Odbrana ili obmana slobode?

Kako se zove dan posle Dana pobede? Dan poraza ili Dan zauzetosti predsednika? Pa, nije ovo samo neki Dan oslobođenja Beograda, pa da se pomera. I čemu uopšte služi kalendar, ako se ne poštuje? Sa druge strane, ovakvo ponašanje predsednika i ne treba da nas mnogo čudi, ako se samo prisetimo koliko inače poštuje Ustav i zakone. A i što da ne. Kad možemo Božić i Uskrs da slavimo drugačije od svih, možemo i Dan pobede.

Hajde da krenemo od početka. Zašto parada i zašto baš u Nišu?

Dobro ajde, ne može u Beogradu, to je jasno, on je i ovako sav raskopan, ali zašto u Nišu?

Kome je potrebno pokazati veličanstvenu moć Vojske Srbije i koga je to potrebno odvratiti od agresije? Stara Jugoslavija je barem bila okružena čuvenim "Brigama" (Bugarska, Rumunija, Italija, Grčka, Albanija, Mađarska i Austrija), ali čime je to okružena naša Srbija? Imamo NATO koji nas potpuno okružuje uz dve države koje još uvek nisu u NATO – Bosnu i Makedoniju. Nešto ne verujem da se opet spremamo da ratujemo sa NATO, bez obzira što nas ubeđuju da ih je uhvatila panika. Kao što su nas ubeđivali i pre dvadeset godina. Znači, ostaju samo Bosanci i Makedonci, ali to je baš malo verovatno.

Da nije Kosovo? Ali zašto bi Srbija napadala svoju sopstvenu teritoriju i razgraničenje? I šta će nam sad oružje koje je „strah i trepet“u odnosu na prošlost? Odgovor izgleda znaju samo ministar vojni i predsednik vajni. A kakva je to bila Vojska Jugoslavije koja je pre dvadeset godina izgubila rat na Kosovu? I pre toga u Bosni. I pre toga u Hrvatskoj. I pre toga u Sloveniji. Pa, ukratko, imala je oružja dovoljno, čak pet puta više borbenih aviona, i dva puta više borbenih helikoptera nego sada. Ali je nečeg drugog nedostajalo da bi to bila pobednička vojska.

Ne znaju ministar vojni i predsednik vajni da nije stvar u naoružanju. I ne treba im to zameriti. Davno beše. Predsednik Aleksandar je tada bio baš mlad i može samo da se seća sa setom tih dobrih starih vremena. Skućio se o trošku države, bio ministar informisanja, i nije ni „omirisao“ barut za vreme NATO bombardovanja. Misli da je ovih tridesetak borbenih aviona i dvadesetak borbenih helikoptera sasvim dovoljno da uplaši agresore. U tome ga podržava naravno i veoma zbunjeni ministar vojni Aleksandar, koji se čak ni ne seća da li je bio regrutovan ili ne, pa je zato za svaki slučaj završio instant vojni rok u samo desetak dana.

Dobro, to smo razjasnili. Nije namenjena spoljnoj, već više unutrašnjoj publici. Takozvani „unutrašnji dijalog“ i kako treba kod svog glasačkog tela odbraniti iluziju slobode u Srbiji. Jer je inače nema nigde van našeg ružičasto srećnog prava da znamo sve. A to kako će izgledati odbrana slobode u #BudućnostSrbije videli su iz prve ruke stanovnici niškog naselja Stevan Sinđelić. U to ime su im “ošišali” ulično osvetljenje, ukinuli im korišćenje automobila, interneta i telefona, isterali studente iz obližnjeg doma, i “preorali” tenkovskim gusenicama asfalt na dva bulevara. Jer se građani moraju odreći svega, pa i civilizacije radi odbrane slobode na napredan način. Barem su imali struju, za razliku od 1999.

Zašto niko od gradskih funkcionera nije obavestio ministra vojnog i predsednika vajnog da u Nišu postoji kasarnama prostor koji je dovoljno veliki i reprezentativan za održavanje parada, i da nije potrebno zatvaranje saobraćajnica i blokada funkcionisanja jednog celog grada? Svako ko je služio vojsku, to zna. A naš gradonačelnik je ipak vojno lice. Doduše u invalidskoj penziji. Nemoguće da se nije setio. Ili možda nije smeo da nešto kaže? I Nišlije i Nišlijke znaju da postoji redovno godišnje druženje Vojske Srbije i građana Niša, u okviru vojnog aerodroma, gde su se čak dešavale i zajedničke vojne vežbe sa tim „strašnim“ NATO vojnicima.

Na kraju, pitanje svih pitanja – ko će sve to da plati? Zašto je nepotrebno potrošen novac građana i građanki Srbije na ovu paradu, koja je mogla biti napravljena daleko jeftinije. Možda je bilo bolje povećati dnevnice u toj istoj Vojsci Srbije, skratiti vreme čekanja na preglede u bolnicama, ili barem zakrpiti udarne rupe u Nišu?

Parada ili šarada, ili, koga je to bilo potrebno obmanuti, a koga osloboditi u Nišu? Mislite o tome.