Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

12:39, 12. 4. 2014.

Počivaj, Lale, zaboravi budale

Radovan Lale Đurić
foto: Branko Belić
Autor

Novinarstvom se profesionalno bavi od 1978. godine. Nagrađivan, zabranjivan i osuđivan.
Doskora šef dopisništva Glasa javnosti iz Niša. Već 20 godina stalni akreditovani dopisnik programa na srpskom jeziku australijskog državnog SBS radija.

Duga i teška bolest ipak je bila jača. Među nama više nema velikog čoveka, a onda i velikog slikara Radovana Laleta Đurića koji je preminuo u Njujorku, ali je ostavio amanet da bude sahranjen u Beogradu, kraj majke Anke i sestre Olivere.

Lale je inače i delom i dušom bio svetski čovek, a poslednju deceniju svog života posvetio je svom zavičaju i gradu Nišu u kojem je proveo najlepše dane svog detinjstva i tako dobro pikao fudbal da ni vračarice nisu mogle da pogode da će ipak na kraju ipak biti veliki slikar.

Sa dolaskom kompanije “Filip Moris” u Niš 2003. godine Lale se u Niš vratio na velika vrata. Uz podršku ove kompanije u čijem menadžerskom vrhu je imao prijatelje, osnovao je Nišku art fondaciju /NAF/ čija je osnovna misija bila da preko godišjih konkursa podstiče, nagrađuje i afirmiše mlade srpske umetnike. Ali i ne samo to, nego da adaptira stare ili podiže nove i čudesne galerijske prostore u Nišu i Beogradu. Da podiže standard kulturi, počev od načina kako se prave dobri katalozi i multimedijalno koriste i osmišljavaju galerijski prostori, pa do toga ne moraju baš sve glavne stvari da se dešavaju u Beogradu, već da mogu da se začnu i zapulsiraju iz Niša.

Napravio je više spektakularnih izložbi, poput nadasve ekskluzivne sa mašinama i crtežima Leonarda da Vinčija. NAF je raspisivao konkurse za najbolje dizjanere i mlade pisce, donirao Srednju umetničku školu  i Fakultet umetnosti u Nišu, podučavao mlade ljude da ne pristaju na sivilo i prosečnost, već da talasaju i stvaraju bez pardona i kompleksa.

Gradski oci, osim časnih izuzetaka, ogrešili su se prema Laletu. Nije nikada  popio kafu kod gradonačelnika i drugih gradskih prvaka, jer ga nisu ni pozivali.

Ovom činjenicom ništa nije izgubio Lale, ali jeste izgubio grad koji mora da priziva svoje velike ljude iz belog sveta.

A kada ga je pretprošle godine grupa najuglednijih niških novinara i dopisnika predložila za najviše gradsko priznanje, nagradu “11. januar”, Lale nije prošao. Kad nije tada, najgore bi bilo sada da nekome padne na pamet da  ga posthumno nagrađuje. Jer čemu naknadna pamet, priznanja i uvažavanja čoveka kojeg više nema među nama.

Njegovo delo je veliko i misionarsko i živeće i trajati dugo i duže od sećanja na nekakve gradske nagrade koje se dodeljuju po ko zna kakvim ključevima, a kao po pravilu nikako političkim neistomišljenicima.Uostalom i sam je nama novinarima koji smo ga predlagai za najviše gradsko priznanje, govorio da mu je drago što je nije dobio, kao i da mu dosta znači činjenica da  su ga “prevideli” oni o kojima nije imao dobro mišljenje.

Najveći spomenik slikaru i velikom čoveku Laletu Djuriću biće ukoliko se u ovom gradu makar kod nekih pojedinaca prepozna varnica koju je posejao, a ta varnica znači da Niš ne sme da pristaje na palanački duh, da ne sme da sopstvenu duhovnu žabokrečinu i provincijalizam pravda nekakvom “beogradizacijom”, da ne sme da se zadovoljava sitnim mrdalicama u kulturnom i ukupnom duhovnom životu, da ne sme tek tako lako da dozvoljava da talentovani mladi ljudi odlaze u Beograd ili beli svet i da ga “krasi” osobina sredine u kojoj se “ništa tako ne prašta kao uspeh”!...

Pribojavam se da je Laletovim odlaskom, ugroženo I dalje postojanje Niške art fondacije NAF, jer je ona i postojala zahvaljujući pulsirajućem stožeru kakav je bio on. Postojala iako je često bila zlurado negirana, ignorisana, omalovažavana, sputavana i birokratski “davljena”, jer je smetalo što misli vizionarski, podstiče ono što je najvažnije u svakoj oblasti, a to su mladi talenti.

Na kraju bih ipak poručio svim “malim miševima” da ne spavaju mirno smatrajući da više nema čoveka koji ih je prozivao da izmulje glave iz žabokrečine, popnu se na lokvanje i zakrekeću. Jer, hoću da verujem da se “laletovski duh” poimanja kulture kao jednog od stubova nacionalnog identiteta i opstajanja već dovoljno “oteo iz flaše” da ga je nemoguće ponovo staviti u neku kontrolisanu teskobu!

Podeli sa prijateljima
Slični tekstovi
Komentari
Poslednji komentari
  • Posmatrac

    22:21 // 15. 4. 2014.

    Vracarice??

  • z.c.

    21:15 // 14. 4. 2014.

    Dosli su neki ljudi koji su mnogo upropastili ovaj grad-u svakom pogledu.A narocito na polju kulture.I moram da priznam da su u vecini.Mnogo pamtim,valjda zato sto imam malo vise godina,bilo je bolje.

  • hedonist

    18:38 // 14. 4. 2014.

    @aca- nepotrebno si ti ,opoganio ovaj tekst.tebi lale nije bitan,pogodilo te sto si dosljak.pa sta,niko ti nije rekao,da manje vredis.kompleks?

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori