Recept za „Londonske štangle” na nišlijski način

Pre tačno 36 godina, tačnije 1978. otac mi je velikodušno ponudio da boravim u Londonu nedelju dana. Naravno, pristao sam, ko ne bi... Veoma brzo, doživeo sam kulturološki šok.

Dogadjaj o kome pišem ima veze sa bezbednošču, sa kojom, naročito u poslednje vreme, Niš ozbiljno kuburi.

Elem, mesto dešavanja je potpuno pusta ulica na periferiji svetske metropole. Kraj u kome sam boravio bio je sa tipskim kućama u dugačkim, slabo osvetljenim ulicama. Vraćajući se iz centra, te večeri, oko 11 sati kupio sam sendvič koji sam pojeo usput. Na stotinak metara od kuće, bacio sam papir u koji je sendvič bio umotan.

Mastan papir je pao blizu kante za smeće, a mene je mrzelo da se saginjem i podignem ga. Na ulici nije bilo nikoga, osim mene i moje drugarice. Sutradan ujutro, kad sam krenuo da izadjen napolje, na otiraču me je dočekao onaj isti papir koji sam sinoć bacio. Bio sam zbunjen i posramljen. Neko me je iz te naizgled "puste" i "mračne" ulice video i moju nekulturu mi gurnuo direktno "pod nos".

Sutradan su mi domaćini objasnili da je svaki gradjanin Londona u službi javne bezbednosti. Svoju decu vaspitavaju da čuvaju javne površine, da ne prljaju svoj grad, a da na sve nepravilnosti odmah ukažu i reaguju. Oni su vaspitavani godinama da je London njihov grad i da će biti bezbedan, lep, čist i funkcionalan, onoliko koliko se sami gradjani potrude.

To mi se desilo pre skoro 40 godina. Sada, posle Olimpijade, mogu samo da pretpostavim kakvo je stanje.  U najstarijoj demokratiji na svetu je sve pod  najstrožom kontrolom. Kao i moja malenkost  tada. Zašto pišem o ovome i kakve to veze ima sa našim gradom?

Ima, zato što bih želeo da se povrati osećaj sigurnosti i zaista uspostavi sistem institucionalne i društvene odgovornosti za bezbednost u Nišu. Najava gradonačelnika i novog načelnika Policiske uprave u gradu da će se formirati  gradski Savet za bezbednost je za svaku pohvalu, ali da bi on funkcionisao mora da ima podršku. Podršku, od strane nas, običnih građana.

Kako predvidja i novi Zakon, policija pre svega saraduje sa organima lokalne samouprave ali i gradjanima na preduzimanju mera radi povećanja bezbednosti ljudi i imovine. U  Nišu je  najavljen proces približavanja i saradnje lokalne vlasti i policije u cilju sprovodjenja, pre nekoliko godina usvojene Gradske strategije bezbednosti i artikulacija bezbednosne procene lokalne zajednice, operacionalizovane u formiranju Saveta za bezbednost.

Osnovni cilj formiranja ovakvih tela je da se kroz partnerski odnos u Savetu rešavaju lokalni problemi koji utiču na bezbednost i osećaj sigurnosti u gradu.

Članovi Saveta za bezbednost  trebali bi da budu, naravno, gradonačelnik sa svim predsednicima opština, načelnik Policiske uprave, predstavnici opštinskih tela, predsednik Saveta za međunacionalne odnose (u Nišu, Saveta za ljudska i manjinska prava), predstavnici Mesnih kancelarija, predstavnik Opštinskog suda, socijalnih, zdravstvenih i inspekcijskih službi, obrazovnih institucija, nevladinog sektora, vlasnici lokalnih preduzeca, predstavnici medija i članovi lokalne zajednice koji odslikavaju etnički pa i verski sastav Niša).

Pored toga, za ovo telo je bitno da ga svojom odlukom obrazuje Skupština Grada i da što pre napravi svoj plan praćenja i procene stanja bezbednosti.

Slažem se da su potrebne čistke u niškoj Policiskoj upravi, kamere na najfrekventnijim mestima u gradu, ali pored tehničke opremljenosti i de-kriminalizacije, nužno je mobilisati što širi krug naših sugrađana i institucija.

Analizu stanja mogu započeti i sve gradske uprave za oblasti kojim se bave.  I to odmah. Pored ostalih, to svakako jesu i problemi u školi i oko škole, „sumnjivim“ mestima gde se okupljaju mladi, lokacijama gde postoji značajno ugrožavanje životne sredine, bezbednost u saobracaju, kradja poljoprivrednih useva i šahti, vandalizam i slicni ekscesi, fasade sa porukama mržnje i besomučno sečenje državne šume  za ogrev... 

Ono što može omesti najbolje namera gradske vlasti je svakako novac i „tanak” gradski budžet. Odbornici, sve gradske partije i nevladine organizacije, treba da imaju sluha i odgovornosti da bi se obezbedila finansijska podrška iz gradskog budžeta i donacija za aktivnosti i pomoć Savetu za bezbednost. Finansijska i moralna podrška je neophodna za ovakvu, zaista depolitizovanu inicijativu od javnog i zajedničkog interesa za sve Nišlije i Nišlijke.

A kako gradjani mogu da podrže, novu politiku bezbednosti u gradu?

Saradnja koja bi se uspostavila, da bi se rešili problemi bezbednosti u Nišu, podrazumeva činjenicu da je to zajednički interes svih nas, Nišlija. Čak i kada nije propisana posebnim pravnim aktima, dozvoljava se organizovanje i angažovanje gradjana koji se zasnivaju na dobrovoljnosti i solidarnosti.

A, da bi se bezbednost povratila, dostigla, sačuvala i unapredila, važno je zajednički delovati. Novi načelnik Policije neće moći sam da reši sve probleme. Po svemu sudeći, imaće on dosta posla i u „svojoj kući” i u tome  mu, nažalost, ne možemo pomoći. Međutim, uspeh ovog posla  zavisi od građana i njihovog aktivizma. U  sopstevenoj zgradi,  školi, naselju, udruženju potrošača, na stadionu, u mesnoj zajednici,... 

Puno smo osiromašili i nismo u mogućnosti da finansisijski pomognemo ovu priču, ali aktivizam svih nas pojedinačno i organizovano bio bi svojevrsni „građanski  samodoprinos za ličnu bezbednost”.

Dok svako od nas ne zatekne na pragu svoje đubre koje nije bacio gde treba, i dok ne shvatimo svi, jednom zauvek, da od toga koliko pazimo i čuvamo naš grad najviše zavisi kako će on izgledati i funkcionisati, neće mnogo imati uspeha nikakva saopštenja ni obećanja.