Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

22:06, 27. 5. 2013.

Novi porezi prazne kase lokalnih samouprava

Mlađan Dinkić
Mlađan Dinkić, arhivska fotografija
Autor

Predsednik Upravnog odbora Nacionalne koalicije za decentralizaciju (volonterski).

Konsultant Evropskih Neprofitnih Strategija.

Vlada Srbije maja 2013. donosi pred Skupštinu Srbije predlog izmena poreskih zakona na inicijativu jedne stranke (URS). Ovim izmenama prihodi lokalnih samouprava u Srbiji bi se smanjili za 20 milijardi dinara godišnje! To je negde oko 180 miliona evra.

Inače, reč je o predlogu stranke koja je maja 2012. godine, pre tačno godinu dana, jedva prešla cenzus zahvaljujući obećanjima o decentralizaciji.

Lokalne samouprave, zapravo treba čitati lokalni partijski činovnici na privremenom radu kod poreskih obveznika, ćute. Pritom, samo Grad Niš će od ove „reforme“ izgubiti čitavih 814 miliona dinara.

Kako? Da pojasnimo. Vlada predlaže smanjenje poreza na zarade sa 12% na 10% i povećanje neoporezovanog dela plate sa 8.776 dinara na 11.000 dinara. Naizgled to zvuči dobro, zar ne?

To znači da ćemo od plata izdvajati manje za doprinose? Ne. To ne znači to. tabela1

Jer u isto vreme Vlada povećava iznos koji nam uzima za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO). Pritom, Vlada će povećati svoj prihod za PIO ukupno za 27 milijardi dinara godišnje, a prikupiće oko 20 miljardi dinara godišnje manje od promena u obračunu poreza na dohodak.  Dakle, građani i građanke Srbije će platiti veće doprinose za oko 7 milijardi dinara godišnje.

Da li je to sve? Nije. Postoji još jedna caka. Sredstva za PIO idu u republički budžet, a sredstva od poreza na zarade idu u lokalne budžete.

Dobro ste pročitali. Novi poreski propisi uvećaće republički budžet za 27 milijardi dinara u narednih 12 meseci, a smanjiće prihode lokalnim samoupravama za 20 milijardi dinara. I tako će Vlada obezbediti da, u moguće izbornoj godini ili godinama, penzije stižu redovno.

Kako će se to odraziti na konkretne gradove i opštine. U tabeli 1 prikazani su primeri iz gradova i opština sa juga Srbije i nekoliko značajnijih gradova u Srbiji.

Samo Niš bi izgubio 814 miliona dinara godišnje (!?), a treba znati da Grad nije bio u stanju da prihoduje više od 6 -7 milijardi godišnje poslednje 3-4 godine. Zamislite privatnu firmu koja izgubi više od 10% prihoda (ne profita) nepovratno za više godina. Šta bi privatna firma uradila?

tabela 2 Šta ce Grad Niš uraditi? U 2012. Grad je samo za plate planirao izdvajanje od više od 2.1 milijarde dinara. Ako se ne smanje plate zaposlenih na lokalnom nivou ili ne dođe do otpuštanja radnika, Grad će morati da smanji izdvajanja za investicije i projekte, to jest razvojni deo budžeta. Pritom, imamo opterećenje od postojećih dugovanja i kredita koje banke svakako neće smanjivati. Slična je situacija u drugim sredinama u Srbiji.

Fiskalni savet je u svom izveštaju dao pozitivno mišljenje na promenu poreskih propisa, pravdajući se da je prihod lokalnim samoupravama i dalje veći nego 2007. godine. U tabeli 2 nalazi se i primer iz izveštaja Saveta.

Ipak, zaista se mora dovesti u pitanje objektivnost ovog pristupa, jer od 2007. do aprila 2013 inflacija je prilično umanjila vrednost dinara. Za ono što smo mogli da kupimo 2007. godine za 100 dinara, danas je potrebno izdvojiti oko 172 dinara po zvaničnim podacima o inflaciji u Srbiji[2]. Ako uračunamo inflaciju na prihode iz 2007. godine, dobijaju se sasvim drugačiji, čak zabrinjavajući podaci: tabela 3

Kragujevac i Niš bi izgubili gotovo dve trećine realne vrednosti svojih prihoda iz poreza na dohodak i transfere u odnosu na 2007. godinu. Većina gradova i opština gube oko 50% ovih prihoda u odnosu na 2007. godinu. I tu se zapravo nalazi odgovor na pitanje zašto su prazne lokalne kase. Mere koje je preduzimala Vlada Srbije po pitanju prihoda lokalne samouprave će, nakon ovih promena, dovesti lokalne samouprave na rub egzistencije.

Da li je potrebno zapitati se zašto lokalna vlast ćuti? Šta im drugo preostaje kada ih, zahvaljujući postojećem izbornom sistemu, postavljaju partijske centrale i „partijski lideri“ koji su i predlagači ovih zakona. Ćutaće u nadi da će nekako preživeti do sledećih izbora. U ovom izbornom sistemu jednostavno nema mesta za lokalnu politiku.

A u međuvremenu, čitaćemo još puno članaka o neisplaćenim obavezama gradova i opština, tužbama i presudama koje gube lokalne samouprave, partijskom zapošljavanju, obećanjima da će na lokalu finansirati ovo ili ono i izvinjenjima zašto obećanja nisu ispunjena. I sve ćemo to plaćati od naših para.

Podeli sa prijateljima
Slični tekstovi
Komentari
Poslednji komentari
  • Došljak

    10:01 // 2. 6. 2013.

    Dobar tekst Mladene.
    Profi istražen i vrlo plastično (merljivo) prikazan.
    Nažalost, delimo zaključak: u Srbiji nema lokalne politike, samim tim proći će im i ovo kao i mnoge gore stvari u budućnosti..

  • Arsic Stanko

    10:07 // 1. 6. 2013.

    Ovado se svete bivsi ponavljaci.

    • APA

      06:12 // 3. 6. 2013.

      A ko je bivsi ponavljac u ovoj prici?

  • nenad nenadovic

    23:43 // 31. 5. 2013.

    nedovoljno prostora!? set poreskih zakona je iznudjen i neophodan, ali veoma lose koncipiran.za jug srbije poguban/nis,leskovac,vranje.../ prosek zarada na to ukazuje,da ne govorimo o ostalim pokazat

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori