Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

07:52, 26. 8. 2019.

Podignimo cenu života!

Autor

Vanredni profesor Pravnog fakulteta u Nišu.

Početak vrelog avgusta 2019. godine obeležavaju brojni događaji u ionako uzavreloj atmosferi u državi Srbiji. Tu su tradicionalno lepi događaji, poput „Guče“ ili „Nišvila“, propraćeni mahom velikom euforijom najčešće pod dejstvom ogromne količine „vatrene vode“. Upravo ta „vatrena voda“, sa ili bez snažnog stresora – vrućine, ubitačno deluje na naše moždane vijuge. Za posledicu imamo ono što, nažalost, mediji poslednjih dana stalno izveštavaju: CRNU STATISTIKU NA NAŠIM DRUMOVIMA!

Ta statistika ovog „leta Gospodnjeg“ (jun i juli) pokazuje da je oko 50 odsto više ljudi stradalo na srpskim drumovima nego u istom periodu 2018. godine. Pooštravanje kazni, kontrole, apeli, upozorenja, jednostavno nisu dali, ili ne daju, rezultate. Svake godine ista ili još gora priča! Zašto je to tako? Koji su ključni razlozi?

Razmišljajući o ovoj temi prvo što mi pada na pamet jeste moj nedavni povratak sa mora iz naše bratske države – Grčke. Na povratku sa Halkidikija, nadomak Soluna, našu pažnju sa uređaja sa navigaciju (i ljubaznog ženskog glasa koji je trebalo da nas odvede u omiljeni „srpski“ šoping mol) skreće stravičan prizor! Saobraćajna nesreća koju je teško opisati rečima! Utisak je bio toliko jak da sam šetajući u „Kosmosu“ i posmatrajući druge ljude pomislio: „O Bože, koliko smo mi srećnici jer smo bar dobili šansu da kupujemo ove „dreške“ i jedemo ove girose. Koliko je samo život relativan“.

U neku ruku i jeste takav. Opšta teorija relativiteta, šta god značila i na šta god da se odnosila, navodi na takav zaključak. A i bez te teorije, praksa nam svakodnevno na to ukazuje. Kao da je to neka velika „Istina“, koja nam se, ako želimo da je vidimo, svakodnevno otkriva. To što što smo sada u ovom trenutku živi i što možda čitamo ovu kolumnu velika je sreća. I samo zbog toga treba biti zadovoljan!

Ako pođemo od toga da je to velika Istina, da li naš odnos prema njoj treba da bude relativan? Da li da se prosto prepustimo relativnosti života i što bi rekao naš narod „pa šta bude, neka bude“. E pa neće biti tako! Pasivno prepuštanje sudbini i ravnodušan odnos prema riziku i neizvesnosti, možda i i mogu da budu „rasterećujući“, možda i mogu da nas oslobode tereta odgovornosti. No, problem se javlja jer čovek nije samo (slobodno) biće koje „tajne niti“ Univerzuma sprovode od tačke A do tačke B, nego je i biće koje teži da drži „stvari pod kontrolom“! Koliko u tome uspeva, drugo je pitanje, ali je ta tendencija neizbežna.

Hajde sada da ovaj filozofski koncept primenimo u kontekstu saobraćaja i upravljanja motornim (i drugim) vozilima, koje se najčešće svodi na upravljanje našim životima.

Koje su to praktične mere koje mogu doprineti da se to upravljanje bar podigne na viši nivo?

Prva i osnovna mera koja verovatno svima pada na pamet jeste stroga kaznena politika koja će uticati na to da ljudi budu pažljiviji. Ne osporavam, upravo je normiranje bezbednosti u saobraćaju, i propisivanje kazni za nepoštovanje istih, doprinelo značajnom smanjenju broja saobraćajnih nesreća, naročito onih sa tragičnim ishodom. Recimo, obaveza da vežete pojas, jer ako to ne učinite mogu vas „lupiti po džepu“, značajna je i spasava živote, mada može imati i kontra-efekat, jer osećaj da ste bezbedni generiše rizičnije ponašanje u vožnji (tzv. moralni hazard).

Iako ova tema može biti predmet opsežnih analiza, na ovom mestu skrenuo bih pažnju na nekoliko stvari. Prvo, čini mi se da je naivna pretpostavka da su ljudi (a i vozači su ljudi!) racionalna bića, potpuno informisana. Oni koji previše veruju u pravne norme i to da se zakonima potpuno može upravljati ponašanjem ljudi i ljudskim sudbinama (tzv. „normativni optimizam“), kao da misle da ljudi pre polaska na put, čitaju zakone, informišu se o najnovijim zakonskim izmenama i onda svoje ponašanje upodobljavaju tome. Naivno, potpuno, naivno!

Sve i da čitaju te zakone, ili slušaju apele, i ponašaju se u skladu sa njima, saobraćaj je, po definiciji, društvena igra u kojoj učestvuje mnogo aktera. To je, u stvari, jedna dinamična i kompleksna igra. Ono što zagovornici stroge zakonske politike propuštaju da vide jeste ponašanje STVARNIH ljudi (uključujući i učesnike u saobraćaju) i to kako funkcioniše ljudski um (samim tim i um vozača).

Zamislite vozača koji treba prilagodi brzinu na auto-putu – a neprilagođena brzina jedan je od ključnih faktora saobraćajnih nesreća. Da bi to učinio potrebno je da ga neko tokom vožnje, i to nekoliko puta, upozorava da ne sme da prekorači brzinu ili da uspori ako je prekoračio. Nije dovoljan zakon i nisu dovoljni apeli!

Zato evo jednog predloga u čiju sam se delotvornost lično uverio prilikom nedavnog boravka u Holandiji. On je krajnje jednostavan i ne iziskuje puno troškova: postavite KAMERE NA SRPSKIM DRUMOVIMA i to svim, a naročito rizičnim! U toku je projekat postavljanja kamera na auto-putu Niš - Beograd, te ga treba intenzivirati. „Ibarska magistrala“ ne bi smela da izostane. Kada vozače tokom vožnje podsetimo da će platiti kaznu ako prekorače brzinu, oni menjaju ponašanje (usporavaju vožnju i podižu nivo pažnje), a upravo kamere imaju tu moć!

Evo još jednog predloga. Recimo, „vinjeta“ za plaćanje putarine može da sadrži kratko tekstualno ili vizuelno upozorenje (u vidu slike) o važnosti pažljive vožnje! Takođe, postavljanje video poruka, naročito u vidu „trepkavih upozorenja“, na auto-putevima jednako je delotvorno.

Da li će ove mere potpuno sprečiti nastanak saobraćajnih nesreća? Naravno da ne. No, u budućnosti možemo očekivati dalji razvoj autonomnih automobila. Biće dovoljno da u kompjuter u automobilu ukucamo željenu destinaciju i bez ikakvih problema stignemo do nje. Dakle, neće biti saobraćajnih nesreća, a za to će se pobrinuti ni manje ni više nego veštačka inteligencija. Mašine mogu da budu pametnije od ljudi! Naravno, ljudi će se tome protiviti (kao i svakoj novini), a naročito oni iz osiguravajućih kompanija.

No, do tada treba preživeti, a da bismo to učinili, podignimo CENU ŽIVOTA! Neka život ne bude samo „mrtvo slovo na papiru“ u vidu raznih pravnih formulacija tipa „prava na život“, nego „živo slovo u praksi“ otelotvoreno u našoj stvarnoj brizi za njega!

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Меда

    01:36 // 27. 8. 2019.

    Много добар текст осим да "све шта лети не једе се".
    Камере нису ни јефтине ни добро решење јер људи науче где су, направе мапе а уз то омогућавају узурпирање приватности (погледајте искуство у ВБританији, земљом са највише камера по глави становника).

    Саобраћајне патроле.
    Током Маја, Јуна и Јула ове године нисам видео ни једна кола саобраћ. полиције а провозао сам око 8000км кроз Србију.
    Зашто?

    • Dragan Šabac

      09:02 // 29. 8. 2019.

      @Meda: Prevencija i samo prevencija, kada to ne uspe kažnjavanje ODMAH, ne za mesec, dva, godinu, koliko traju sudski postupci, nego ODMAH, jer i kada je neko iza brave ima pravo na žalbu. PRIVATNOST možete da tražite u svom stambenom prostoru, ne na javnom mestu.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori