"Peh" umesto pehara

„Poneki mornar možda ostane bez lađe
ali bez mora to je izuzetan peh“

Ovaj refren čuvene Đoletove pesme me je inspirisao da iskažem svoje nezadovoljstvo onim, što se desilo pre nedelju dana u našem gradu.

Izuzetan peh se desio opet NAMA i opet u Nišu.

Naime, devojčice i dečaci niških škola, koji su se borili za Svetosavski trofej u odbojci februara ove godine i koji su bili najbolji, nisu dobili zaslužena odličja. Desio im se „PEH“.

Ostadoše najbolji školarci – odbojkaši bez pehara i priznanja.

Šta reći: „Sramota – bruka“ ili blaže rečeno, imali su "peh".

Imali su samo "peh", jer su pobedili u nezgodno vreme – svetske ekonomske krize, kada u Nišu nije bilo para za kupovinu par pehara i medalja.

Svakako, ovaj „peh“ ne umanjuje njihov uspeh, a svakako ne umanjuje ni našu bruku i sramotu. I to itekakvu bruku i sramotu.

U trenutku kada je seniorski sport u našem gradu na mestu za koje se ne može reći da je zavidno, kada težimo „deklarativno“ evropskim sportskim vrednostima ali gušimo i gasimo ono što jedino imamo i što nam je ostalo – sportsku mladost i sportsku nadu!

A upravo su te devojčice i dečaci iz niških osnovnih škola naša niška sportska nada. Oni su se borili i izborili da budu najbolji. A zna se najboljima pripadaju PEHARI.

Na žalost, ovog puta najbolji nisu dobili pehare. Imali su „PEH“. Imali su PEH jer ovi koji su trebali da ih nabave i dodele, nisu imali PARE.

Pa tako, zbog nedostatka para, najbolji ne dobiše pehare, već imadoše „PEH“.

„PEH UMESTO PEHARA“

Pa ’ajde da se zapitamo svi zajedno:
- Da li je baš za sve krivac novac?
- Koliko koštaju ti pehari?
- Da li je moguće da u gradu, od blizu 300.000 stanovnika nismo mogli da nađemo tri darodavca, koji bi toj našoj dečici, toj našoj budućnosti, koja su izabrala sport kao alternativu nasulju, pružili bar nadu da se dobro dobrim vrednuje, pa makar to bio i pehar ili zahvalnica, koja će ih podsećati kada odrastu da su se borili i izborili da budu najbolji.
- Da li smo nadu prodali tako jeftino?
- Da li je moguće...

Moguće je.

Očigledno, u našem gradu nema para za pehare, nema para za najbolje, nema para za naše sportske nade – naša budućnost nema budućnosti, jer je jeftino prodajemo.

I zato:

Naš Niš nikada neće imati more, lađe i mornare ali će „PEHOVA“ biti na pretek.

Žao mi je što smo ovakvi.

A dok smo takvi imaćemo peh umesto pehara.

Izvinite mladi niški svetosavski šampioni!