Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:59, 17. 4. 2020.

Darvinova priča

Autor

Vanredni profesor Pravnog fakulteta u Nišu.

Zamislite da Vas presretnu na ulici „dosadni anketari” i pitaju da brzo odgovorite na sledeće pitanje:

Koji je češći uzrok smrti:

1. srčani udar

2. nesrećni slučaj?

Kako biste odgovorili?

Da li bi Vaš (automatski) odgovor bio da je češći uzrok smrti nesrećni slučaj, kao što je ogromna većina ispitanika odgovorila (vid. rad iz 1978. godine, Lichtenstein et al., Judged Frequency of Lethal Events, Journal of Experimental Psychology: Human Learning and Memory) ili biste bili dovoljno pronicljivi i/ili obavešteni i rekli kako je češći uzrok smrti srčani udar (srčani udar je, inače, duplo više uzrok smrti nego svi nesrećni slučajevi zajedno).

Zamislite sada ovu situaciju. Naši „dosadni anketari” stoje ispred Maksija i presretnu „nesrećnog” čoveka sa četiri pakovanja toalet papira u jednoj ruci i tri kese sa po četiri kilograma brašna i četiri litra ulja u drugoj ruci i postave mu sledeće pitanje:

Šta Vas više plaši: „Korona” ili saobraćajna nesreća?

Šta mislite, kakav bi bio odgovor „junaka naše priče”?

Ili ti „dosadni anketari” pošalju poštom isto pitanje ženi od 70 i kusur godina koja već mesec dana nije izašla iz kuće u strahu od očekivane novčane kazne od 150.000 dinara ako prekrši pravilo „kućne izolacije”. Kako bi naša simpatična bakica odgovorila?

Ne potcenjujući vašu inteligenciju, pogađam da naslućujete odgovore. I ne samo njih, već i poentu koja stoji iza toga. Pa dobro, ajde da je učinimo vidljivom! Mislim na poentu, a ne na „Koronu”.

Otkada je sveta i veka, ljudi su se plašili. U Starom Egiptu od poplava, u Srednjem veku od veštica, a, naravno, oduvek od raznih bolesti i pandemija! Mehanizam je prost: ljudi dožive nešto jezivo i onda strahuju od toga, verujući da je to najgora moguća katastrofa. Doista, neke katastrofe, kao što je bila „crna smrt” u 14. veku (nastala u Kini), baš su bile takve – preko tri stotine miliona ljudi je nestalo!

Neka od onih mudrih glava, koje čitamo samo kada nas muka natera (a neki ni tada!), a do tada gledamo Mesija i Ronalda (i punimo im džepove), rekla je da su strah i krivica ontičke kategorije. I zaista, zdravorazumski gledano, sudeći bar po njegovoj učestalosti, strah to i jeste. Čega se sve ljudi plaše, teško je napraviti listu. Martin Hajdeger je u pravu.

Neko će reći: Pa dobro, strah od „Korone” je racionalan. Tačno, ali podjednako važno je i pitanje intenziteta tog straha i kako on utiče na našu procenu rizika i ponašanje. Drugim rečima, važno je pitanje afektivne (emocionalne) heuristike na osnovu koje vršimo procenu rizika. Naši „prijatelji” naučnici (prijatelji samo kada zagusti!) saopštavaju nam da su ljudi i te kako skloni pogrešnoj proceni rizika smrtnih događaja usled dejsta emocija.

I ne samo to, oni nam kažu da procenjujemo značaj nekog događaja i na osnovu lakoće sa kojom nam on pada na um. Recimo, kakav je značaj „Korone” za Vas lično? Kada pomislite na „Kooooronu”, kakve Vam se misli vrzmaju po glavi? Neću da budem maštovit – sami odgovorite!

I sada ono najvažnije! Ko nam stvara te zastrašujuće misli i preterane emocionalne reakcije na ovaj nesvakidašnji i težak događaj za ljudski rod? Nije teško pogoditi! To je naš „najveći prijatelj” koji se stara da budemo „blagovremeno obavešteni”. I ne samo da nas uznemirava, nego nam istovremeno nudi i „pomoć za uznemirenost”. Jedino što je potrebno jeste da sednemo ispred TV-a i neobuzdano gledamo izveštaje o „još jednom smrtnom slučaju” ili „poznatoj ličnosti” koja je obolela od „Korone”. Pitam se, šta je sa ljudima koji nisu poznati ili boluju od drugih bolesti?

U ovom trenutku ne znamo kako će se ova pošast okončati u Srbiji i svetu. Slika neće biti sjajna! A kada je reč o saobraćajnim nesrećama u Srbiji, evo samo jednog podatka o kojem verovatno sada niko i ne razmišlja: 546 ljudi je 2018. godine poginulo na srpskim drumovima, od čega dvanaestoro dece! Očigledno je da nas mnogo više plaši nešto novo, nesvakidašnje, neuobičajeno, zarazno i (medijski) aktuelno, a za te apstraktne mere rizika, ko još mari! Zato, evo mojih deset korisnih preporuka protiv „Korone”:

1. Kad vam nestane asepsol, ne brinite, uzmite domaću rakiju (onu preko 65% alkohola);

2. Pojačajte upotrebu belog luka, celera i limuna;

3. Šetajte kada je dozvoljeno (ne važi za 65+) i slušajte savete lekara (dobro, ne baš da idete u šoping u Milano);

4. Kada ste u izolaciji, čitajte, naročito antičke filozofe, time jačate razum koji je preko potreban;

5. Ne gledajte TV i ne čitajte novine – ionako već sve znate;

6. Gledajte komedije (život je već dovoljno dramatičan);

7. Igrajte se sa decom i/ili kućnim ljubimcima;

8. Pustite analize, sinteze i druge metode, ima ko da misli;

9. Pišite dnevnik, spremajte omiljeno jelo (ali i ispite), učite jezike;

10. Kad idete u prodavnicu, ne nervirajte se zbog praznih rafova i nervoznih ljudi – samo se nasmejte i kupite šta je (pre)ostalo!

Ovo je čista „Darvinova priča” – treba (pre)živeti! Ljubav, vera i nada upravo tome i služe!

Podeli sa prijateljima
Slični tekstovi
Komentari
Poslednji komentari
  • qgo

    16:13 // 17. 4. 2020.

    POsle intelignetnog pocetka, ocekivao sam vise. Recimo, da pitate Srbe sta misle o tome sto je prosle godine smrtnost u Srbiji bez korone bila oko 1,4% a ove godine u Italiji sa koronom oko 1%. U prevodu, smrtnost u Srbiji bez koronr je veca za 40%. Plasili su nas italijaskim scenariom. Sta to znaci? Zasto je strasno to sto bi se smrnost u Srbiji smanjila? Neko je za ozbiljno posmatranje.

  • Lekar

    16:10 // 17. 4. 2020.

    Dragi Aleksandre, zbog ovakvih razmišljanja Niš je centar epidemije, možda i u svetu. Svaka šetnja (i kad je dozvoljeno) stvara mogućnost ljudskog kontakta i prenošenja virusa. Jedini način zaustavljanja širenja je izbegavanje kontakta. Zaraza je veoma moguca i od onih koji su na izgled potpuno zdravi. Kako znate da komšija s kojim se susretnete u liftu ili na stepeništu nije pozitivan?

    • Aleksandar Mojašević

      18:05 // 17. 4. 2020.

      Poštovani,
      Niste pažljivo pročitali kolumnu. Izvukli ste pogrešan zaključak. Niti je dobro precenjivati (previše se plašiti), niti potcenjivati ovaj virus (biti neoprezan). A ni mere nisu izbalansirane. Akcenat je trebalo staviti na nošenje maski i distanciranje (propisati kazne), a ne na prostor kretanja (zašto je kej zatvoren?).
      Stalno smo u krajnostima, jer "emotivno" procenjujemo!
      Pozdrav!

    • tijana

      12:48 // 20. 4. 2020.

      Opreznost a ne paranoja dragi doktore. Svaka setnja stvara uglavnom mogucnost relaksacije na svezem vazduhu. A u kontaktu s drugima, ukoliko ne mozemo da ga izbegnemo, uvek mozemo da smanjimo rizik ako se pridrzavamo preporucene distance. Virus nije skocimis :)

  • Шишач снс-ОВАЦА

    12:13 // 17. 4. 2020.

    Некада је рад од мајмуна направио чивека, а сада од човека прави магарца.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori