Idiotizovanje Srbije

Posebno treba naglasiti da nadgledana javna nabavka ima izrazitu i izraženu političku dimenziju, s obzirom da je reč o „Prokopu”, koji je prva fazi izgradnje centralnog ekonomskog, političkog i marketinškog projekta Vlade Republike Srbije „Beograd na vodi”...

Ovu rečenicu nije bilo moguće dovršiti na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine Republike Srbije, održanoj 9. februara 2015. godine.

Na ovu sednicu građanski nadzornik je bio pozvan kako bi predstavio svoj izveštaj o spornoj javnoj nabavci vrednoj više desetina miliona evra. Oduzimanjem reči, predsednik pomenutog odbora je nedvosmisleno pokazao da kritičkom stavu, zasnovanom na činjenicama i analizama u srpskom parlamentu trenutno nema mesta. Naravno, ako je predmet kritike Vlada Republike Srbije ili njen premijer.

Zvanično obrazloženje predsednika ovog skupštinskog odbora, čije ime, zbog ograničenog prostora, u ovom tekstu neće biti pomenuto, bilo je da za “politički govor”, u kojem je pomenuta uloga Vlade Srbije u kontekstu političkog uticaja koji je ozvaničio bezakonje u javnim nabavkama,  građanski nadzornik „nije imao ovlašćenje”!

Ne ulazeći u to gde, kada i pod kojim uslovima se u jednom demokratskom društvu, u kojem je Ustavom garantovana sloboda govora, izdaju takva ovlašćenja, nemoguće je ne zapitati se kuda smo se to kao država i društvo zaputili. Ili, preciznije, u koja smo to bespuća i magluštine zabasali, pa više ni sami sebe ne možemo prepoznati.

Hajde da pogledamo ko, zašto i u ime čega građane Srbije odučava od bavljenja politikom? One iste plemenite javne delatnosti, koju su antički Atinjani prepoznavali kao društveni ideal i obavezu slobodnog čoveka. One iste aktivnosti zbog koje su one koji se njom ne bave, smatrali i nazivali idiotima.

Oni koji su se prihvatili ovog naopakog posla sa antikom, razume se, nemaju ništa. Ali zato imaju skoro sve sa bahatošću, nasilništvom, primitivizmom i rušilaštvom. Sa svim onim što društvu odmaže, a samo njima, takvima kakvi su i kakvima smo im dozvolili da upravljaju našim životima, pomaže.

Oni koji u ime nečega, a od tog nečega skoro da nema ničega što nije stečeno na lažima, privilegijama i monopolima, imaju obavezu da brane svoju Vladu, svog premijera, njihove prijatelje, planove, vizije i hipokrizije, znaju šta rade i zbog čega to rade.

To je jasno čak i nama, kojima je u ovoj trivijalnoj, apsurdnoj i nedostojnoj predstavi namenjena uloga onih kojima ništa nije niti treba da bude jasno!

Naš strah, ćutanje i pristajanje na svaki oblik neslobode, njihovi su jedini saveznici. Oni su uslov njihovog opstanka i zalog naše propasti.

Pa kuda  i kako ćemo, ovakvi kavki smo pristali da budemo, sa njima onakvima kakvima smo ih svojim sramotnim posrtanjem stvorili?

Hajdemo od sad ovako. Neka profesionalni ućutkivači i izbacivači rade svoj posao. Mi ćemo svoj.

Kad su već na sva zvona objavili i obznanili da se u “Prokop” i “Beograd na vodi” ne sme dirati, kao da su Očenaš i Beseda na gori, e pa mi ćemo dirati.

I ne samo u to, već u sve što jeste poigravanje sa razumom, pravom, pravdom i moralom. U sve što vređa, unižava, brani, postrojava, preti, prebrojava.

Jer mi smo građani Srbije i nećemo je predati. Niti je prepustiti neznalicama, udvoricama, korupcionašima, lakrdijašima.

Mi smo Srbija. Oni su odlazeća prošlost. Naše je da ih dostojanstveno i organizovano ispratimo i za njima zatvorimo vrata.