Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

12:00, 28. 3. 2012.

Kineski kao strani jezik

Autor

Po obrazovanju lingvista, po uverenju entuzijasta.

U suštini putnik koji želi da ispriča i čuje dobru priču u reči, slici i osećanju.

Zainteresovan da iskusi sve i ništa ne ostavi predrasudi.

Na vezu pojmova "škola" i "strani jezik" uvek imam istu prvu asocijaciju: "bilo jednom u Nemačkoj".

Verovatno i danas negde u sebi zavidim bratu na takvoj mogućnosti: u njihovoj osnovnoj se od trećeg razreda, pored nemačkog naravno, učilo čak pet stranih jezika. Na početku kursevi opšteg karaktera: da zainteresuju i nauče tek osnovne fraze za snalaženje – šta bi drugo i moglo za par časova nedeljno na tom uzrastu. Već u sledećoj godini morali su da izaberu koju jezik više ne žele da uče. Tako bi se učenje stranog jezika odvijalo postepeno: učenici bi umeli da se u nekoj meri snađu na nekoliko jezika, a na kraju bi opet najbolje poznavali onaj koji su odabrali da najduže uče. Meni je cela ideja, izgledala fantastično.

Onda pročitam vesti: Kineski u školama u Nišu; već sam sa par kolega na Filološkom stigao da podelim zavist što toga nije bilo u naše vreme. No, ti komentari ispod teksta koji nastanu tako što svako ima pravo da se ne obavesti, a uz to da temu, preko sedam gora i sedam mora, poveže sanacionalnim osećanjem.

Učenje stranog jezika otvara mogućnost za kulturnu razmenu. Za komunikaciju tipa "može jeftinije čizme", koja bi verovatno zadovoljila kulturološke afinitete grube većine, dovoljan bi bio i nemušt znakovni jezik. Nego, to vidim nikoga nije zabrinulo, pa što da sad komplikujemo. Ono što "nas" brine jeste:

Da li dovoljno poznajemo svaki padež u srpskom bismo sad učili i kineski?

Uče li to i Kinezi srpski, pa je red da im ovime uzvraćamo?

Da li je odrednica "fakultativni" još jedan do epskih 666 predmeta u osnovnim školama u Srbiji?

I evo odmah odgovora (lingvističkih) za one s pravom na neobaveštenost:

Koliko poznajete i čuvate i negujete svoj jezik nema puno veze sa učenjem stranih jezika. Mnoga istraživanja pokazuju da upravo ljudi koji vole i ozbiljno uče strane jezike više poštuju i neguju svoj jezik, što je, kada bolje razmislite, i logično jer poštovanje jezika i želja za komunikacijom, makar u ovom dobu ne udaraju u granice i ne moraju da imaju crven pasoš. Dakle, o tome koliko deca (ne)znaju srpski jezik obratićete se nastavnicima srpskog koji i onako imaju dvostruko veći fond ča sova nego, na primer, nastavnici engleskog, a obaška što im je posao da ih tome nauče.

Ako je za diku, iako je Kina daleko i kineski jezik značajno različit od srpskog, nama je mnogo lakše da naučimo njihov nego njima naš jezik. Kineski jezik nema složenu deklinaciju niti konjugaciju i ima većinom određen red reči u rečenici. Ono što najveći broj ljudi plaši i gde stalno dolazi do zabune jeste njihovo slikovno pismo. Ako se malo obavestite, njegovu alfabetsku varijantu (takozvani Pinjin) možete lako naučiti. To bi bilo sasvim dovoljno za pisanje, čitanje, računar, internet i komunikaciju sa svakim Kinezom ili Kineskinjom koji su završili osnovnu školu, koja je i kod njih, kao i kod nas - obavezna. Govorni jezik je zaista lako savladati, ili makar, ništa teže nego bilo koji drugi strani jezik.

