Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

00:00, 17. 1. 2011.

Zvezdani kontejner

Autor

Profesor informatike u Gimnaziji "Stevan Sremac" u Nišu i predsednik Pedagoškog društva informatičara Srbije, sa sedištem u Nišu.

Ovih dana najveći biseri srpskog školstva su posle meseci većanja napokon izašli sa predlogom zvanim zaista tragično: "Reforma srpskih gimnazija". Moguće da su im trebali vekovi da smisle kako da srpsku omladinu unazade za taj isti period, međutim ono što nam nije jasno jeste činjenica da nisu shvatili da su pogrešili.

Naime, iako su ukinuli sve što ima veze sa zdravom pameću, barem su trebali znati da prostom računicom ne mogu zbrojiti glupost koja prevazilazi čak i polupismenost običnog čoveka, koji će čekajući u redu poverovati da je "pao sistem". Ljudi koji su sačinjavali komisiju koja je dala ovaj konačan predlog "reforme" (čitaj reciklaže) gimnazija verovatno i nisu baš znali o kojoj se školi radi već su kao u nekom ringu, svako vukući na svoju stranu, došli do zaključka da pustimo pa šta bude. Da uputimo neupućene.

Srpske gimnazije su do sada imale tri smera: prirodno-matematički, društveno-jezički i opšti. Po ovom konačnom predlogu sve gimnazije imaju prvu godinu sa istim predmetima (smeši nam se Stjepan od milošte Stipe Šuvar), a od druge pa nadalje uvode se izborni predmeti. Po starom komunističkom receptu "napravi haos pa vladaj", komisija čiji članovi dobrim delom i potiču iz vremena komunizma, doživela je sebe kao motor promena i rešila da malo preuredi gimnaziju. Gledajući seriju "Beverli Hils" koja je snimana 90-tih godina, omiljenih godina našoj komisiji jer je tada najveći deo njenih članova bio pred penzijom, ljudi koji su "radili" na projektu ove reforme su se malo zaneli. Oni su, doduše, lepo zapazili da u toj seriji gimnazijalci u Americi biraju predmete ali su nekako smetnuli s uma da se to debelo plaća od strane njihovih roditelja. Međutim, ne možemo da se otrgnemo utisku da su uvođenjem izbornih predmeta u srpske gimnazije naši reformatori pogodili u sam centar stvari. Od sto procenata učenika u gimnazijama sto i jedan će biti odličan. Ko će od kolega profesora rizikovati izbor svog predmeta nekom drugom ocenom izuzev petice. Kako ljudima za sreću malo treba.

Svi su naizgled srećni, učenici sa prosekom 5.00 (možda kolege koje predaju obavezne predmete u početku malo i prave probleme sa ocenama, ali smo sigurni da će reformatori i njih opametiti), roditelji jer će napokon "super plaćeni profesori s obzirom koliko rade" proizvoditi "kvalitet" vredan svih petica i Ministarstvo koje će povećati broj odličnih na famoznu trećinu populacije. U celoj računici hvale samo profesori. Oni će nažalost imati samo male trenutke sreće kad im se izabere predmet.Ko im je kriv što ih Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je dao đacima odrešene ruke kad su u pitanju profesori, nije dovoljno urazumio.

Čovek bi sebi postavio pitanje zašto se to radi. Odgovor je jednostavan: sistem izbornih predmeta je u osnovnim školama dao takve rezultate da nam zavide i mnogo bogatije zemlje. Sigurni smo da je komisija, kada se odlučivala za sistem izbornih predmeta, bacila malo pogled na osnovne škole gde je, naravno, imala šta da vidi. Spisak izbornih predmeta (čitaj bačenih para za spašavanje nastavnika od gubitka norme) je toliki da nebi mogao stati na ovaj papir, ali evo nekih: ruke u testu, čuvari prirode, svakodnevni život u prošlosti, šah, domaćinstvo, slikanje i vajanje....Šta da se kaže nego kakva demokratska i napredna zemlja, koja u svojim osnovcima već vidi fakultetlije pa im u najranijoj fazi školovanja pruža fakultativne predmete.

Slično tome i naši učeni reformatori su rešili da im malo pomognu i na taj način preskoče nekoliko stepenica u školovanju srpskog učenika. U prilog tome ide i činjenica da su iz obaveznog dela nastave izbacili predmet informatika i računarstvo da se deca ne ometaju u slobodnom korišćenju fejsbuka. Kao što nedavno reče predsednica Nacionalnog prosvetnog Saveta inače glavnog pokrovitelja ove komisije, njeno unuče sa tri godine sve "progugla" i šta će njemu informatika.

Naravno svaka slučajnost sa tendencijom jednog od predhodnih ministara da se izbaci Darvinova teorija iz škola je namerna. I jednoj i drugoj motiv je bio isti: šta će mi stvari koje ne razumem. Ono što im je takođe sličnost je to što su se i jedna i druga neposredno posle takvih "bisera" distancirale od svojih izvršioca, pa je tako naša predsednica NPS-a sada jedna od glavnih kritizera čudovišne komisije za reciklažu srpskih gimnazija.

Na kraju možemo samo sa tugom konstatovati da Srbija i jeste kontejner ali sa koliko zvezdica i da li ih ima uopšte, teško je pitanje. Taj kontejner i ide tamo gde mu je mesto, na smetlište školskih sistema sa tendencijom da tu i ostane dugo, dugo vremena!

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Milica

    02:07 // 4. 7. 2011.

    Cisto da se zna... Kada nesto nedostaje to FALI, a ne HVALI. Znam da se kritika odnosi na formu, a ne na sadrzaj, ali prosto bode oci.

  • sreten

    13:23 // 20. 1. 2011.

    Dodao bih i to da bez logike,filozofije,muzičkog obrazovanja,likovnog obrazovanja i informatike ne moze biti obrazovanja da ne govorim u prirodnim naukama.

  • sreten

    13:02 // 20. 1. 2011.

    Slazem se sa Vašim izlaganjem po pitanju izbornih predmeta i smatram da je gimnazija iz vremena Stipe Šuvara bila najbolje rešenje.Bilo je smerova iz fizike , hemije , biologije itd. tako da su se učenici mogli na zavidnom nivou pripremiti za studiranje.Smatram da je šuvarica bila dobra samo za gimnazije.Takođe učenici su dobijali zvanje laborant .Nedostatak je bio u loše opremljenim školama za laboratorijski rad a bogami i loše pripremljenim profesorima.Udzbenici su takođe bili vrlo loši,jer je određena grupa beogradskih profesora imala monopol na pisanje udzbenika.Ja sam srećom radio u aleksinačkoj gimnaziji koja bila izuzetno dobro opremljena što nije bio slučaj u drugim školama.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori