Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

02:38, 24. 4. 2011.

Da li je Stiven King kao mali voleo Crvenkapu?

Autor

Saradnik Međunarodnog kulturnog centra Beograd.

Project developer u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Brutalno ubijanje, čedomorstvo, trovanje. Kuvanje i proždiranje dece u kućama od čokolade, nasrtaji na divljih zveri na decu, crna magija, vestičarenje. Tu su još i prizori nekrofilije, osvete, kao i jezivi predeli, koji nisu padali na pamet niti E. A. Pou, niti Stivenu Kingu u najmračnijim trenucima.

Neverovatno je sa kakvom lakoćom je moguće ovakve stvari servirati deci. I još je neverovatnije sa kojom lakoćom ih deca uče.

’Alo, koji su to monstrumi koji zlostavljaju svest dece učeći ih svemu ovome? I čiju decu? Zar ima takvih na slobodi?! To, zapravo, čine roditelji, svojoj rođenoj deci. Sa osobitim zadovoljstvom i osećajem ponosa, kada vide da je dete naučilo priču.

Horor je motiv koji je u osnovi gotovo svih bajki. Predškolsko obrazovanje je dobrim delom bazirano na bajkama.

A da li je baš sve u bajkama horor? Bajke imaju i svoje poruke zbog koje ih čitamo deci - pobeda dobrog nad zlom, ljubavi nad mržnjom, pravda i tako to.

Ok, važi. Dete od tri godine baš sigurno ’vata suštinu priče, a formu razume samo kao dramaturgiju. Kad bi se zezali. Ono što klinci pamte su reči, bukvalne reči sa bukvalnim značenjem, kojima im je ispričana priča.

Onda deca polaze u školu. Tu ih dočekuju sa izmenjenom formom i senzibilitetom. Razvijanje osećaja pripadnosti naciji. Nacionalna, pardon, narodna epska poezija.

Tokom školovanja se prepliću različiti ciklusi epske poezije sa sve svojim porukama kodiranim u stravičnim scenama nasilja.

Mali Radojica, nakon eksplicitnih scena brutalnog mučenja, biva pogubljen na kraju pesme zbog neukrotivog libida u atmosferi jakog erotskog naboja.

Scene bratoubistva Predraga i Nenada sa elementima izdaje, takođe su ključni momenti u razumevanju poruke u prenesenom značenju u okviru hajdučkog ciklusa.

Bizarnim motivima, pretkosovskog ciklusa prednjači uzidavanje mlade Gojkovice u Skadar na Bojani, sa isturenim dojkama “u polju”, da bi mogla da doji nejač. Da sada ne ulazimo u to kako mrtva žena, što će svakako postati kada je već uzidana, može da doji decu.

Preljuba i porodično nasilje u Banović Strahinji.

Kosovski ciklus je posebna priča sa gomilom odrubljenih glava, prosutih creva i porodičnih tragedija. Tu su i neizbežne scene amputirnih ekstremiteta, iskopanih očiju i strvinara koji jedu trulo meso, opisanih na način da se iz svega gotovo može izvesti zaključak veštačenja sudskog patologa.

Posleratna NOB poezija i proza su nastavili u istom maniru.

Tako naša deca do mature i punoletstva prođu kompletan dril i stasavaju spremna za surovu realnost. Spremna za stvarne priče o stvarnim vođama naroda i odbeglim generalima kojima tamo neki stavljaju na dušu nekakve desetine, stotine ili hiljade žrtava. Kao da je to neka fora, posle toliko mrtvih kroz školovanje. Ili, kao da je neki problem da se “voli” klub i da se gine i ubija za klub. Ili za vodju navijača, koji je, eto i kriminalac i ratni “heroj”.

Da li će deca, operisana od pravog značenja terora i zla, bolje amortizovati lične emocije u promišljanju fenomena zla u svim njegovim pojavnim oblicima? Da li će se lakše odlučiti da vole ono što je dobro?

Možda će im iskustva “predaka” iz pesama i omiljenih im likova iz bajki poslužiti kao matrica, za buduće ponašanje; urezana u trajno u skrivenim fiokama svesti, a probudjena okidačima iz realnog okruženja.
Ko će ga znati, jer “isto su im tekli školski dani”, a niko se u medjuvremenu nije potrudio da te školske dane oplemeni.

Podeli sa prijateljima
Slični tekstovi
Komentari
Poslednji komentari
  • Milos

    17:28 // 5. 5. 2011.

    Nije tacno da nasa epska poezija jedina poseduje cistotu izraza i dubinu mislim. Molim Vas, citajte malo dalje od Srbije.
    Tekst je, btw (haha), odlican.

  • marjan djordjevic

    16:40 // 28. 4. 2011.

    Sloboda je divna stvar. Tada se lepse vidi Sunce, jer vidis puno svetlosti, a ne zaslepljuje.Tada Mesec ne uznemirava tecnosti u organizmu. Nego telo u miru nosi svoje pokrete, zastoje uznemirenja i smirenja. Sloboda se ne postize. Sloboda sama dodje ili ne dodje coveku. Treba mu ili ne. Bira se ili ne. A moze i da se ne izabere.
    Covek je zivo bice predodredjeno da se krece i govori.
    Zamislite Zemlju bez ljudi. I sta onda?
    Uvek pokusajte prvo da zamislite Zemlju bez ljudi, pa kada to mozete da vizualizujete, onda sledi deo: sta je bilo posle, kada su ljudi dosli sa svojim....Zamisli tek to.
    Veliki gromoglasni :))) (osmeh) da rasprsi sve sto je bez veze. Jer necemo (barem u ovom krugu) ziveti 500 godina, pa je lepo sacuvati sve ono lepo i traje godinama. Kosmos je tu da nam ukaze na harmoniju, a mi cemo je ili videti ili ne, ili pratiti ili ne. Stvar slobodnog izbora i uverenja.


    Lepi pozdravi
    koji kod da ste

    ziveli

  • @meda

    20:44 // 27. 4. 2011.

    Medo meni je jako drago da smo se razumeli.. cinimi se dok god ima nas takvih nije sve izgubljeno..

    svako dobro!

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori