Srpska basna o izborima

Sećate li se Dositejeve basne “Dva jarca”? Za one koji se ne sećaju, evo kratkog sižea: Srela se na brvnu dva jarca. Jedan reče: “Skloni se ti!”. A drugi: “E neću, skloni se ti!”. Jedan savi rogove, a drugi se naroguši. Grunuše rogovima i jedan i drugi, i OBA PADOŠE U VODU! TRAS!

Podseća li vas aktuelna politička scena upravo na ovu basnu? Mene da, uz određene nijanse. S jedne strane imamo “Vladajućeg jarca”, tvrdoglavog, sveznajućeg, zagledanog u budućnost i “brnautu” sklonog, a s druge strane “(O)pozicionog jarca”, orijentisanog na sebe, inadžijski nastrojenog i boj(kot)u sklonog.

I dok Vladajući jarac smišlja strategije kako da obezbedi “opozicione jariće” za predstojeće izbore, u čemu mu zdušno pomaže digitalna “Jarica”, dotle se “Opozicioni jarac” cepa na nekoliko, od kojih Jedan, kao Pera kojot “super genije”, bezglavo juri pticu trkačicu, a Drugi nastavlja da savija rogove do tačke pucanja, pardon, bojkota.

Strategija Vladajućeg jarca svodi se na nastup lije prema gavranu, uz sledeće reči: “Kakve divne i moderne (za 21 vek) programe imate, a tek kako vam je (pre)krasna ideologija”. A gavran, zadivljen ovim rečima, šta je drugo mogao nego da zine i ispusti i program i ideologiju – pravo pred liju. Lija se slatko nasladi, a gavran pomisli:

Em lepe reči, em lepa i zagarantovana (poslanička) mesta, pa još beneficije…uz to još i bolji komadići sira u skupštinskom bircuzu.

Nije ovaj gavran toliko glup ko u tamo nekoj basni!

Kad pogledamo strategiju raspolućenog “Opozicionog jarca”, svašta možemo videti. “Pera kojot” nas neviđeno zabavlja, bezglavo juri da skupi potpise (jer vreme curi i ne može da čeka), ko u nekom teatru apsurda, a ovaj Drugi osiono, prkosno i samo(za)dovoljno trlja ruke i (auto)destruktivno kaže: “Dokazaću (sebi) da vredim, makar crko od gladi!” Osim njih, tu je i Talični Tom koji “suvereno” tvrdi da će raskrinkati braću Dalton na paramparčad, naravno uz pomoć brojnih “buvara”!

I tako, imamo razne aktere iz basni i crtanih filmova i to uglavnom iz onih “tvrđih”, dok iz “mekših” ni da opepeli. Recimo, po koja “koza” i njeni pomirljivi tonovi čuju se tek sporadično (u srazmeri jedan prema pet miliona) i uglavnom dolaze iz nekih minornih grupacija koje ne mogu ni do ovog (lukavo) spuštenog cenzusa da dobace. Glavni jarac misli se u sebi: “Udaviće se dok doguraju do “trojke”, a mi ćemo i BG i Srbiju nastaviti mirno da davimo”.

Sem toga, može se naći i po koja “uštogljena” sova, mahom iz akademskih krugova, koja se pojavi tokom noći, kaže šta ima da kaže (a da je niko ne razume), dok druge vrste duboko spavaju i sanjaju svoj slatki “zimski san” i sa nadom i zebnjom čekaju tu svetlu budućnost koja će jednom “zasigurno” doći!

Kada dublje razmislimo ova politička borba u stvari je borba škorpije i tarantule. Za sada, tačnije punih osam godina, tarantulin otrov pokazao se kao jače oružje nego škorpijin rep. To je potpuno prirodno, jer se tabloidni otrov širi brzinom svetlosti i ne može ga ništa zaustaviti, čak ni smrtonosni (N1) rep. Protivotrova zasada nema!

A sa strane, nemi posmatrači. Pardon, nisu baš svi tako nemi! Jedna nemala grupacija, oko milion i sedamsto kornjača toliko veruje Glavnom jarcu, maltene u sve što progovori, a naročito u njegova “dirljiva” pisma koja im redovno šalje. A da ne pričamo o plejadi slatkih zečeva koji obožavaju da tokom radnog vremena zajednički putuju, druže se, grupno uzvikuju parole, jer im na kraju sledi nagrada: omiljeni sendvič i po koja šargarepa!

Za kraj: svaka podudarnost sa stvarnim likovima je slučajna!

Glavni likovi: tarantula, škorpija, jarčevi, jarica i lija.

Sporedni likovi: gavran, zec, kornjača, sova i koza.

Pouka basne: OD INATA NEMA GOREG ZANATA, ZATO BOJKOT CELOG ŽIVOTINJSKOG CARSTVA JEDINO IMA SMISLA!