Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:17, 19. 3. 2015.

Kako posmatrati pomračenje i ima li opasnosti?

pomračenje Pomračenje će kao totalno videti iz severnih delova Evrope (foto: www.flickr.com, NASA Goddard Space Flight Center, CC)

Još jedan dan deli nas od prolećne ravnodnevice i početka proleća, ali ove godine početak proleće biće praćen sa nekoliko zanimljivih astronomskih pojava. Ovogodišnja prolećna ravnodnevnica nastupiće u petak 20. marta. Istog dana imaćemo prilike da posmatramo pomračenje Sunca.

Verovatno se mnogi još uvek sećaju poslednjeg “velikog” Evropskog totalnog pomračenja Sunca iz avgusta 1999. godine. Mnogima od nas je ovo pomračenje ostalo u lepom sećanju, ali događaji koji su ga u javnosti pratili nisu ostavili lepe uspomene. Neopisivi strah od ove obične prirodne pojave, zastrašujuće izjave u medijima, upozorenja koja su stizala iz zvaničnih institucija, spuštene roletne, ljudi u podrumima, puste ulice. Sve to bacilo je tamnu senku na ovu lepu astronomsku pojavu.

NASA Izvor: eclipse.gsfc.nasa.govZa sve nas “hrabre” koji su tada ostali napolju i posmatrali pomračenje, taj 11. avgust 1999. godine ostao je u sećanju kao dan “najvećeg” totalnog pomračenja Sunca u Evropi. Petak koji dolazi, 20. mart 2015. godine, donosi nam novo “veliko” totalno pomračenje Sunca. Zona totalnog pomračenja prostiraće se na krajnjem severu između Grenlanda i Islanda, sa jedne strane, i Velike britanije i Norveške sa druge strane. U kontinentalnom delu Evrope moćićemo da posmatramo samo delimično pomračenje Sunca.

Pomračenje će početi u 8:41 kada će polusenka Meseca prvi put dodirnuti površinu naše planete. Senka Meseca će stići do površine Zemlje u 10:09 i tada će se prvi put videti totalno pomračenje Sunca. Maksimum pomračenja nastupiće u 10:45, kada će u zoni totalnog pomračenja Mesec potpuno prekriti našu zvezdu. Totalno pomračenje trajaće najduže 2 minuta i 47 sekundi i videće se sa Farskih ostrva. Poslednji deo naše planete izaći će iz senke Meseca u 11:22, a iz polusenke u 12:50 kada će pomračenje završiti. Na najširem mestu senka totalnog pomračenja imaće širinu od oko 460 kilometara. Jedina naseljena mesta iz kojih će se videti totalno pomračenje su Farska ostrva i Svalbard.

Zanimljiva osobina ovog pomračenje ja da će na Severnom polu, nakon šest meseci noći i zime, Sunce izaći pomračeno. 

U našim krajevima delimično pomračenje Sunca počeće u 9:40 i trajaće do 11:58.

Maksimum pomračenja nastupiće u 10:48. U trenutku maksimuma Mesečeva senka prekrivaće 45.7 % diska Sunca. 

pomračenje Ne posmatrajte golim okom


Kako posmatrati pomračenje?

Pomračenje Sunca je za posmatranje jedna od najatraktivnijih astronomskih pojava. Posmatranje pomračenja je relativno lako i nije neophodna nikakva dodatna optička oprema, ali neophodno je voditi računa o bezbednosti, tj. Sunce nikad ne treba gledati nezaštićenim okom, već je obavezno koristiti različita sredstva zaštite. Najbolja zaštita za posmatranje su specijalne folije ili naočare, ali do njih najčešće nije lako doći.

Od skoro svima dostupnih materijala najsigurnije je koristiti zaštitna stakla za zavarivanje, stare CD/DVD boljih proizvođača (ili flopi diskove, ko još uvek ima), rentgenske snimke i slično. Ako niste sigurni koju zaštitu da koristite za posmatranje, jedan od kriterijuma koji može da vam pomogne pri donošenju izbora je zaštita kroz koju možete da vidite bilo šta iz okoline, osim Sunca (ili užarene niti u standardnoj sijalici) nije dobra! Prema tome, koliko vam god bile dobre naočare za Sunce – ne koristite ih, to nije dovoljno!

pomračenje (foto: sr.wikipedia.org)U slučaju da nemate ništa od navedenih sredstava zaštite, pomračenje Sunca možete da posmatrate i indirektnim metodama. Za razliku od direktnih metoda gde tokom posmatranja okom gledate direktno u Sunce, kod indirektnih metoda posmatrate link Sunca na nekom zaklonu. Dva najpoznatija primera indirektnih metoda su “pinhole” kamera i projekcija kroz optičke instrumente (dvogled, teleskop).

Zanimljiv i efikasan način za posmatranje je korišćenjem “pinhole” kamere, koju je vrlo jednostavno napraviti. Ova kamera sastoji se od kartonske kutije, parčeta folije i nekog
zaklona (beo papir). Sve što je potrebno da uradite je da na jednom kraju kutije izbušite veću rupu, na tu rupu postavite foliju, a na foliji iglom napravite vrlo mali otvor. Na drugom kraju kutije postavite beo papir. Ovu jednostavnu “pinhole” kameru okrenite u pravcu Sunca tako da svetlost pada pravo kroz rupicu na papir. Na papiru će se formirati lik Sunca. Na ovaj način možete da vidite pege na Sunčevom disku i da pratite pomračenje. 

Tokom pomračenja na listovima drveća može se videti isti efekat koji nastaje posmatranjem kroz “pinhole” kameru. Pore na listovima ponašaju se kao rupice na ovoj kameri što
dovodi do formiranja srpastih senki na površini. U slučaju da se odlučite za direktno posmatranje teleskopom, odnosno dvogledom ili fotografisanje pomračenja, obavezno koristite zaštitne folije i sredstva koja su za to predviđena, da bi sprečili oštećenja osetljive opreme.


Ima li opasnosti?

Pomračenje Sunca nije opasna pojava i nema nikakvih razloga za strah

Ako ne odlučite da posmatrate pomračenje, verovatno ga nećete ni primetiti, niti ima potrebe da zbog pomračenja brinete ili se ponašate drugačije nego bilo kog drugog dana. Pomračenju iz 1999. godine prethodila je kampanja koja je ljude plašila različitim pričama o povećanom zračenju i drugim opasnim pojavama tokom pomračenja. Sve te priče bile su pogrešne, nikakvog povećanja zračenja nema. Sunce sija na potpuno isti način kao i bilo kog drugog dana, jedina je razlika u tome što se između nas i Sunca nalazi Mesec, pa čak i ono što sa Sunca dolazi do nas drugim danima tad ne može.


Kada je sledeće pomračenje?

Gledano za celu planetu pomračenje Sunca nije retka pojava. Svake godine na Zemlji se dogodi između dva i pet pomračenja Sunca. Poslednji put je pet pomračenja u godini
zabeleženo 1935. godine, a sledeći put to će se dogoditi tek 2206. godine. U proseku, u svakom veku nastupi oko 240 pomračenja Sunca. Iako na osnovu ovih podataka pomračenje Sunca deluje kao česta pojava, mi ga ne viđamo toliko često. Zona pomračenja, naročito totalnog, je mala i tokom svakog pomračenja pokriva samo jedan mali deo površine naše planete. U proseku iz iste tačke na Zemlji moguće je posmatrati totalno pomračenje jednom u 300-400 godina.

Sledeće pomračenje Sunca iz naših krajeva biće vidljivo tek juna 2020. godine, a sledeće totalno pomračenje u Evropi videće se tek 12. avgusta 2026. godine. Ako želite da vidite
pomračenje Sunca, ne propustite petak - sledeća prilika je daleko.


Organizovano posmatranje iz Tvrđave

Ako na dan pomračenja budete u Nišu pomračenje možete da posmatrate sa članovima Astronomskog društva “Alfa”. Teleskopi za posmatranje pomračenja biće postavljeni u Tvrđavi, na bedemu iznad letnje pozornice. Za sve one koji su zainteresovani da saznaju više o Suncu i pomračenju AD “Alfa” dan ranije, u četvrtak od 19 sati organizuje naučno-popularna predavanja na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu. Za one koji ne mogu da dođu biće obezbeđen direktan prenos predavanja i pomračenja na sajtu AD “Alfa” i Svet nauke.

Podeli sa prijateljima
Slični tekstovi
Komentari
Poslednji komentari
  • .nenad niš .

    14:37 // 20. 3. 2015.

    тада је била глупа власт и незналице па су све наопако радили, за разлику од ове данашње, да ме је срамота да признам колико ми сада имамо генијалну власт и одлично образовану, све доктори наука, бре.

  • lepa

    17:22 // 19. 3. 2015.

    Džabe kad će biti oblačno :(

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori