Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

23:45, 19. 12. 2012.

Konstantinov Jork: Previše istorije

konstantin
Autor

Pisac i novinar.

Autor bestselera "Konstantinovo raskršće" i brojnih drugih romana i proznih zbirki.

Potpisuje više dramskih tekstova i strip-scenarija. Jedan je od scenarista TV serije "Senke nad Balkanom".

Voz iz Glazgova je u Jork stigao brže nego što mogu očekivati na brze evropske pruge nenavikli putnici iz tranzicione Srbijice, kada je sa razglasa meki ženski alt zacvrkutao "Next station - York".

Uhvatila nas je blaga panika, ali samo za kratko, dok se u kofer ne spakuju lap-top, MP3 plejer i knjiga koja se do tog trenutka čitala.

Već na samom izlazu iz železničke stanice shvatio sam šta je značila rečenica kojom su ovaj gradić opisali u turističkom vodiču za veliku Britaniju - "Previše istorije". Baš tako. Činilo mi se da je voz kojim sam stigao u stvari savremeno dizajnirani Velsov vremeplov koji me je vratio nazad u prošlost. Od stanice do mesta u kome smo odseli - adekvatnog imena The Fort (tvrđava), išli smo peške, preko mosta na reci Ous u pravcu iz kog su se nazirali  šiljati vrhovi jorkširskog minstera. Ulice uske, poput onih u Kotoru ili Sozopolu, svetla diskretna, zgrade zbijene jedna uz drugu: prodavnica starina pa Medkonalds, antikvarna knjižara pa Sonijeva muzička prodavnica...

Spomenik Konstantinu Velikom nalazi se na južnom platou, vrlo blizu ulaza u katedralu, a lokalni istoričari i turistički vodiči tvrde da je to blizu mesta gde se desio čin proglašenja Konstantina za avgusta, što naravno nije tačno, ali koga je briga, važno je da je dostupno turistima.

bar Autentični lokalitet gde su ga galske i britanske legije u leto 306. godine ustoličile u avgusta neposredno nakon smrti njegovog oca Konstancija Hlora je verovatno negde izvan gradskih zidina, ali je praktičnije reći da je baš tu, u centru. Uostalom, Britanci su do pre nekih 50 godina tvrdili kako je Konstantin rođen kod njih, čak su u Jorku pokazivali zgradu za koju su tvrdili da je imperatorova rodna kuća. Danas je na tom mestu pab adekvatnog imena - "Conastantine's House". Umesto izmišljotina, u njemu se sad servira engleski doručak i hladan Ginis.

Sam spomenik je zaista upečatljivo delo. Sudeći po detaljima, umetnik je znao šta radi. Konstantinova odeća, kao i sam njegov lik, dočarani su autentično. On sedi na kamenom prestolu i pomalo se oslanja na mač. Mač je nestandardno veliki gladijus, neobično dugačak, i što je veoma čudno, njegov vrh je slomljen a vajar je napravio da se vidi odlomljena krhotina. Da li to nešto simbolizuje? Da li je u nekavoj relaciji sa čuvenom maksimom "Ovim pobeđuj"? Da li je Konstantin slomio mač da bi ga zamenio krstom, je li na taj način simboličko prikazano ono njegovo suštinsko preobraćenje iz paganina u sveca i iz ratnika u pomiritelja? Ne uspevam da nađem odgovor,

Konstantin ćuti, pogleda uprtog u pravcu iz koga smo došli, ka Rimu i Carigradu. katedrala2

Jorkširska katedrala druga je po veličini gotska katedrala u zapadnoj Evropi. Odmah mi na pamet pada naslov knjige Kena Foleta - "Stubovi zemlje", zaista, arhitektura ove građevine je takva da sve seže ka nebu, uzdiže se iznad prolaznosti, ipak, ne mogu a da ne primetim kako bogomolja mnogo više podseća na sterilno uređeni muzej i kako joj nedostaje ona vizantijska toplina pravoslavnih hramova.

