Pro forma
Autor
Izvršni direktor Centra za vladavinu prava.
Slučaj fingiranog konkursa niškog PMF-a, asistentkinje Snežane Jovanović i profesorke Gordane Stojanović nije mizeran društveni fenomen. To je opšteprihvaćeni obrazac ponašanja u Srbiji. Uostalom to potvrđuje više od 140 „gorkih“ komentara koje su čitaoci Južnih vesti ostavili ispod teksta.
Ova priča me je podsetila na gotovo već zaboravljen slučaj kada me je jedna rođaka iz Vranja, još pre 7 godina, zamolila da proverim validnos i svrsishodnost konkursa za radno mesto nastavnika geografije u jednoj beogradskoj srednjoj školi. Porčitala je u „Poslovima“ da je škola oglasila radno mesto nastavnika, sa punim radnim vremenom, i to na neodređeno vreme. Lepak za lakoverne.
Ona je inače godinama radila u samoposluzi, bez obzira što je u rekordnom roku i sa najboljim ocenama diplomirala na Geografskom fakultetu. Sporadično je bilo prilike da „odredi“ zamenu nekog nastavnika geografije, ali od fiskalne kase, utovara i istovrara robe i raznošenja gajbica sa voćem i povćem nije mogla da pobegne.
Pitala me je da li pouzdano mogu da poverim da li uopšte ima svrhe konkurisati u Beogradu, jer nema sličnog konkursa na koji širom Srbije već nije uzaludno konkurisala. Svi konkursi su bili samo pro-forme. Ili na radnom mestu koje je oglašeno neko već radi pa samo formalno treba da bude primljen, ili je konkurs „skrojen“ po rođačkom formatu.
Kao što se moglo i pretpostaviti, preko insajdera u toj školi, saznao sam da je konkurs raspisam samo pro-forme. Već je radila jedna devojka koju je nezakonito na toj poziciji zatekla prosvetna inspekcija, pa je školi naloženo hitno raspisivanje javnog konkursa za popunu radnog mesta. „Zna se ko će biti primljen i zato je besmisleno uopšte konkurisati“, rekao mi je insajder.
I dan danas se pitam: koliko li je mladih ljudi u konkretnom slučaju uzalud konkurisalo?! Koliko ljudi je uzalud potrošilo novac na overu diplome i na pisanje molbi!? Koliko ljudi je tih nedelja živelo u iluziji da će „kosmička pravda“ uzeti u obzir baš njihovu prosečnu ocenu, njihove godine studiranja, njihove reference.... Koliko?! Koliko stotina i hiljada ljudi danas uopšte konkuriše na raznorazne besmislene i fingirane konkurse u prosvetnim institucijama?
Centralno je pitanje kako danas uopšte dobiti radno mesto ako niste kumovski, rodbinski, švalerski, politički, ili na neki drugi način u sprezi sa „faktorom“ koji o vašoj sudbini odlučuje?! Koliko je duga epoha ove pro-forme koja je decenijama prisutna u Srbiji?
Da li se uopšte tome nezire kraj? Kako glasi formula za optimizam?
Komentari
Poslednji komentari
Pravnik
11:49 // 7. 3. 2012.
Ne, kraj se ne nazire. Međutim uobičajeno je, teorija, da se više pažnje poklanja nekome ko ima preporuke a one usled uobičajenih načina zapošljavanja kod nas izostaju. Preporuka je ključna u izboru kandidata, ljudski resursi, a naš problem je to što ta je preporuka uvek „nepote” od strane kuma ili rođaka ne tako retko i poznanika.
eto tako
12:31 // 5. 3. 2012.
...ja sam se frapirala kada me je sestogodisnjak zamolio da ga ispisem sa jednog sporta jer on tamo nema vezu....a sve to samo zato sto su roditelji jedne devojcice,takodje sestogodisnjakinje,u tom savezu i dete se nagledalo kako se kapom i sakom dele nagrade samo njoj...
dokle
15:14 // 4. 3. 2012.
Najzalosnije u svemu je sto je to zaista opsteprihvaceni obrazac. Vecina profesora je ogorcena, ko se drznuo da im kaze ko nije najbolji kandidat na konkursu. Pa valjda oni to najbolje znaju i apriori su u pravu. A zasto da se ne cude kada na hemiji nije preispitan ni jedan konkurs u zadnjih 20 godina a na retko kom konkursu (smela bih da se usudim i kazem manje od tri) primljen je najbolji kandidat. Kada ce konacno neko da im kaze da im nisu dedovina fakulteti na kojima oni mogu da zaposljavaju po licnom nahodjenju a bez principa (ili bolje receno sa sumljivim principima). Probudite se gospodo profesori, pa nisu samo vasa deca rodjena da postanu asistenti.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.