Nacionalizam i oko njega
Autor
Istoričar, pesnik i publicista
Ima tome dosta vremena, koliko se sećam ta priča je krenula najpre stidljivo, sredinom devedesetih, kako se počelo sa izvrtanjem gramatike srpskog jezika.
Najezda ''sociološkinja'', '' psihološkinja'' i drugih izvrnutih termina čiju pojavu je stručna javnost dočekala bez ikakvog odobravanja bila je samo lakmus za ono što se događa na mnogo širem planu. Ne samo da su postojeće reči počele da zvuče suprotno svakoj varijanti srpskog jezika, već su pojedini termini počeli da dobijaju novo značenje, što je porodilo nove probleme. Naravno, najškakljiviji je slučaj sa pojmom '' nacionalizam''.
Pripadam generaciji koju je Milan Vujaklija učio da je nacionalizam ''ljubav, privrženost naciji kojoj pojedinac pripada bez negativnog konteksta prema drugim narodima''.
Isti autor je definisao šovinizam kao osećaj nadmoći jednog nad ostalim narodima, naročito susednim. Kada voliš sopstvenu zemlju i narod kome pripadaš, tu lošeg nema. Ono, i drugi su ti manje više u redu ali voliš brate svoj narod - to je nacionalizam. I nekako smo svi vaspitavani da budemo nacionalisti, bez zazora.
Preko noći je biti nacionalista postalo nešto vrlo ružno i negativno. Ne mogu nikako da odvojim tu priču od priče o evrointegracijama. Zajedno su mi došle u život.
Dobrih dvadeset godina slušam kako pričaju o nacionalizmu misleći na šovinizam i uvek očekujem da će neko da preseče ovo vrzino kolo ili ga, još bolje, rasplete. Ali takvoga nema, izgubili se junaci.
A voleo bih da nekome Nemcu kažete da Bizmark nije bio nacionalista, Austrijancu isto to za Mocarta koji se borio za operu na nemačkom jeziku. Francuzi, koji ne žele da pričaju na drugim jezicima, samo bi vam se nasmejali u lice, baš kao i Italijani u bilo kojoj priči vezanoj za Dantea, Makijavelija, Đota.
Ako ovim ljudima kažete da je nacionalizam loš i da ga se treba odreći, samo će vas pogledati kao nezdravog jer ništa nije prirodnije od ljubavi prema svojoj domovini i svojoj naciji.
Pre će biti da spremnost da se lako odreknemo svojih reči i njihovog značenja više pokazuje naš odnos prema nama samima, nego što to ima ikakve veze sa evrointegracijama, jer tamo će se isti obradovati istima.
Komentari
Poslednji komentari
Svetlana Filipovic
16:16 // 5. 7. 2014.
Sta god da je,mrznja treba da prestane!
istoricar
00:14 // 3. 7. 2014.
Neistina: Mocart je pisao opere na latinskom, italijanskom (najvise) i nemackom.
Mesate razvoj jezika i terminolosko znacenje. Jezik nije konstanta, kao istoricar treba da znate, vec se menja vremenom
Brana
23:54 // 3. 7. 2014.
Ozimić nije napisao da Mocart nije pisao na italijanskom već da se borio za operu na nemačkom
Nebojsa Ozimic
07:28 // 4. 7. 2014.
Mocart se borio za operu na nemačkom. Hoćemo li da se zapitamo zašto?
istoricar
00:03 // 3. 7. 2014.
Svasta, nacionalizam nema veze sa drzavom kao sto je autor napisao. Ljubav prema otadzbini je patriotizam. Ipak mislim da treba procitati Gelnera, Nacije i nacionalizam.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.