U prodavnici suvenira još jedno iznanađenje. Pored privezaka, razglednica i ostalih stinica vernicima i turistima nudi se velik izbor pravoslavnih ikona. Hrist, Bogorodica, Sveti Nikola, Sveti Jovan... ikonopisani na drvetu klasičnim pravoslavnim stilom i u skladu sa dogmama pravoslavne crkve.

Pored njih možete pazariti i pravoslavni i vizantijski krst kao i brojanice identične onima koje se prodaju u srpskim crkvama i manastirima. Na mestu u katedrali gde se vrše bogosluženja je podijum sa stolicama ispred kojih je na drvenom postolju postavljena grčka ikona Svetog Petra. Na pitanje otkud toliko pravoslavlja u anglikanskoj crkvi, kustos nas prvo začuđeno gleda, nakon što saznaje da smo iz Srbije, sleže ramenima i kaže: "Znate, to je sve naše... isto."

Čuvena Klifordova kula, koja je druga po značaju gradska atrakcija, u stvari nije ništa posebno. Sagrađena u vreme dinastije Tjudor, ona je tipična srednjevekovna utvrda kakvih u Srbiji imate maltene blizu svakog grada. Po veličini ona je 30 puta manja od niške Tvrđave, i otprilike toliko manje atraktivnija. Ali, zato ulaz u nju košta 12 funti. Jedina zanimljivost vezana za nju jeste to što je napravljena na poroznom tlu i - tone. Poput Venecije.

uska-ulica Za očekivati je bilo da Jork više eksploatiše svog slavnog sugrađanina Konstantina i njegovo doba, međutim, nije tako. Englezima su bitniji neki drugi rimski carevi, koji su ostavili dubljeg traga na njihovom tlu. Hadrijan recimo. Zid koji je on izgradio na severu, da odeli rimsku imperiju od piktske divljine za njih je veće dostignuće od rimskog koloseuma i Svete Sofije. Takođe, njihova istorija im je daleko bitnija od svetske ili evropske, Konstantin i Cezar pripadaju Evropi i svetu, Henri Osmi i njegove žene samo njima.

Atraktivna rekonstrukcija invazije Vikinga i uklete kuće po kojima (navodno) i danas blude viktorijanski duhovi veća su turistička atrakcija od rimskog nasleđa grada iz koga je Konstantin krenuo u svoj pobedonosni pohod. Ako je za utehu, stavili su njegov lik na autobuski red vožnje.

U jednom od izloga zapažam kompletnu ratnu opremu rimskog legionara: pancir sa naramenicama, štit, kaciga, mač i koplje.

Unutrašnjost prodavnice je još zanimljivija. U njoj možete naći veliki izbor gladijatorske opreme i naoružanja. Tu su i samurajski i vikinški mačevi, kao i kopija onog kojim je vitlao Aragorn u "Gospodaru prstenova".

Nakon kraćeg razgledanja shvatam da se ovde može pazariti sve, od Frodovog Jedinog prstena do neverovatno verne replike Kalašnjikova. Prodavac kaže da se sve to bez problema može preneti kroz carinu i izneti iz zemlje "kao suvenir". Podižem repliku automatske puške i kažem mu da mi ne treba kopija jer se u Srbiji za mnogo manje pare može pazariti original. Smušeni Englez me prvo gleda zapanjeno a onda podiže palac u znak odobravanja i smešnim naglaskom kaže: "Nemanja Vidič!"

dejan Osećanja su pomešana dok sutra ujutru napuštamo Jork i "Virdžinovim" vozom krećemo za Liverpul. Isprva ne mogu da verujem da nekadašnji sitni prevarant, koji je prvi milion zaradio tako što je izdao Majku Oldfildu "Tubular Bells" sad ima kompaniju koja sem železničkog saobraćaja organizuje i letove u svemir. To se valjda zove "Britanski san" i on se ispunio Ričardu Brensonu, vlasniku imperije "Virgin".

Ali ja ne mogu da prestanem da mislim o jednoj drugoj imperiji i jednom drugom imperatoru. Onom sa kojim delim mesto rođenja. Shvatam da je Konstantin zagonetka. Britancima isto koliko i nama. S tom razlikom što su oni odavno prestali da razbijaju glavu oko nje i pomirili se sa stanjem stvari.

U njihovom slučaju to znači da su odlučili da od svega toga zarađuju novac. Sa merom, doduše. Konstantina u Jorku, gradu burne i živopisne istorije, u stvari ima taman koliko treba. U našem slučaju, arheolozi i istoričari u Nišu još uvek ne mogu da se dogovore gde je bila Konstantinova palata, na Medijani ili na gradskom polju? Ili možda u centru? Englezi bi to lako rešili - odabrali bi najpogodnije mesto u gradu, zaboli tamo neki rimski stub i saopštili da je baš tu bio Konstantinov dvor. Onda bi sve to lepo ogradili, napravili muzej i suvenirnicu i počeli turistima da naplaćuju karte.

Dok zeleni jorkširski pejzaži prolaze sa one strane stakla u ružičastom vagonu, shvatam da se u Jorku ne može dobiti neka velika pouka iz istorije, ali zato sam naučio jednu drugu lekciju - iz kapitalizma. Jubilej - 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta je blizu, i dok mi ovde raspravljamo o tome šta je starije, kokoška ili jaje, Rim ili Vizant, Patrijarh ili Papa, preduzimljivi Britanci već odavno imaju svoju priču.

Ostalo je još vrlo malo vremena da i mi krenemo da pričamo svoju.

Podeli sa prijateljima
Slični tekstovi
Komentari
Poslednji komentari
  • Milutin M.

    10:52 // 24. 12. 2012.

    Sjajna priča i užašna situacija u Nišu.
    Kao po običaju ništa se nije uradilo za pripremu proslave jer se čekalo da se vidi ko će da pobedi na izborima. Niš, kao i cela Srbija žive na po 4 godine tj. po izbornom ciklusu i svakog puta krećemo od početka. To se i sada dogodilo i ništa nije urađeno povodom proslave. Ne znam, nisam skoro prošao bulevarom ka Niškoj Banji, da li su skinuli reklame iz 2009.godine o proslavi bitke na Čegru! Toliko o ažurnosti TON-a i grada.
    Sada najavljuju da će doći oko 100,000 turista! Gde će se oni smestiti? Parkirati automobile? Šta će videti? Aerodrom.....
    Ponovo kasnimo zbog sitnog politikanstva i mislim da će grad "potrošiti" više sredstava nego što će ih dobiti.
    Grad je u haosu kao i cela zemlja i ako se hitno ne desi promena celokupnog sistema i vrednosi i rada i samog sistema nema nama pomoći.

  • Snezana Stojanovic-Gajic

    14:45 // 22. 12. 2012.

    Dejane, samo mogu da Vam čestitam, na svemu što radite, na knjigama i svim komentarima i izjavama ....Pravi ste , pravi Nišlija , samo ne znam zašto morate da idete u Beograd .... ali ustvari znam .... treba da se sete oni koji imaju novac i da ulože u VAS KOJI OSTAJETE zauvek u istoriji književnosti Niša .... kao Sremac , kao Bora, kao Branko i svi poznati pisci i glumci i mislioci ponikli ovde .... hvala Vam što postojite baš ovde u Nišu ....

  • brana

    10:42 // 21. 12. 2012.

    Знате шта…Дејане! Када бих био довољно богат, ја бих Вас слао на путовања, а онда читао ваше путописе!
    Причамо ми своју причу одавно, само нема ко да чита и разуме!

    Велики поздрав и чекам нову књигу и нови путопис.

    • Dexa Pantelejski

      12:40 // 21. 12. 2012.

      Ovo je priča iz avgusta 2010. tada sam išao u Jork. Možda najlepši grad koji sam video. Ono što nisam pomenuo u tekstu jeste da Jork živi gotovo 100% od turizma. Grad je čist, lepo uređen, sve je tako udešeno da vam treba 5 minuta da se snađete. Na svakom koraku bilbordi sa uputstvima, mapama grada, a i meštani su izuzetno ljubazni. Inače Jork ima oko 100 000 stanovnika. Dakle skoro tri puta je manji od Niša.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori