Marija Filipović

Šta god da je prekinulo 15 minuta ćutanja na velikom protestnom skupu 15. marta za 15 žrtava pada nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu – taj zvuk kao da je došao iz samih dubina pakla.  Dan pre skupa u Beogradu, na internetu sam čula nadahnuti kratak govor jednog od najboljih naših glumaca, Radoslava […]

Svojevremeno me je, u razgovoru za novine, profesorka dečije psihologije na Filozofskom fakultetu upoznala sa zanimljivom temom svog naučnog rada (parafraziram): loš uticaj fenomena barbi lutaka na odrastanje devojčica. Barbi uživa u luksuzu – skupa (čitaj: kič) odeća, skupi automobili, bogati dečko… Sve u svemu, kako tada reče moja sagovornica, tako se od malih nogu kod devojčica razvija pogrešan sistem vrednosti, promovišu pogrešni uzori, i u krajnjem, tako se odgajaju sponzoruše…

Kako objasniti to što je u Srbiji pričanje engleskog tako „in“, dok je srpski potpuno „aut“ . Da li to roditelji usađuju deci još od vrtića, namećući im engleski dok još nisu valjano progovorili maternji jezik, da li su u osnovi neki kolektivni kompleksi, nemilosrdni uticaj medija…? A možda se i iza stvaranja takve klime kriju već čuveni „drugosrbijanci“?

„Moje ime je DOKTORKA Branka … (i neko prezime)“ – čuh slučajno na televiziji predstavljanje predavača, valjda u okviru onlajn nastave u doba korone. Ne znam tačno zašto je baš „doktorka“ održala predavanje i o kom je predmetu reč, no to za našu priču nije ni bitno. Zanimljivo nam je samo predstavljanje i to što se titula „doktorka“ našla u sklopu imena dotične osobe.

Instagram, naravno, nije jedino mesto gde se ogledaju pomenute negativnosti, samo je nekako najdrastičniji po tome što ima ogroman uticaj na milione pripadnika mlade populacije.