Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:04, 12. 10. 2020.

Kako je država ubila slobodno tržište

Ono što socijalističkoj državi nije uspelo za pedeset, pseudo liberalna je uradila za svega nekoliko godina. Slobodno tržište i konkurencija u Srbiji uništeni su do temelja. U kojoj meri je tačno ono što je malo kome jasno, potvrđuju nalazi proistekli iz obimnog istraživanja Topličog centra za demokratiju i ljudska prava.

Predmet ovog istraživanja, za koji je ova antikorupcijska organizacija kreirala inovativnu metodologiju i novi istraživački instrument – Indeks transparentnosti javne potrošnje, bili su stepen konkurencije u javnoj potrošnji i nivo transparentnosti javne potrošnje u Srbiji. Da bi se došlo do rezultata koji precizno oslikavaju stanje stvari, analizirano je 100 finansijki najvećih poslova u kojima je država, preciznije javni sektor, jedna od ugovornih strana.

Analizirane su nabavke u kojima se javni sektor pojavljuje kao ugovorač, odnosno naručilac kroz tri oblika javne potrošnje – javne nabavke, javno-privatna partnerstva i bilaterealni investicioni (međudržavni) sporazumi.

Ono što je makar i delimično upućenima sasvim očigledno, dobilo je ovim istraživanjem i svoju činjeničnu potvrdu. Ubistvo konkurencije i slobodnog tržišta u Srbiji izvršeno je, govoreći krivično-pravnim rečnikom, s predumišljajem, i to od strane političkih garnitura koje se kunu u slobodno tržište i vladavinu prava, uništavajući istovremeno i jedno i drugo.

Ako upotrebimo primereniji, a to je u ovom slučaju jezik mafije, pošto je reč o mafijaškoj ujdurmi najvećih razmera kreiranoj i kontrolisanoj od samog vrha vlasti, konkurencija i slobodno tržište su nakon ritualnog ubistva i overeni.

Da bi se bolje razumelo o kom obimu poslova je reč i kakva su pravila ove monopolističke igre, najbolje je posegnuti za brojevima koji su i precizni i slikoviti. To su ugovoreni poslovi čiji su realizaciju građani Srbije platili, ili će tek plaćati gotovo 3 milijarde evra (tačno 2.856.687.745, po srednjem kursu NBS na dan sklapanja ugovora).

Prosečna vrednost posla iznosi 28.566.877 evra.

Finansijski najvredniji ugovor sklopljen u 2019. godini težak je 886.386.807 evra, a poslednji na listi, stoti, lagan svega 3.729.228 evra.

Za poslove ovakvog finansijskog obima takmičilo se, u proseku, 1,42 ponuđača! Koliko je to manje i od inače jadnog proseka, potvrđuje činjenica da je, primera radi, prosečan broj ponuđača u postupcima javnih nabavki u istoj, 2019. godini, prema zvaničnim podacima Uprave za javne nabavke iznosio 2,5. Dakle, i mizernih 2,5 nedostižan je ideal za najveće poslove koji se sklapaju u Srbiji.

Kako izgleda ogoljena suština najvećih poslova koje sklapa država najubedljivije svedoče podaci o konkretnom broju ponuđača u sprovedenim postupcima. Tako, u 71 od 100 postupaka pojavljuje se samo jedan ponuđač, u 20 od 100 se pojavljuju dva, a samo u 9 preostalih ima ih tri i više, što se može tretirati kao postojanje konkurencije.

Kao da stvar nije dovoljno loša, 32 ugovarača sa poslovne strane pojavljuju se dva ili više puta, a sklopili su ukupno 79 od 100 najvećih poslova sa javnim sektorom.

U 12 najvrednijih poslova u kojima dominiraju oni sklopljeni putem bilateralnih investicionih sporazuma, nema apsolutno nikakve konkurencije. Ovakvi poslovi, voljom vlasti, sklapaju se sve češće. Izostaje ne valjano, već ikakvo objašnjenje odgovornih kako to da su za državu Srbiju povoljniji upravo oni poslovi u kojima su isključeni i konkurencija i domaći pravni propisi. Niko od nadležnih nas još nije obavestio kako je i kada konkurencija postala neprijatelj kvaliteta i povoljnijih cena.

Da bi stvari bile dovedene do ove tačke, bilo je neophodno preduzeti neophodne mere koje su u potpunosti poljuljale veru onog dela poslovnog sektora koji nije povezan sa vrhom vlasti u mogućnost bilo kakvog uspeha u takmičenju za poslove u kojima je država naručilac. Ogoljeno nameštanje poslova biznis eliti bliskoj vlasti, uz potpuno ruiniranje institucija koje su od zaštitnika javnog interesa pretvorene u saučesnike u uništavanju konkurencije i slobodnog tržišta, bio je siguran put do uspeha.

Kao da ni to nije bilo dovoljno, nedavno je usvojen i stupio na snagu novi Zakon o javnim nabavkama koji će, zahvlajujući kreativnim rešenjima naručilaca, javne nabavke pretvoriti u izuzetak, a direktne pogodbe u pravilo. Verovatnoje to jedini zakon, osim Krivičnog, koji ima naglašenu ambiciju da iskoreni ono što je predmet njegovog regulisanja.

Kod Krivičnog zakonika je u pitanju kriminal, tako da je intencija prirodna ali neostvariva. Kod Zakona o javnim nabavkama je reč o konkurenciji u jednom od najvažnijih i finansijski najvećih segmenata javne potrošnje, tako da je težnja neprirodna, ali sudeći po rezultatima, sasvim ostvariva.

Sve u svemu, građanima i nepodobnom delu poslovnog sektora upućena je jasna poruka. Najveći poslovi u Srbiji rezervisani su isključivo za najveće biznis partnere samog vrha vlasti.

Osim sigurnih pobednika, takmiče se samo neupućeni, naivni i naravno i prema potrebi, kartelski povezani poslovni subjekti. Tako je u 100 finansijski najvećih ugovora, u narednih 100 i u narednih više hiljada.

Monopolistička bajka, razume se, nije sama sebi cilj. Uništavanje poslovne konkurencije ima za posledicu monopolizaciju i koncentraciju finansijske moći u malom broju vlastima bliskih ruku, a kao krajnji ishod potpuno devastiranje i eliminisanje političke konkurencije.

Tako se, uništavanjem slobodnog tržišta, ubija i sama ideja slobode, a društvo uvlači u močvaru besmisla u kojoj je dozvoljeno sve osim onoga što je zvanično proklamovano.

Podeli sa prijateljima
Slični tekstovi
Komentari
Poslednji komentari
  • Prvoslav Mladenovic

    13:43 // 13. 10. 2020.

    Tendeciozan i los clanak, ne sluzi na cast autoru! Sledeca konstatacija autora:
    " Ako upotrebimo primereniji, a to je u ovom slučaju jezik mafije,...."
    to jasno potvrdjuje. Pitam , kako se to ogranicava neko ko ispunjava uslove tendera da se ne prijavi i ucestvuje na istom?

    • Ouzo

      22:11 // 13. 10. 2020.

      Naprotiv, istinit i clanak koji pogadja u centar !
      Zadnje vreme doslo i privrednici se grabe za sendvic !

    • qgo

      09:47 // 14. 10. 2020.

      PItas: "kako se to ogranicava neko ko ispunjava uslove tendera da se ne prijavi i ucestvuje na istom?" U proteklih pet godina se vise puta najvljivala licitacija za prodaju stotinak hektara drzavnog zemljista. Moj komsija i ja smo se najavljivali kao zainteresovani i licitacije su iz nepoznatih razloga otkazivane. Cekaju da odustanemo. Nije tender u pitanju ali je tu negde... Btw, odlican clanak.

    • Dragan R

      20:14 // 20. 10. 2020.

      Najteže je baš to, ispuniti uslove tendera, jer se uslovi pišu namenski, a da ste bilo kada u životu radili neku JN ne biste postavljali takva pitanja. Ne znam da li uopšte postoji JN koja nije nameštena a članak je blag u odnosu realnost. Od nabavke toalet papira u nekoj opštini pa do poslova od više stotina miliona evra sve je unapred ušemljeno a pošteno dobijanje posla je kao sedmica na lotou.

  • Decak

    07:46 // 13. 10. 2020.

    Odlican clanak, hvala autoru !
    Sve ovo smo manje vise znali, ali autor nam je ovde dao precizne cifre i dokaze korumpiranosti danasnje vlasti u Srbiji.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori