Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

15:54, 5. 9. 2017.

Boj u Kosovu

Autor

Saradnik Južnih vesti.

Kada se za nekoga kaže da živi u Ulici generala tog-i-tog, podrazumeva se da u njoj ima kuću, stan ili makar sklonište od kiše i vetra, gde ponekad stigne i koja opomena za neplaćenu struju. Kada se iz Ulice preseli na ulicu, stvari su jasne. Zašto onda taj vekovni kosovski mit ne spava u Kosovu, već tako nesvrstano jezdi na ulicama, proplancima, livadama, na internetu i na duši?

Kada sam pre nekoliko dana, inspirisan crnogorskim kršom i dračom, poželeo da istražim geografiju, reljef i klimu Kosova, po navici najpre, idući na srpsku verziju Vikipedije, prosto ukucavši Kosovo, dobio sam informacije o začecima ideje o nezavisnosti, vladi, ustavu, politici, privredi i administraciji. Ni reč o onome što me interesuje.

Potom sam prebacio na Hrvatski (ne ulazeći u problematiku da li je reč o istom jeziku) i naišao na skromnu priču o zemljopisu.

Da bih iznova saznao da balkanski ris, suri orao i evropska tisa čine autentičnu floru i faunu ovog prostora, morao sam da prebacim na anglosaksonske varijacije surovog zapada koji mora da nam je zabranio da o svom okruženju govorimo baš mi.

U engleskoj verziji još sam doznao i informacije o arhitekturi, umetnosti i kuhinji. Tu se ne završava priča, jer internet enciklopedija nudi informacije o velikanu jugoslovenskog glumišta Bekimu Fehmiju, kog bezuslovno svojatamo, ali i o muzici, modi i filmu uopšte.

Da je mit o Kosovu, odavno počeo da nam kao čir leži na duši, umesto da ga poput ljubavi pohranimo u duši, vrlo je jasno, još otkako je jedan već zaboravljeni skupljao jeftinopatetične političke poene, umislivši da je reinkarnacija Miloša Obilića. Pa odveo i Kosovo i celu tadašnju Srbiju u propast.

Njegovi naslednici na priči o Kosovu, krčme ono malo države što je ostalo, potežući je kad treba zataškati afere ili pred izbore. Samo što je od današnje sablje u koricama ostala još jedino drška, pa bi i ako je izvade mogli da se suoče još jedino sa sredstvom za šiljokurenje, a nikako za boj.

Otkud su se srpska sintaksa i morfologija tako namestile, da predlog "na" leži uz Kosovo kao uz kakvo ostrvo na koje smo se brodolomno nasukali, pa sa njega i onomad 1690. i 1737. bežali gonjeni od balkanskog risa, surog orla i alergični na evropsku tisu?

Politička će propaganda, kako se krenulo, uniformisati i balkanskog risa i surog orla i evropsku tisu sve dok na brdovitim krajolicima ne nestane i poslednje amebe. Pa će dve strane, srpska i albanska, osuđivati jedna drugu da je kriva za nestanak vegetacije.

A na Kosovo ćemo, ( što nam predlog «na» i kazuje) kao što to sezonski činimo idući na more, kao što brodovi odlaze na Bahame ili Karibe, odlaziti kako drugačije nego kao turisti. Da posetimo još jedino uvele božure, o kojima, gle čuda, kao ni o turizmu, ništa ne piše na srpskoj Vikipediji.

Podeli sa prijateljima
Slični tekstovi
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori