Basna

U jednom balkanskom toru došlo vreme staroj ovci-predvodnici da se povuče u miran život. Dosadilo joj da pazi na ostale ovce i dovodi u red nestašnu jagnjad. Na Balkanu, inače, ovnovi se najčešće malo prave važni i jaki, ponosno nose rogove, ali su ovce ipak glavne.

Poče, tako, opšte nadmetanje među ovcama (a zablejalo je i nekoliko ovnova), ko će ubuduće nositi glavno zvono. Neke su pričale da znaju najlepše pašnjake, druge da dobro neguju jagnjad, treće da prepoznaju najčistije izvore. Neki ovnovi blejnuše da su već nosili zvono i znaju kako treba i kad skakutati da se najbolje čuje, i svašta još, a sve za dobrobit stada.

Donesoše i potvrde veterinara da su napredne i zdrave. Pođoše i do frizera, da im ispegla ili nakovrdža vunu, već prema želji, i tako redom.

Nisu ni primetile koliku su buku digle, dok se ne pojavi čobanin i reče im:

Uzalud blejite i cifrate se. Zna se da će Belkica da nosi zvono. Ona nam je najvrednija poslednjih meseci. Uvek je blizu nas, daje da je muzemo kad hoćemo i šišamo kako hoćemo. Ne buni se i ne bleji bez veze. A ovnić Tutko će da nadgleda i nju i sve vas. On je dobar i nikad nam ne pokazuje rogove.

Ovce se pokunjiše, ućutaše i nastaviše da preživaju.

Pouka:

Na Balkanu ne odlučuje kvalitet ovaca, već neki čobanin.

Pouka 2:

Umiljato jagnje brže napreduje

Napomena:

Svaka pomisao da je ovo aluzija na izbor direktora u nekim niškim ustanovama ili poznatim školama, nije u redu!