Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:19, 5. 8. 2021.

Otvoreni Balkan!? Zid je bio bolji

Koliko je najnovija reciklaža devetnaestovekovne ideje nekolicine levičara sa ovih prostora o balkanskoj konfederaciji, koju sada promoviše trojka Vučić - Rama - Zaev kroz političku platformu "Otvoreni Balkan" sjajna za Srbe, dovoljno govori činjenica da je ona bila osnov politike Kominterne prema balkanskim narodima i državama sve do 1948. godine.

Sukob između Tita i Staljina koji je doveo do tektonskih lomova u komunističkom raju lišio je tada Srbe neslućene sreće da im se kao rotirajući predsednici pred očima zavrte Todor Živkov, Enver Hodža i Nikolae Čaušesku.

Sedamdesetak godina kasnije predsednik Vučić je, naravno mimo svog mandata i izvan ustavnih ovlašćenja, na putu da ispravi ovu istorijsku nepravdu i usreći svoj i još par balkanskih naroda postavljanjem kamena temeljca za buduću balkansku uniju. Ona bi, za početak, trebala da dovede do suštinskog ukidanja granica i neometanog kretanja roba, usluga, ljudi i kapitala između Srbije, Albanije i Severne Makedonije.

Sjajno društvo za Srbiju, dileme nema. Jedni su od nas u previranjima devedesetih odbegli, odnoseći sa sobom novi i od komunističkih vlasti oktroisani nacionalni identitet i teritoriju, a drugi učinili sve što je bilo u njihovoj moći u projektu nasilne secesije Kosova i Metohije. I jedni i drugi očito imaju sjajne reference za bliskije povezivanje sa nama.

Osim sjajnih referenci, Albanci jedini imaju i sjajne motive za učešće u poduhvatu kojim se, u perspektivi, brišu granice između pripadnika ovog naroda koji žive u sve tri države. Kako je granica sa Srbijom na teritoriji Kosova i Metohije već nasilno obrisana, a Severna Makedonija je država otprilike koliko i južna Bačka, pošto joj to što u nazivu ima stranu sveta ne može nadomestiti nedostatak suvereniteta, eto ostvarenja njihovog davnašnjeg prizrenskoligaškog sna bez nanovo ispaljenog metka.

Njihovi razlozi su jasni i sa stanovišta albanskih nacionalnih ciljeva sasvim razumljivi. Šta, međutim, ima Srbija s tim i zbog čega bi im u ovom njihovom nastojanju, koje je suštinski i dubinski u svemu suprotstavljeno našim nacionalnim intetesima asistirala? Ili još preciznije, čemu briga i toliki trud srpskog predsednika za one koji ne samo sada, već vekovima unazad, vode neprijateljsku politiku prema srpskom narodu, ubijaju i proteruju naše sunarodnike, ruše i pale naše hramove, otimaju naše teritorije?

Odgovor na teška pitanje je sasvim očigledan. Izvan je svake sumnje da "Otvoreni Balkan" predstavlja svima jasan znak da je na projekat pridruživanja Srbije Evropskoj uniji stavljena tačka. Ovo, objektivno, i nije neka šteta, ali je poraz Vučićeve evrounijatske politike kojoj je bilo neophodno pronaći makar i ovako jadnu alternativu. Alternativu koju bi valjalo marketinškim i mađioničarskim trikovima pretvoriti u događaj od istorijskog značaja a srpskog predsednika promovisati u vizionara i ne samo nacionalnog, već i balkanskog lidera.

I to je, od razloga sa srpske strane, ako to uopšte ima ikakve veze sa srpskom stranom, sve. A sve drugo, od kamiona koji stoje na granicama, preko srceparajućih scena albanskog paradajza i makedonskih lubenica koji se u njima kvare, do aviona koji zajednički gase požare, delovi su beskrajnog i žalosnog niza kvaziargumenata koji treba da nam zamagle suštinu stvari. A ona je sasvim jasna.

E sad, to što je neko posle dugog lutanja došao do spoznaje da je dobro biti prvi u selu kad ti već nije dato da budeš ni poslednji u gradu, ne znači da takvog treba slediti. I to što nas predsednik Vučić u intervjuu "Politici" eufemizmima uverava da je aktivno učešće Srba u ostvarivanju projekta velike Albanije početak vraćanja Srbije sebi nakon tridesetogodišnjeg lutanja i potucanja od nemila do nedraga, ne znači da mu išta treba poverovati.

A ako predsednik Vučić u toj meri veruje da mu se u ovoj zemlji baš u svemu veruje, hajde neka umesto besmislenog i ciničnog referenduma o Rio Tintu razmisli o referendumu o "Otvorenom Balkanu". Suštinski i nema neke razlike. I u jednom i u drugom slučaju, o trovanju je reč.

Podeli sa prijateljima
Slični tekstovi
Komentari
Poslednji komentari
  • AntiPA

    17:49 // 13. 8. 2021.

    Loša analiza, prepuna ličnih uverenja zadojenih nacionalizmom, bez truda da se postigne objektivnost. Samo za nacional-šovinistu zid može da bude bolji od brisanja granica. Da li Dobrašinović polako ide u tom pravcu?

    Vučić jeste diktator, ali ako imamo opoziciju koja je protiv svega što ovaj uradi samo zato što je on to uradio, pa čemu se boljem možemo nadati?

    • Dragan R

      21:12 // 21. 8. 2021.

      To nije nacionalizam već trezveno razmišljanje. Pre samo godinu-dve AV nas je ubeđivao da je "razgraničenje" rešenje i da moramo da povučemo jasnu granicu sa Albancima da za koju deceniju ne bi došli u situaciju da se sa njima borimo i za Vranje, Leskovac, Prokuplje i Niš, a danas im širom otvara vrata da u te gradove dođu da žive i rade, a vi to podržavate?

  • Zika Jankovic

    09:06 // 10. 8. 2021.

    Svaka rec je na pravom mestu. Ovo je rava predstava tog cirkusa. Svaka cast autoru teksta.

  • Mislim dakle postojim

    08:44 // 6. 8. 2021.

    Prilično loša analiza prepuna vrednosnih stavova sa izvučeni činjenicama iz konteksta. Dosta teško se boriti sa ovakvim načinom mišljenja argumentima jer snaga ovakvih ideja počivaju na emocijama (stereotipima). Na jedno strani stavljeni svi radikalski stavovi: Velika Albanija, drugi nisu vredni kolikk su nikakvi itd, itd. Ovo je vise Radikalski tekst od svih koje sam morao, na nesreću, da čitam

    • Saša

      14:24 // 9. 8. 2021.

      Bravo za komentar. Članak je obična propaganda da se ekstremisti privuku na stranu “žutih”. Takvi polupismeni ekstremisti nikad neće glasati za “žutu” opciju ma koliko se žuti” prikazivali kao “borci za naciju”. Sporazum sa Albanijom je dobar jer ćemo koristiti njihovu radnu snagu koja ponestaje u Srbiji. Da, i prodavacemo naše proizvode…

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori