Slučajevi

Slučaj se odigrao upravo ovako:

Semjon Semjonovič stavlja naočare, posmatra bor i vidi: na grani bora sedi jedan seljak i preti mu pesnicom.

Semjon Semjonovič skida naočare, posmatra bor i vidi da na grani bora niko ne sedi.

Semjon Semjonovič stavlja naočare, posmatra bor i opet vidi kako na grani bora sedi jedan seljak i preti mu pesnicom.

Semjon Semjonovič skida naočare, opet vidi da na grani bora niko ne sedi.

Semjon Semjonovič opet stavlja naočare, posmatra bor i opet vidi kako na grani bora sedi jedan seljak i preti mu pesnicom.

Semjon Semjonovič ne želi da veruje u ovu pojavu i smatra je optičkom varkom. [1]

Gotovo da je čitav vek prošao od kada je Danil Harms počastio čovečenastvo ovom i mnoštvom drugih bravuroznih literarnih minijatura, parodija i karikatura, za šta je, od Staljinove tajne policije, početkom 1942. godine nagrađen smrću od gladi u Lenjingradskoj zatvorskoj bolnici. To je, razume se, u to vreme bila najznačajnija književna nagrada namenjena podrugljivcima, defetistima i ostalim smutljivcima.

No dobro, šta se zbilo izmeniti se neće, Harms je prošao kako je prošao, kako je radio tako mu je Bog koji je bio zadužen za njegov slučaj i pomogao. Nego, da se mi vratimo Semjonu Semjonoviču i njegovoj optičkoj iliuziji, da se ne bismo sutra pitali šta je nas snašlo i odakle je muka došla.

Pošto onaj Semjon Semjonovič već dugo ne stavlja naočare, ne posmatra bor i ne vidi ni to što vidi, ni ono što ne bi da vidi, hajde da na njegovo mesto ustoličimo nekog ovdašnjeg, nama bližeg i sličnijeg. Neka to, zbog doslednosti koja nam nalaže da prezime bude jednako što i ime plus nastavak, bude naš Nenad Nenadović. Evo njegovog slučaja:

Nenad Nenadović stavlja naočare, posmatra najvišu kulu Grada na Vodi i vidi: na kuli sedi Autohtoni Veseljak i razvija zastavu na kojoj je napisano da će u ime evropskih vrednosti i svetle budućnosti u mulj priobalja potopiti sve zakone, moralne principe i dobre običaje i ako mora, samo ako baš mora, državu pretvoriti u orijentalnu despotiju koju će pokloniti sebi na dar.

Nenad Nenadović skida naočare, posmatra najvišu kulu Grada na Vodi i vidi da na kuli niko ne sedi i da se nikakva zastava ne vijori.

Nenad Nenadović stavlja naočare, posmatra najvišu kulu Grada na Vodi i opet vidi: na kuli sedi Autohtoni Veseljak i razvija zastavu na kojoj je napisano da će u ime evropskih vrednosti i svetle budućnosti u mulj priobalja potopiti sve zakone, moralne principe i dobre običaje i ako mora, samo ako baš mora, državu pretvoriti u orijentalnu despotiju koju će pokloniti sebi na dar.

Nenad Nenadović skida naočare, opet vidi da na kuli niko ne sedi i da se nikakva zastava ne vijori.

Nenad Nenadović opet stavlja naočare, posmatra najvišu kulu Grada na Vodi i opet vidi: na kuli sedi Autohtnoni Veseljak i razvija zastavu na kojoj je napisano da će u ime evropskih vrednosti i svetle budućnosti u mulj priobalja potopiti sve zakone, moralne principe i dobre običaje i ako mora, samo ako baš mora, državu pretvoriti u orijentalnu despotiju koju će pokloniti sebi na dar.

Nenad Nenadović ne želi da veruje u ovu pojavu i smatra je optičkom varkom.

Ako, Nenade, ako. Neka se sve potapa u mulj i blato, i narod i država, i zakoni i pravda. Jedino je važno da ti sačuvaš svoj mir dok se zastava bezumlja vijori onoliko visoko koliko tonemo duboko.

[1] Danil Harms, Slučajevi, str. 23, Optička varka, Izdavačka radna organizacija "Rad", Reč i misao, Beograd 1989.