Nekoliko Kineza koje sam u Nišu i Beogradu upoznao i u Kini su imali profesore srpskog i ovde su došli za solidnim govornim srpskim jezikom. To svakako ne očekujmo od većine, ali ako imate u komšiluku kinesku radnju ili kineski centar, svratite i uvidećete da polako naš jezik uče čak i oni koji ne mogu sebi da priušte više nego da oponašaju vaš govor. U istočnoj kulturi to bi bio znak velikog poštovanja, koje mi njima retko ukazujemo ljudima koji u svojom jeftinom robom oblače i obuvaju najsiromašniju trećinu našeg naroda.

Na kraju, sasvim razumem kako je jeziki izbor za pozajmljenicu "fakultativni" mogao neke da zbuni, a neke i oštro da naljuti i izazove istančana jezička osećanja (pogotovu pošto postoji lepa domaća reč kao zamena: "neobavezni" ili još bolje "izborni"). Slična pojašnjenja bila su potrebna i roditeljima koji su tako halalili u vreme kada sam ja u trećem osnovne izabrao nemački, pa i kada nisam izabrao ni građansko vaspitanje niti veronauku u srednjoj školi.

Nekako, uz toliko buke o preobimnom gradivu već dvadeset od mojih dvadesetšest godina, često se zapitam kako mom ocu od još obimnijih programa i tri puta više pročitanih knjiga od mene, nije izrasla još jedna glava? Znate, u Indiji imaju izreku da mleko možete razblaživati vodom samo do neke granice: onda ostane samo voda i nikako je ne možete vratiti u mleko – dobro dođu te narodne mudrosti kada želite da plastično objasnite na šta mislite kada govorite o "redukciji nastavnog plana i programa".

Mnoge stvari bi u Srbiji mogle stajati bolje, i u jeziku, i u obrazovanju, ali ovo svakako nije loša vest – naprotiv. Učenici danas imaju mogućnost da, ukoliko tako izaberu, besplatno uče osnove najmnogobrojnijeg i najraširenijeg jezika na svetu – i to je samo po sebi dobro. Ako uz jezik usvoje i vrednost zajedništva i sloge, a razviju radne navike kakve imaju kineska deca koju ja poznajem biće koristi i napretka i kod nas. Voleo bih da ovom ispravljanom Drinom (a ni ta fraza nije slučajno ovako skovana) svedemo priču na osnovno i da mi odgovorite:

Da li mislite da je odnos prema našem jeziku u Srbiji toliko loš da se svega stranog treba bojati?

Šta zaista smeta da obrazovanje u Srbiji bude bolje i šta možemo da učinimo da se to promeni?

Podeli sa prijateljima
Slični tekstovi
Komentari
Poslednji komentari
  • Enfant Terrible

    17:41 // 1. 5. 2016.

    Jedna od velikih gresaka koje su ucinjene u juznim i istocnim srpskim krajevima po oslobodjenju od Turaka jeste to sto im je nametnut istocnohercegovacki govor kao standard, iako su ovi krajevi imali svoj jezik. Kazem imali, jer to sto se danas cuje u ovim krajevima je ruzna mesavina standardnog, koji nikad nije u potpunosti prihvacen i sopstvenog torlackog jezika.

  • Dusan 85

    15:49 // 6. 4. 2012.

    Milane jel ti nedostaju Terazije 14? Odlican tekst.

  • Tasha

    19:59 // 31. 3. 2012.

    Dobar tekst, ali jedna zamerka - kada vec pricamo o potrebi da se pravilno sluzimo jezikom, nepravilno je napisati pogotovU, vec pogotovO. Cini mi se i da bi trebalo da pise crveni pasos, a ne crven.
    Izvinjavam se, ali nekako mi je ova greska neprimerena u ovakvom tekstu.
    A o temi - ja mislim da je postojanje izbora uvek dobra stvar, pa ko zeli neka izvoli.

    • Milan

      17:27 // 1. 4. 2012.

      Pravopis mi baš i nije jača strana, pa sam baš zato proverio:
      "Rečnik jez. nedoumica" Ivana Klajna - nije pogrešno ni pogotovu ni pogotovo, a razlika crveni:crven je razlika određenog i neodređenog pridevskog vida, pa nije pogrešno ni jedno ni drugo.
      U svakom slučaju ovo nije tekst o pravilima srpskog jezika, već o našem školstvu i jednoj novoj inicijativi.
      Voleo bih da su svi napisali po makar jedni stvar koju bi voleli da promene u našoj prosveti, mesto što ste trošili vreme tražeći posao za lektore.

    • anche

      22:25 // 2. 4. 2012.

      ivan klajn, cuveni romanista i strucnjak za srpske nedoumice...

    • Tasha

      09:27 // 3. 4. 2012.

      Milane, ne mozes da objavljujes tekst i da kazes - ovo nije tekst o pravilima srpskog jezika.
      Ovo za pogotovo/pogotovu me je bas iznenadilo. Mora da je to po novom pravopisu ispravno oba, jer su me uvek ispravljali da pogotovu ne znaci nista. Izvinjavam se na gresci i hvala na informaciji.

      E sada sto se tice pitanja sta bi ti kao autor zeleo da mi komentarisemo, to nije na tebi. Ti pises i objavis, a mi citaoci pisemo na sta nas je tekst naveo. Ako se objavis javno, ne mozes da kontrolises kako cemo da reagujemo.

    • Milan

      23:50 // 3. 4. 2012.

      @anche: Sve što si navela je istina; dodao bih samo još i to da je jedan od autora "Srpskog jezičkog priručnika" koji se smatra putokazom za upotrebu jezika u medijima.

      @Taša: Niko i ne kontroliše komentarisanje, što dokazuju objavljeni komentari - i pozitivni i negativni. To i jeste lepota interneta i sloboda koju nam Južne Vesti daju - svima jednako. Ne bih ti odgovarao na komentar čisto da oponiram, već mi je pravopis, zaista iskreno mislim, slabija strana, pa sam proverio i dodao radi opšte informacije. I dalje stojim iza toga da tema nikako nije bila položaj srpskog jezika, a to da svako može da kaže sve na šta ga je tekst ili trenutak naveo stoji, ali isto tako ne doprinosi polemici.

    • Jovana Katić

      17:46 // 5. 4. 2012.

      Samo da dodam da niko ko se srpskim jezikom ozbiljno bavi ne uzima za ozbiljno Ivana Klajna. Dalje, nije mi jasno kako je jedan jezik najmnogobrojniji. Pridev može da bude određenog i neodređenog vida, ali se zna kad se koji vid upotrebljava. Dobro, možda Klajn ne zna.
      Kineski govorni jezik nije uopšte lako naučiti, to znam kao sestra diplomiranog filologa za kineski jezik. Ideja o uvođenju kineskog jezika ipak nije loša. Ako se on uvodi u američke škole, tu sigurno ima neke koristi.
      Naš obrazovni sistem bi trebalo poboljšati boljim obrazovanjem budućih nastavnika, to je moje mišljenje, a to se i vidi, bez uvrede, iz priloženog teksta našeg ''lingviste''.

    • Milan Petrović

      15:44 // 6. 4. 2012.

      Ma šta ste svi napali profesora Klajna?! I s kojim pravom više arguemnti protiv osobe?
      A koga to "ozbiljni" uzimaju u obzir kada se bave srpskim jezikom, molim Vas lepo, poučite nas?
      Dođe čovek u situaciju da treba da brani, ne Ivana Klajna, nego to da redovni član Odbora za standardizaciju srpskog jezika i akademik ima pravo da bude referenca - na stranu što je bio dobar Pavlu Iviću za koautora Priručnika koji je uredio upotrebu srpskog u medijima još u vreme kada su i RTS i Radio Beograd o tome mnogo više vodili računa.
      Zar smo toliko cinični? Ako jesmo, onda naš jezik, strani jezici i kultura uopšte, nikako nije platforma za diskusiju: pre će biti da nam je potrebna dobra kolektivna psihoterapija.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori