Radio ne radio svirao ti radio
Autor
Dugogodišnji novinar. Član Nadzornog odbora "Transparentnost Srbija"
Ugasio se.
Pa nije bre to požar pa da se ugasi. A jeste Radio Niš nekada bio i vatra, ali...
Ima li RADIJA u ovom gradu koji vene, ima li RADIJA u Srbiji? Nema! Odgovorno tvrdim da nema! Ovo je komentar za one koji misle da slušaju radio, a u stvari samo slušaju muziku.
Napravite test za sebe lično. Pokušajte da sat vremena pričate zanimljivu priču. Imate pravo da uključite dva prijatelja na po pet minuta i da pustite četiri muzičke numere. Cilj igre je da to radite svakog dana, svakog sata, od 5.00 do 22.00 h i da budete zanimljivi i aktuelni, a da vas ocene slušaoci.
E to je ono čega više nema. ZVALO se to RADIO. Takav Radio bio je i Radio Niš. Neki su verovali (neki i sada veruju ) da postoji Deda Mraz, a ja sam doskora verovao da u "Melodiji" RR Zavoda , radio aparatu moje baba Ljubice (pok.) stvarno žive ljudi - čovečuljci. I dan danas, kada bake više nema, a Melodiju sam preneo u vikendicu, ne smem da je otvorim da ne počnu da đipaju iz nje.
Uspomene se ne gase, želje se ne gase, one umiru.
Umro je RADIO Niš.
Pokoj ti duši.
Slavni su svi oni koji su ti sve ove godine dali dušu i koji su tu dušu otvorili za sve nas i svima nama je odašiljali.
Ne mogu da se odlučim, na koju stranu da prebacim krivicu....
Istorija se ponavlja, ljudi se ne menjaju, oni se ponavljaju.
Da li je Radio Niš ugasio Tijanić i Beograd ili same Nišlije ili oni koji misle da to jesu. Koliko se Radio Niš borio da ostane Radio Niš, koliko su oni koji njime rukovode želeli da on ostane RADIO Niš, koliko su oni koji vode, nazovi ga Gradom, želeli RADIO Niš u Nišu. Toliko njih je tu umešalo prste, polizalo ih, izmaklo se i čekalo da se kolač ispeče. A sada se njime i slade. Naravno onima koji su rasli sa ovim radijom i onima koji su i činili taj RADIO ostao je zagoreli patišpanj na dnu starog zagorelog pleha. Slava mu, priznanje ljudima i zahvalnost u ima kolega koji smo neposredno i posredno učili zanat na talasima onaga koga više nema. Bilo i nadajmo se povratilo se....
Eh ili ti HM, što bi rekao Bane iz Blica, posle pokojnika ide ostavinska rasprava. U ovoj ostavinskoj raspravi sva rodbina se već odavno dogovorila oko podele imovine, a iza pokojnika je ostala dooobra imovina. Vreme će pokazati koji "rođak" je bio najmiliji pokojniku.
Od sada se Radio i na početku rečenice piše malim slovom - radio, jer je umro i poslednji od onih sa velikim R. (mada ruku na srce i dušu, i njegovo R su mnogi iz R odavno smanjili).
Komentari
Poslednji komentari
В.Ракочевић
23:36 // 25. 3. 2010.
УГАСИО СЕ (радио) НИШ
Нема више надалеко познатог и чувеног радио Радио Ниша. Нема више оног на шта већина помисли кад се каже Радио. Нема га - и ништа! Тек по неки спорадични и млааки израз незадовољства, што се могло очекивати после дводеценијског посматра агоније која се завршила како и мора да се заврши агонија - гашењем.
Ко је крив што је Ниш остао без једног дела самог себе?Овако или онако, али се прст упире на Београд и београдизацију? Али добар део истине је, нажалост да другој страни-
Када се нешто угаси онда је једино сигурно да се то угасило јер није имало више горива. А једном живом и јаком организму као што је био Радио Ниш није баш лако било заврнути славине, што се види и из тога да процес гашења траје две дугачке деценије.
Двадесет година Радио Ниш је гушен и споља, али руку на срце, најжешће и нјакобније и изнутра. Из самог Радија и из самог Ниша. Двадесет година град је у Радио слао неспособњаковиће и послушнике који су са радиом имали везе само ако су имали слово Р у свом имену и презимену, што је случај и са последњим директором.
marko
00:14 // 25. 3. 2010.
Veljo, da je ovo normalna zemlja, Radio Niš bi u ovdašnjoj formaciji prestao sa radom još sredinom devedesetih, U tom cenjenom radiju bilo bi zapošljeno 20, a ne osamdeset i kusur ljudi, zgrada Radio Niša bila bi vraćena starim vlasnicima, a taj isti kadar bi danas bio najslušaniji u etru sa nekog drugog emiterskog mesta. Ti bi bio poštovani književnik grada Niša sa jednom emisijom mesečno( uz tematiku koju sam odabereš) i masnim honorarom. Ali...
Ovako je sve zajebanije.
Ko je u Nišu slušao radio Niš?. Samo pisac ovih redova, još par zaluđenika u gradu, toplička sela bez Prokuplja, svrljiški kraj sa pojedinim ćuvicima Stare planine i deo Srbije od Pirota pa na tamo.
A ovako je preko osamdeset, ejjjj, osamdeset ljudi radilo dugo godina pre prave tržišne smrti. nema firme čiji bi račun izdržao alu koja guta tolike plate, troškove, nemuštog Kerkovića i slično. Novinari, računovođe, organizatori, svi su bili državni službenici. Ćate. Mnogo je bre kume.
Tako da odjebi sekiraciju. Nesreća je što je neka vlast počela da gasi nezdrava preduzeća od repa, a ne od glave. Radio Niš je trebalo da bude među poslednjima za zatvaranje, a pre toga za tako nešto, zrelo je svako javno republičko i gradsko preduzeće koje ti je na vidiku kada se popneš na Hotel Ambasador. Piši, čoveče, malo je ljudi u gradu koji umeju da napišu ono što misle.
Velibor Petkovic
22:05 // 24. 3. 2010.
Dragi juznjaci, Dixiland je tuzno mesto cak i u Americi, akamoli u Srbiji! Marko Savic je napisao odlican tekst, jer to sto je Radio Nis ugasen posle 65 godina manje-vise uspesnog rada, nije samo krivica Beograda. Kada je direktor Radio Beograda Rade Veljanovski, pre sedam godina pisao Zakon o radiodifuziji sa svojim strucnim prepisivackim timom (sam se hvalio da su koristili zakone nekoliko evropskih zemalja), to je bio direktan sukob interesa. Taj bivski kompartijski gradski sekretar uneo je clan po kome Javni servis postoji samo u glavnom gradu Srbije i tacka. Svi ostali moraju biti privatizovani ili ugaseni. E, u tom grmu lezi zec iliti kukavicluk. Mi iz Radio Nisa stupili smo u strajk, od osamdeset dva zaposlena, strajkovalo je 77, odnosno, toliko nas je potpisalo zahtev da RAdio Nis opstane i da se Zakon promeni, kako bi nas mogao preuzeti grad. Tadasnji gradonacelnik, sadasnji glavni postar Goran Ciric, mrzovoljno nas je saslusao i rekao: "A zasto vi ne otkupite Radio Nis, vi zaposleni, napravite konzorcijum i nastavite dalje sami?" Naravno, radio danas ne moze sam da zaradjuje, to moze eventualno Radio televizija. I tako, Zoran Zivkovic, tadasnji premijer, svetio se prethodnom SPS-ovskom rukovodstvu, pa nam je otpusteno pola (40) ljudi, a mi smo ostali (do daljnjeg, ovog sad!) u RTS-u. Onda su nas povremeno sekli kao korov, kad god bi trebalo smanjiti broj radnika u Javnom servisu Srbije, da bismo 2007. godine bili pretvoreni u dopisnistvo Drugog programa RAdio Beograda. U ponedeljak, na Mladence, stigla je morbidna cestitka, gasenje. Nekima je svejedno, sto je prirodno, covek je sebicno bice i gleda uvek samo sebe. Meni je jako zao, jer se najbolje osecam kao voditelj, reporter danas moze da bude svako ko ume da drzi mikrofon i snima izjave. Pisanje je takodje disciplina koju vecina novinara ne voli niti zna, a Marko je u pravu kad kaze da se sve svelo na muziku. Nazalost, u Srbiji je tako muzika sve cesce posmrti mars u p. materinu. Ona nam je zameni
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.