Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:52, 12. 7. 2010.

Zašto volim da slušam tišinu

Autor

Novinar.

Rođen u 1949. godine u selu Dadince, Vlasotince.

Završio pravni i filozofski fakultet. 

Objavio knjige pesama Čudna lađa (1976), Dnevnik na raspustu (2003) i Govor kamena (2004) i romane Izabrani život (1997) i Izabrana tišina (2001).

Napisao dvotomnu studiju, 1.100 stranica velikog formata "Leskovački pisci i njihovo doba".

Najnoviji roman "Izabrani snovi" proglašen za najbolje delo na "Fileksovom" anonimnom konkursu. 

Za svoj novinarski, publicistički i književni rad dobio više priznanja, a dodeljene su mu i oktobarske nagrade Leskovca i Vlasotinca.

Uvek sam voleo da slušam tišinu. Tako sam i jednom svom romanu nadenuo ime: "Izabrana tišina". To je metafora, ali je i deo mog stvarnog života. Tišina vas podseća da niste sami, jer je gost kome možete, ako ste voljni, da poželite dobrodošlicu!

Ima svakojakih tišina. Ona van velegradskog kruga u bojama je što odslikava moje korene. Nju najbolje čujem i najviše razumem. Vidim je iza brda mog rodnog Dadinca kako se polako približava, kako me blagim osmehom podseća da je tu, jer me poštuje.

Tu tišinu sam poneo i kada sam krenuo u neke druge, meni nepoznate, daleke predele u kojima sam susretao svakojake ljude i gledao pravo u oči novi svet tišine. Poredio sam je sa onom iz mojih zabrđanskih dana i stalno se uveravao kako su nove tišina više tu da provere moje unutrašnje trajanje i da me nateraju da se vratim prvim stazama svoga životnog kruga.

Koliko me je puta nova tišina navodila na potpuno pogrešne korake i koliko puta sam, prevaren tom novom slikom, kritikovao sebe, ali dugo sam čekao da dođe popravak, da izbrišem greške koje su obeležavale moje korake.

Upravo su me ti koraci, koji su povremeno pokazivali snagu delakih slika tišine, najviše i opominjali da sam, nenaviknut na novo doba i ljude oko mene, neminovno morao da pravim greške.

- Ja nisam čoooovek ovog vremena! – govorio sam jednom sam sebi u bradu, dok sam slušao nadolazeći eho zaturene tišine.

Tada me boja zabrđanske tišine podseti da u ovom vremenu moram da se privikavam na novi red stvari.

- Ponovci su među nama, vladaju, druže! – govorio sam sebi u bunilu.

Hteo sam da se ugrizem za jezik, nemam prava da kritikujem druge, jer sam dovoljno nakupio vremena da mogu mirne duše da odem u kafanu i sa preostalim prijateljima odslikam boju moje mladalačke tišine.

To je dovoljno da budem srećan. Nije to malo, prijatelju!

Podeli sa prijateljima
Slični tekstovi
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori