Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:10, 18. 12. 2018.

Zašto (je) Betoven?

Autor

Pijanista i klavirski pedagog.

Doktorand na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

U sali Niškog simfonijskog orkestra 8. decembra 2018. godine sa početkom u 19 časova, održan je koncert gudačkog kvarteta i ansambla ClassicArt. Ovaj "kolektiv entuzijazista klasične muzike" tom prilikom predstavili su umetnici koji su školovani i anagažovani u današnjim najznačajnijim muzičkim institucijama Bugarske.

Niška publika imala je priliku da čuje gudački kvartet koji čine violinisti Ljudmil Nenčev i Cvetelina Popova-Stojkova, violistkinja Evgenia Georgieva Badžieva-Dimova i violončelistkinja Kristiana Alipieva Genova-Mihailova. Umetnici su izveli jedno od najznačajnijih dela kamerne muzike, Betovenov Gudački kvartet op.59 br.1, a potom su im se na sceni pridružili hornista Mihail Mihajlov i jedna od najaktivnijih niških umetnica, takođe hornistkinja, Evica Radevska. Tako je formiran ansambl potreban za autentično izvođenje jednog od ekskluzivnih kamernih dela Ludviga van Betovena, Sekstet za dve horne i gudački kvartet op.81b, čija premijera predstavlja retkost i u svetskim okvirima.

Mada su umetnici prilikom najave koncerta na lokalnoj televiziji za jedan od povoda ovog događaja naveli blizinu datuma Betovenovog rođendana, to svakako nije jedini argument koji ovu muziku preporučuje kao aktuelnu.

Prema rečima Roksande Pejović, Betovenova muzika po svojoj "istinitosti, izražajnosti i snazi" spada u red najvećih umetničkih dostignuća u istoriji. Za dve godine celi svet će obeležavati četvrt milenijuma od rođenja umetnika koji je "komponovao pod uticajem ideja francuske revolucije" i koji je "umeo da istakne dostojanstvo stvaraoca" kao nijedan muzičar pre njega. Betovenovim kamernim delima pripada značajno mesto u istoriji ovog žanra zbog izuzetne produhovljenosti i životne snage koju emituju. Ova dela sadrže najveći broj konstruktivnih elemenata zajedničkih za Betovonovo stvaralaštvo u celini, a prvenstveno za žanrove simfonijske i klavirske muzike. Osim toga, kamerna muzika je funkcionalno najneposredniji vid muzičke komunikacije, kako na relaciji muzičko delo - publika, tako i kroz odnos između izvođača involviranih u njeno stvaranje. Evidentno je da savremene tendencije u razmeni kulturnih sadržaja favorizuju kamerni oblik korespodencije na mnogim nivoima i kroz različite umetničke izraze. Pragmatična dimenzija ovog izvođačkog žanra ogleda se prvenstveno u prilagodljivosti postojeće prostorne infrastrukture kakva u gradovima poput Niša odavno postoji, mada ostaje pitanje da li se i adekvatno koristi. Tako su u kišno decembarsko subotnje veče Betovenova kamerna dela izvedena u niškoj sali namenjenoj simfonijskoj muzici pred svega pedesetak slušalaca. Intimna, pomalo umorna atmosfera, odslikavala je sav naturalizam lica i naličja fenomena savremenog kamernog muziciranja u našem gradu.

Publika je najpre imala priliku da čuje vrhunsko profesionalno izvođenje prvog od tri kvarteta iz opusa 59. Delo, koje u autentičnom Betovenovskom maniru izražava trijumf radosti nad tugom, posvećeno je ruskom knezu Razumovskom, a u bogatstvu muzičkih misli istaknutu ulogu ima deonica violončela. Premda delo nagoveštava Betovenove simfonijske ideje, naročito u prvom stavu čije su dimenzije značajno produbljene i proširene, te u finalu koje takođe nosi "orkestarski blesak" kroz konstantno varijaciono oslojavanje teme ruske pesme Ah, da li je to moja sudbina, umetnici su se opredelili da delo izvedu bez pretenzija na orkestarski zvuk. Njihovo izvođenje karakterisao je pravi kamerni ton ozvučen kao intiman, topao i mek, precizno izbalansiran i besprekorno artikulisan u svim svojim raznovrsnim nijansama. Ovi umetnici su Betovenovu muziku izveli bez senzacionalizma, kroz znalački odmerenu izražajnost i u skladu sa "lirskim" okolnostima samog događaja.

Nakon četrdesetominutnog kvarteta, u drugom delu koncerta izveden je upola kraći, ali ne i manje zahtevan sekstet (divertimento), u kojem izrazito virtuoznu i na mnogo načina tehnički intrigantnu deonicu sviraju dve horne. Hornisti su se u ovom, nimalo naivnom izvođačkom izazovu, pokazali kao potpuno dorasli profesionalnom zadatku. Njihov kompaktan i kultivisan zvuk naročito je došao do izražaja u drugom stavu kroz kantabilno oblikovane tonske fraze u legato artikulaciji, dok je u okvirnim stavovima, pretežno zasnovanim na elementima bravure, u pravi plan istaknuta vitalnost zvuka horne u specifičnoj non legato artikulaciji. Kako uobičajena dinamika klasičnog koncertnog izvođenja nalaže, ova "životna snaga" dosegla je vrhunac u finalnom rondu i njegovoj "lovačkoj" topici, što je upotpunilo utisak dorečenosti kamernog muziciranja u svom izvornom, gotovo tradicionalnom maniru, te transparentno ukazalo na osnovnu ideju Betovenove muzike - slavljenje radosti.

U današnjoj vrevi instant kulturnih "proizvoda" koji obiluju performativnim efekatima i najčešće ne zahtevaju angažovanje recipijenata, Betovenova kamerna muzika predstavlja važan fenomen. Neprolazni kvaliteti ove muzike reflektuju potrebe i savremenih konzumenata umetničkih sadržaja, i, premda ponekad postoji privid koji ovakvu realnost može demantovati, vrednost ove muzike uvek će biti beskonačno stvarna i vanvremenski aktuelna.

Podeli sa prijateljima
Slični tekstovi
Komentari
Poslednji komentari
  • Gorolomac

    05:38 // 19. 12. 2018.

    Dakle, javno napadnes i iskritikujes dekana Fakulteta na kom radis kao asistent i pritom priznas da na tom smeru ima vise asistenata nego studenata, vratis nagradu dobijenu kao prvosvrseni student tog istog Fakulteta i onda bivas nagradjen od strane redakcije Juznih vesti u vidu reklame i samopromocije koja je sve to objavila i pokrenula. Jako ruzan i ponizavajuci nacin za gradjenje karijere...

    • Vladimir Perić

      12:55 // 19. 12. 2018.

      "Jako ruzan i ponizavajuci nacin za gradjenje karijere..."
      ... reče botina koja ne sme ni ime da napiše, i trošeći svoje vreme na poslu (za koje uredno prima platu iz budžeta koji svi mi punimo) za blaćenje kolege, a sve zarad još nekog jeftinog poena kod gazdarice.

    • Marija Dinov Vasic

      13:37 // 19. 12. 2018.

      Postovani,
      promasili ste temu i pogresno ste razumeli moj nedavni gest. Osim toga, ja nisam kritikovala dekanku, vec sam ukazala na lazi, kriminal i korupciju koje je pocinila, a o cemu postoje pravosnazna izjasnjenja relevantnih zakonskih institucija ove drzave. Difamiranje mene, mog rada i rada novinara ne mogu promeniti te cinjenice, zato vas javno molim da prestanete da me dalje zlostavljate.

    • MSam

      17:27 // 19. 12. 2018.

      Jako ružan i za komentatora ponižavajući komentar! Vi bi, Gorolomče, ponizno trpeli i gladili svog dekana ili ga napali tajno, jer to nije ružno i ponižavajuće? Njeni tekstovi mogu samo da povećaju broj talentovanih studenata a nagradu je sama zaslužila i sama vratila, ili je vas trebalo da konsultuje? Svojim tekstovima ona nagrađuje Južne vesti a ne one nju! Potpišite se pa se i vi promovišite!!

  • MSam

    15:59 // 18. 12. 2018.

    Bravo, i hvala, mlada lepa damo.
    Svojim naporima, pismenošću, senzibilnošću i davno nedostajućom, poštenom Umetničkom kritikom vraćate dostojanstvo umetnicima i niškoj sredini, pa ima izgleda da se broj 'recipijenata' uvećava jer ih vaši tekstovi podsećaju na jadom i bedom potiskivane duhovne potrebe. Vraćate i veru u mlade pa, molim vas, ne odustajte!

  • Dejan Dimitrijević

    14:54 // 18. 12. 2018.

    " Intimna, pomalo umorna atmosfera, odslikavala je sav naturalizam lica i naličja fenomena savremenog kamernog muziciranja u našem gradu."

    Sjajno! :)

    U poplavi tekstova skandalozno niskog nivoa funkcionalne pismenosti na svim našim medijima, pravo je uživanje i gotovo kulturni šok kliziti niz uglađenu i inteligentnu semantičku kompoziciju u koju autorka zaodeva svoju izvrsnu muzičku kritiku.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori