Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

16:17, 28. 12. 2020.

Zašto je engleski jezik IN, a srpski OUT?

Autor

Osnivač sajta urednik.rs.

Bavi se lekturom, prevođenjem i pisanjem.

Kada je jedan mladić nedavno u srpskoj prestonici, iz čiste dosade, devojkama koje su ga pitale da ostave stvari na stolicu pored njega, uzvratio sa: Hi ladies, how are you?, nije ni slutio kakav će spektakl uslediti. Iz priče o ovom nezaboravnom izlasku (objavljene na portalu Luftika), saznajemo kakvo je oduševljenje njegov engleski izazvao ne samo kod pomenutih devojaka, već i kod ostalih sa kojima je nastavio druženje u istom stilu, ne želeći da prekine slučajno započetu čaroliju.

Nadalje se sve dešava, kako je rekao, tempom koji se ne može kontrolisati. Krenuli su široki osmesi, naručivanje pića – tura za turom. Oko njega i društvanca se koncetrišu ljudi. Priča sa gazdinim prijateljicama – na čistom engleskom, pa se vraća za šank kod plavuša koje su mu poklonile figuru napravljenu od salveta „jer im je nedostajalo njegovo društvo“. Usput ućutkuje drugara koji ga je prepoznao, a do kraja večeri upoznaje gotovo sve zanimljive ljude koji su se našli na tom mestu. Uživa u ulozi „stranca u noći“, ali se usput i pita: šta bi bilo da se nije, zabave radi, obratio devojkama na engleskom? Da li je stvarno biti bolje stranac u sopstvenoj zemlji? A šta bi tek bilo da im se obratio na čistom srpskom?

E ovo poslednje je – ključno pitanje! Kako objasniti to što je u Srbiji pričanje engleskog tako „in“, dok je srpski potpuno „aut“ . Da li to roditelji usađuju deci još od vrtića, namećući im engleski dok još nisu valjano progovorili maternji jezik, da li su u osnovi neki kolektivni kompleksi, nemilosrdni uticaj medija...? A možda se i iza stvaranja takve klime kriju već čuveni „drugosrbijanci“?

Svakako, u današnje vreme je znanje engleskog nešto što se gotovo podrazumeva, jer – ne možete biti van vremena i sveta. To nameće tehnologija, koju ne možemo negirati, savremeni način života, moderni tokovi u svim oblastima, putovanja... Engleski je, hteli da priznamo ili ne, jezik koji razume najviše ljudi na planeti. U neku ruku je njegovo poznavanje postalo sastavni deo opšte kulture, te se ne možete načuditi kada, recimo, mlada, naizgled moderna ženska osoba upita svoju koleginicu šta je to „SALE“ (čitaj po Vuku), jer zaboga, svuda to vidi a nikako da odgonetne šta znači (!) Lično je to čuo i već ranije opevao potpisnik ovih redova.

Ipak, to nikako ne znači da treba zapostavljati, nipodaštavati svoj jezik ili ga se se čak i stideti. Dobro poznavanje maternjeg jezika je nešto što bi trebalo da bude iznad svega. U Srbiji, međutim, današnje generacije mladih ne vladaju mogućnostima svog jezika i koriste nedopustivo mali broj reči. Zato se tako često i javlja potreba za engleskim ili posrbljenim engleskim rečima.

Koliko Srbi znaju svoj maternji jezik i drže do njega? Jedan od najpozvanijih da odgovori na to pitanje, prof. dr Sreto Tanasić, lingvista, filolog i predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, kaže da je društvena klima takva da naši ljudi nemaju dovoljno motivacije za to. Kad traže bilo koji posao, niko ih ne pita i ne proverava kako znaju srpski jezik, kojim se prvenstveno moraju služiti svuda, pa i na poslu, već vrlo često budu pitani: Kako znate engleski jezik?

Srbi, a pogotovu mlade generacije, po njegovim rečima, jezik znaju onoliko koliko se trude da ga nauče i koliko kao društvo o tome brinemo.

-Ako je i maternji, jezik se mora učiti. Moramo, nažalost, reći da se u našem društvu ne drži dovoljno do maternjeg jezika. Uvrežilo se mišljenje da je važno dobro poznavanje engleskog jezika i tako se i odnosimo: već u vrtićima dajemo značaj učenju tog jezika, ne znajući da je nužno da deca u mladim godinama prvo ovladaju srpskim jezikom. Ipak je to jezik kojim će se najviše služiti u životu, učenju i radu. Preko njega ulaze u svoju kulturu i sav unutrašnji svet, kaže Tanasić.

Da li se onda treba saglasiti sa predlogom iz intelektualnih krugova, koji pominje dr Sreto Tanasić – da treba zabraniti uvođenje bilo kakvih igara i radionica na stranim jezicima u predškolske ustanove. Možda onda ne bismo imali situaciju sa početka priče: da te više cene kada si „Englez“ i da bolje prolaziš kao stranac u rođenoj zemlji.

Podeli sa prijateljima
Slični tekstovi
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori