Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:28, 2. 6. 2011.

Vino & Gard

Autor

Osnivač i Glavni i odgovorni urednik Kluba ljubitelja vina i umetnosti "Vino&Grad"

Potpredsednik reprezentativnog udruženja muzičara "Muzički Centar Niš"

Organizator u timu Nišville Jazz Festivala

Živo, zdravo, Prijatelju već dugo se dogovoramo da napišem šta. Oprosti što je evo tek sad došao taj tren u kojem početak priče samog sebe ugleda.

Pre godinu i nešto dana ovaj sajt krenu da radi tu kod mene u vinogradu, zato sam siguran da će sve ovo što ću napisati noćas preko nezaobilazne veze vinograda gde pišem, naći mesto međ južnim vestima. Znamo se već dovoljno dugo da predpostaviš da će moj front u Don Kihotovskoj borbi sa vetrenjačama, kojoj sam godinama predan, sigurno otići do krajnjih granica u širinu – otud, eto me tu na samoj ivici između dve krajnosti, fanatizma koji ruši i entuzijazma što gradi, klizeći linijom odakle pišem noćas.

Strateški menjam vekovnu doktrinu rušenja vetrenjača za poduhvat najčišćeg entuzijazma - ne rušenje vetrenjača već menjanje pravca vetra!

Rođen sam kao i ti nešto pre smrti onog najvećeg sina te spletom okolnosti bar godinu jednu osetih svu blagodet o kojoj dobar deo naroda srpskog i dalje pripoveda – život u Titovo vreme. Nekako sam otad svestan toga da baš ovakav kakav sam trebam baš ovde i baš sad. Mučno mi je i teško da baš ja pričam i pišem o svemu tome jer sam od onih, a ima nas, koji usled osnovnog da kažem kućnog vaspitanja se trudimo da svojim postupcima koliko je moguće udovoljimo, reći ću simbolično, i onima koji navijaju za zvezdu i partizanovcima - da, u mom slučaju barem, nikako ne izneverim moje Meraklije, ni moje Aluminijumce sa Broja 6, a svakako i ni samoga sebe - praktično odpočeh svakodnevno primenjivanje maksime „Ako govoriš neka tvoje reči budu vrednije od tvojeg ćutanja“.

Ne mogu više da ćutim. Zato ti pišem ovo, Prijatelju, da objaviš jer poče da valja nekima i Slobino vreme!

Dokučio sam mojim vremenom gledajući na tuđa vremena najveću mudrost Srbina da ona četiri S sa srpskog grba ne znače ništa drugo do Samo Sujeta Srbina Sputava. Ko god je imao dovoljno sujete da stane pred gomilu i kaže kako je samim Bogom on dan da razrešava probleme naiđe na sledbenike. Probudite se - ne trebamo nove heroje imamo ih dovoljno – potrebni smo sami sebi – samo splet okolnosti hteo je da se poigra sa mnom. Da govorim baš ja o jednom novom pogledu na stvari spreman na žrtvu kad se već ne hvata niko a znaju svi.

Po uobičajenom principu, Prijatelju, već je i sledbenika dosta pa moram da govorim i u ime onih čije mišljenje zastupam.

Kaže legenda da se ljudi na planeti dele samo na dve vrste na pčele i muve – muva će u cvetnoj bašti tražiti smrad, svoj cilj, a pčela u toj istoj gomili đubreta komad šećera – nikako ne svrstavam sebe međ muvama i kopam do najvećih dubina za šećerom gorkih reči što ih nagomilaše poslednje decenije. Ova zadnja naša oktobarska revoluvcija prošla je bez mene u duhovnom i svakom drugom pogledu. Čitav taj dan dvehiljadite šmirglao sam gitaru po starinski onako kao pre dvehiljadite spremajući je za novu radosniju boju od one crne kakvom sam je kupio. Do dana izbora bio sam aktivan član otpora i gurao njaveću stvar – generacijski interes - skidanje Slobe sa vlasti - kad sam došao kući sa glasanja znao sam da nas čekaju demonstracije kao prvog dana kad smo nas nekolicina devedeset i neke hodali ulicama sa zviždaljkama u ustima. Moj posao u politici je bio završen i nije imalo potrebe ni smisla gurati se gde mi nije mesto a ni vreme. Od tad a evo prošla je decenija cela sve glasačke listiće osim onih sa lokalnih izbora imam u kolekciji negde u hrpi papira i knjiga koje kao hrčak čuvam i gomilam – jedni predsednički, drugi, treći bilo ih je vala raznoraznih i previše. Ne znam ko ozbiljan još može da veruje u farsu bilo čijih predizbornih obećanja. Nisam na strani levih, desnih ni onih sa centra već sam samo na strani našeg zajedničog interesa ma gde bili - daj da nam bude bolje!

Pretežno u ulozi vizionara i organizatora u Studentskom Kulturnom Centru, pa u niškobanjskom do poslednjih godina na Nišvilu, morao sam da se bavim umetnošču da bih opstao i ostao ovde gde jesam. Dugo nisam vozio automobile jer sam hteo i morao da makar sa nogama uvek budem čvrsto na tlu i ne brzam previše, nego da se uvek setim blata iz Naselja Nikole Tesle odakle potičem kao predstavnik treće generacije onih što se u posleratnim godima doseliše na broj 6 iz Zaplanja. Osećam kako će neki matevčanin, vrežinac il moravac već kolutati očima. Kud se na fotografiji sa Solunskog Fronta baš zadesi Zaplanjac ne znam. Ne, ne nemam ideju da vređam ili omalovažavam bilo koga od nas ili njih, jer tu smo gde smo kakvi smo. Hajde baš takvi kakvi smo ako ne za nas onda bar za unuke naših unuka da ostavimo stvari malo bolje uređene. Dragutin Matić je ni kriv ni dužan verovatno samo sa nadom u srcu ko zna možda baš stao pred objektiv Arčibalda Rajsa čije je srce po zaveštanju sa istom nadom i dalje na straži na Kajmakčalanu. Fotografija Srbina je obišla svet i svi su znali za heroje sa Balkana.

Otišao sam Prijatelju kao što na početku rekoh da ću u širinu ili kako mi Prijatelj Nebojša Ozimić istoričar reče, za kojeg sam uzgred siguran da će i o ovoj istoriji koju pišem tek pisati, „Ti si dramlija rasipaš se. Budi snajper, pa udri u jednu tačku“.

Kad poslušam savet, ta jedna tačka koja me i koja nas muči je Niš - provincija da ili ne.

A šta sa tim i da jeste ili nije?

Ova naša provincija Sunčevog sistema iznedri od Konstantina Velikog do Piksija, Ramba Petkovića i Dexe Pantelejskog za svaku generaciju na desetine genijalaca svoga posla - dugačka je linija nabrajanja preko Duška Radovića i Branka Miljkovića, Cige, Galeta i Neše, Ćire Magičnog i Kokana Mladenovića do bojim se ne pominjanja svih meni zaista dragih ljudi - mojih drugara i prijatelja. Nema ravnih takmaca jer šijemo sve i za nas ne postoje dimenzije jer smo jaki i u širinu i u dubinu al’ smo Prijatelju i nesložni sve ubeđeni da ona četiri S baš na to treba da nas podsećaju. Nije, nije u slozi problem. U zlu se slažu i desni i levi u 120 strana lepo nam ogledalo pod nos turi Arčibald Rajs – pa umesto u škole za obaveznu lektiru tu knjigu retko ko da je pročitao a lepo reče Gospodin „Čujte Srbi čuvajte se sebe“ – Samo Sujeta Srbiju Sputava.

Eto Prijatelju možda problem grada tražim na nivou republike ili drugih galaksija pitavši se da li je samo do neophodne decentralizacije prvo državne pa onda one decentralizacije u glavama. Ili možda to treba da bude obrnuto?!

Znaš li da ako objaviš ovu najjužniju vest potroparol jedne od političkih stranaka u Nišu pronaći će se i prepoznaće pobedničku besedu u početku priče iz mog tad njemu pozajmeljenog štampano neobjavljenog pisanija o prokletoj zemlji.

Znaš da se u praistoriji lokalitet na kojem se nalazi današnji grad nazivao Veliko Bresje po najrasprostranjenijem drvetu, kojeg nakon bresne kuge kao i da više nema. Znaš da je Jugoslavija, u koju se kunu sve nedužne žrtve tranzicije, nastala Niškom deklaracijom. Znaš da su Srbi prvi put u istoriji sporazum sa strancima skopili baš u Nišu potpisima Nemanje i Germanskog Cara Fridriha Barbarose.

Zašto je Konstantin Valerije morao da ode iz Niša pa tek onda da postane Car?

Zašto je led morao da dođe do obronaka Sićevačke klisure, da se spusti do podnožja i vrati put severnog pola i istopi niz Nišavu ka južnome – o tome samo svedoče neme biljke i neuke za nama razumljiv govor životinje i stenje i kamenje ili to mi sami nismo dorasli da pogledamo na Grad kroz prozorce Jelašničke klisure ili odgovor podražimo u dubini prostranstva Cerjanske pećine?

Provicija?

Ne. Prijatelju, nije li ipak da to je samo zbog nesvesne nesavesne svesti zalutalih – onih ni krivih ni dužnih - malih upravitelja južne gubernije koja nije gledala dalje od Turpala.

Pišem ti Prijatelju za južnu vest činjenicu – Niš je Grad u Srbiji – Srbija je jedna od zemalja u Evropi – Evropa je jedan od kontinenata na planeti Zemlji - isto sunce pada na one u New Yorku, Tokiju, Parizu ili u Amsteramu i isti mesec uspavljuje sve nas. Na planeti i da ima nema takvog spomenika ravnom Ćele Kuli, spomeniku što prkosi zlu i zavisti, spomeniku nadi. Znaš li da je onaj malopre pomenuti nišlija što postade Car i Svetac između ostalog uveo i neradnu nedelju u radnoj nedelji ej ne u svom preduzeću nego na svetu celom?!

Nije mala ni beznačajna stvar doneti krupnu odluku koja će povesti napred u sveopšte zadovoljstvo široki krug ljudi. Jedan cilj – Niš – Centar Sveta – na pola sata na BBS-iju, CNN-u, a za nešto lepo, nešto što daje nadu.

Da li iko plaćen iz državnih jasli zaleže da prvi povuče jaram i zaore brazdu bez straha od kamenja na njivi?

Da li iko nadahnuto, radostan, što je baš tu gde jeste razgovara sa svetom potencirajući zajednički motiv, kao u šahu misleći tri, četiri koraka unapred, ali ne samo sa ciljem za dalju bezbednu kretnju. Da li neko ima ideju, da li neko ima kakav cilj kojim ćemo ostaviti generacijama što dolaze najplodnije tle mesto proklete zemlje koja nas vekovima prati kao (N)epresušni (I)zvor (Š)ansi. Da li, da li, da li, da li, Dalibore, Dalibore o čemu sve to ti pišeš o kojoj strategiji sigurno se već i ti sam pitaš Prijatelju kao i ja na trenutak sam.

Šansa je u ljudima u svakom od nas ponaosob spojene kao u onoj priči o jednom lomljivom prutu i snopu nesalomivih pruteva ali ne mi se plašimo da neki od nas nije Ciganin kao Gospodin Barjamović - da Ciganin i to sa velikim C- poznavao sam ga i on je sebe uvek tako nazivao jer Rom znači čovek a svi smo mi ljudi od krvi i mesa sa jedinstvenim belegom na prstima različiti za sebe svak a jednaki zajedno!!!

Ne znam da li se odraz lica Nišlija ipak ogleda u ogledalu vinograda što skoro svi odreda bolesni skapavaju neizlečivi - samo da se satru da ne šire zarazu - što pre!

Ne znam Prijatelju, ne znam…sve dok ne pogledam gidže mog vinograda koji evo treću godinu zaredom rađa ne znajući dokle, bojim se da me ne ubije kao što je i mnoge pre mene jer vinograd svaki traži slugu a ja ponizni bi i dalje da služim i mogu i želim najviše jer zato sam tu ali moram da znam koliko nas to spremnih za istoriju pred Bogom zaista ima. Ako u gradu koji broji 300 000 ne okupim bar 10 hiljada ja odustajem i povlačim se i vodiću se novom maksimom poznatom iz divne serije „Ako si mi prijatelj ne razgovaraj samnom“

PS.
Možda je sve samo zbog meseca u škorpiji kao što Gospodin Pinokijo u pesmi reče da sam bar POPio koju čašu božanskog nektara jer u njemu leži istina, pa da ti još govorim opijen snom i o Eyotu – rečnom ostrvu sakrivenom u vilinoj kosi viline reke ili ne sad još uvek ne, to ćeš već videti u svedočanstvu kad je jedna istoimena grupa iz Niša zasvirala na svetskom festivalu dokumentarnog filma snimajući „Dnevnik Entuzijasta“. Biće to u vremenu koje će izreći pravdu i umesto mene sve stvari postaviti na svoje mesto te tebi Prijatelju i onome ko razume a razumeće me svi dovoljno za prvi a možda i poslednji put što rekao sam.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Dalibor Popović Pop

    02:15 // 8. 6. 2011.

    Ana, hvala tebi!
    Da, sigurno je da ima načina a prvi i najjednostavniji način je da sjaše Kurta kako bi sad malo uzjahao Murta ali ...
    ima li smisla...biti isti i da li iko može od nas biti drugačiji možda je problem u sistemu pa sve ukazuje da se niko u tom okruženju neće poneti drugačije do da će juriti za otmenim a jeftinim letovanjem...


    Pitanje i tebi i svima je -
    kako bez politike menjati politiku?

  • ana

    16:28 // 2. 6. 2011.

    Hvala.
    Jasno i cisto iz srca, svih nas. A, slican se slicnom raduje.
    Moje pitanje svih pitanja( ne tebi, nego uopste) je kako da sve to sto znamo i muci nas pretvorimo u delo?
    Ima li nacina, da se bez licnih zrtava, otarasimo svih ovih za koje znamo da sebi obezbedjuju 100-to letovanje a nama nastavljeno gladovanje?

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori