put održava u Srbiji.
Svi oni koji su u protekle dve godine snimili dokumentarac ili televizijski film na temu ekologije ili turizma, kako kažu organizatori, mogu da se prijave na festival “Vrmdža fest” i na taj način se kandiduju za neku od brojnih nagrada. Festival će se, dodaju, održati 14. jula u Vrmdži.
Nadomak Sokobanje, idući prema Resniku, na reci Gradašnici, nekada se nalazilo trinaest aktivnih vodenica. Danas su u funkciji samo dve koje pripadaju familiji Grudonjci, a osim primarne funkcije, ovo čudesno mesto krije i brojne mitološke priče i predmete.
Većina meštana sokobanjskog sela Vrmdže ne veruje da, prema staroj legendi, u njihovom jezeru živi ogromna neman, ali su joj bez obzira na to ipak dali ime. Tako priču o čudovištu Vrmdžila, koje niko nikada nije video, rado prepričavaju gostima i turiste pozivaju da dođu i pronađu ga.
„Bogova vrata“ na planini Krstatac, vodopad, pećine i izvor Buk koji se nalaze nedaleko od Sokobanje u ataru sela Milušinac, mnoge će ostaviti bez daha i pravi su izbor za one koji vole nešto izazovnije izlete u prirodu.
Banja podno Rtnja i Ozrena, koju poslednjih godina poseti više od 100.000 turista za 12 meseci, mesto je u kome je boravio prvi zvanični turista u Srbiji, odnosno Jugoslaviji, i to pre 180 godina.
Iz drvene skulpture sa likom Nikole Tesle, koja se nalazi u parku Banjica u Sokobanji, ove godine su izlistale mladice pa izgleda kao da je čuveni naučnik oživeo, kaže autor ovog dela vajar Mića Veličković Miveli.
