Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

22:10, 4. 7. 2012.

Šta je Higsova čestica?

Današnji dan, 4. jul 2012. godine najverovatnije će ostati zabeležen u istoriji kao dan kada je otkrivena Higsova ili “Božija” čestica, kako je mnogi nazivaju.

Jutros na naučnom seminaru, a kasnije i na konferenciji za novinare, koji je održan u CERN-u istraživači iz ATLAS i CMS kolaboracija objavili su rezultate. Objavljeni rezultati pokazali su da je tražena Higsova čestica locirana, da ima masu od 125-126 GeV. Pouzdanost objavljenih rezultata je dovoljna za objavljivanje otkrića, a verovatnoća da je neki od ekseprimenata napravio grešku iznosi 1:3.500.000!

Toliko buke danas oko jedne čestice, za koju većina ljudi i ne zna čemu služi. Možda se pitate zašto je ova čestica toliko važna?

Neki je nazivaju “Božija”, ali taj njen značaj niti ima veze sa božanstvima, teologijom ili religijom niti je tačan.

Naziv “Bočija” čestica prvi je upotrebio fizičar i dobitnik Nobelove nagrade, Leon Ledermen kao naslov istoimene knjige. Ovaj ironični naslov, kako kaže i sam autor, izabran je po preporuci izdavača, da bi se povećao tiraž. Osim ekonomskog i ironičnog značenja naziv “Božija čestica” nema nikakave druge veze sa fizikom, ali je taj naziv ostao prihvaćen u široj javnosti i medijima. Stručna javnost ga baš i ne voli već koristi ono pravo ime – Higsova čestica.

Higsova čestica je poslednji element koji je nedostajao da Standardni model elementarnih čestica postane kompletan. Prema Standardnom modelu ceo svet u kome živimo izgrađen je od osnovnih gradivnih jedinica, elementarnih čestica, čijim s ekombinovanjem dobijaju atomi, molekuli i sve što nas  okružuje. Prema ovom modelu čestice se dele na leptone i kvarkove. Leptoni su slobodni, a njihovi najpoznatiji predstavnici su elektron i neutrino (tačnije tri neutrina). Kvarkovi su čestice koje grade protone, neutrone i mnoge druge složenije čestice.

Osim ove dve grupe čestica materije postoji još jedna grupa tzv. bozoni, koji prenose interakcije između čestica materije. Poznato je da u prirodi postoje četiri osnovne sile, tj. interakcije – gravitaciona, elektromagnetna, slaba i jaka. Gravitaciona sila je neka druga priča, ali preostale tri sile deluju posredstvom prenosioca interakcija, tj. pomenutih bozona, od kojih je napoznatiji foton – prenosilac elektromagnetne interakcije.

Sve ove čestice koje je predvideo standardni model, leptoni, kvarkovi i bozoni, su odavno detektovane i “upoznate”, ali ostao je još jedan nerešen problem da bi Standardni model bio kompletan. Taj problem je masa! Model elementranih čestica lepo funkcioniše, slaže se sa eksperimentima, ali čestice koje on, ovakav, predviđa nemaju masu.

A, nama je dobro poznato da sve u svetu oko nas ima neku masu. Da bi rešio ovaj problem fizičar Piter Higs je 1964. godine predložio jedan mehanizam prema kom sve čestice dobijaju masu. Taj mehanizam uveo je jedno novo polje, tzv. Higsovo polje, a sve čestice krećući se kroz to polje nailaze na različit otpor. Što je veći otpor koji polje pruža nekoj čestici, veća je njena masa. Kako u fizici svakom polju i interakciji odgovara neka čestica, tako Higsovom polju odgovara Higsova čestica.

Upravo ta Higsova čestica bila je element koji je nedostajao da Standardni model postane kompletan. Rezultati koji su danas objavljeni u CERN-u pokazali su da postoji neka nova čestica, tamo gde je model predvideo, sa osobinama sličnim onima koje je predvideo model. Šta mislite, Higsova čestica je verovatno pronađena?

Slično pitanje danas je uputio i direktor CERN-a fizičarima na kraju seminara, “Mislim da ga imamo! Slažete se?”, rekao je. U sali je odjeknulo glasno “Yeah!” i gromoglasan aplauz.

Sudeći po reakciji fizičara, eksperata u ovoj oblasti, Higsova čestica je pronađena i prvi put u istorji čovečanstva znamo zbog čega čestice i tela oko nas imaju masu.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Boba R

    22:42 // 14. 7. 2012.

    "God" particle, kako ga je nazvao Leon Ledermen, nije naziv Higgisovog bozona. To ime je bila posalica na njihovu potragu za Higgisovim bozonom gde je Leon u jednom trenutku rekao "where is that GOD DAMN particle?".
    Odlican tekst.

  • Rale Stevanovic

    15:37 // 11. 7. 2012.

    A da nije otkrivena verovatno bi stopirali ogromna finansijska ulaganja u CERN kao i sva buduca koja se bave slicnim eksperimentima. Mislite o tome

  • Marija

    18:13 // 5. 7. 2012.

    Jako lep i poučan tekst. Jedan od retkih tekstova u nekim novinama da nije prepisan ili prepričan od strane novinara, već direktno napisan od strane nekog ko se razume u materiju.
    Ali, moram da kritikujem redakciju što nisu ispravili pravopisne greške. Možda ih je autor napravio, što je sasvim normalno, ali na redakciji je da tekst pre objavljivanja pročita i ispravi greške(u pravopisu, kucanju...itd).

    • Radmila Jelmilo

      11:43 // 11. 7. 2012.

      Kakvo sitničarenje. Volela bih da Marija ispravi tekst, i da objavi ovde, da vidimo koliko je autor 'nepismen' ... :) Slažem se da treba objavljivati tekstove, ispravno gramatički i pravopisno, ali 'lov' na greške u ovakvom sadržaju podrazumeva površno čitanje... Pozdrav Mariji, svakako! :)

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori