Nagrada za toleranciju

Grad Niš će ove godine u čast Cara Konstantina dodeliti nagradu za toleranciju. Rok za prijavu kandidata ističe ovih dana pa se koristim prilikom da javno predložim GRADjANE NIŠA za ovu „prestižnu nagradu“.

Obrazloženje:

Nišlije su, bez svake sumnje, najveći „gubitnici tranzicije“. Tolerantno i trpeljivo nose ovaj znak na ledjima već više od 20 godina. Najpre su trpeli što je u gradu na Nišavi, u vreme vladavine Slobodana Miloševića, na vlast, voljom gradjana došla opoziciona stranka. Priznanju pobede prethodili su višemesečni protesti, na kojima je ogromna većina lakovernih gradjana telerantno slušala o srećnijoj i lepšoj budućnosti. Republika je „zavrtala slavine“, ignorisala potrebe drugog (ili trećeg) grada po veličini u Srbiji – gradjani su tolerantno trpeli.

Potom su nas „prijatelji“ iz NATO-a bombardovali, zbog pogrešne politike i gorepomenutog bivšeg predsednika i glavešina iz Alijanse. Gradjani Niša su, de facto i de
jure, kaznili takvu politiku na izborima, a ipak su najviše puta tolerantno trpeli manifestacije Milosrdnog andjela u vidu grafitnih, kasetnih i ostalih pametnih bombi. O
tome da je sa tzv. Juga Srbije najviše rezervista mobilisano i poslato na branik otadžbine i to uglavnom na „najžešća mesta“ niko ne govori.

Usledile su „Petooktobarske promene“. Gradjani Niša su u ogranizaciji rušenja omraženog režima imali možda i presudnu ulogu, što su Beogradjani, Čačani i još poneki namerno gurnuli u zaborav – Nišlije tolerantno ćute, uz obrazloženje - nije važno, bitno je da je posao završen.

Posao je, na žalost, danas misaona imenica u Nišu. U stvari, samo za neke, smrtnike bez partijskih knjižica. Drugi, oni čije su tate visoko rangirani u hijerarhiji gradskog rukovodstva, mogu da menjaju mesto zaposlenja zato što im ne odgovara radno vreme i slično. Tolerantno trpimo da zamenik gradonačelnika prizna da je zaposlio dete u Elektrodistribuciji, direktor pomenute firme se oglasi i kaže da to nije tačno i šta dalje...

Ništa. Dete verovatno radi, ova dvojica funkcionera verovatno smatraju to završenom pričom, novinari ne smeju da ih pitaju zato što će ostati bez plata i tako sve u krug.

Visokoobrazovane Nišlije, one na birou za zapošljlavanje, tolerantno trpe da ih „savetuju“ i „overavaju“ ljudi sa manje škole od njih.

Trpimo i ćutimo što neke partije, koje su pre izbora govorile uglavnom o departizaciji, javnim konkursima i sličnim bajkama, sada bez imalo stida i srama pune javna preduzeća svojim „zaslužnim kadrovima“.

Zaista mislim da su gradjani Niša jedini ozbiljni kandidati za nagradu „Car Konstantin“.

Ako komisija smatra da predlog nije dovoljno obrazložen, spremna sam da dam i dodatna, ubedljiva obrazloženja.