Požari kao lakmus papir institucija

Voli se ono što se poznaje, zar ne?

Neko bi rekao da bi se javnost više potresla da je gorelo 5 kafića u Skadarliji ili 3 u Kazandžijskom sokačetu?

I bi.

Zašto javnost nije dovoljno uzburkana što nam gori Stara planina?
Zašto se čekalo nekoliko dana da neko kao počne da reaguje ozbiljnije?
Zašto 4 dana kasnije nije poslata avijacija da ugasi Staru?
Za šta nam služi Humanitarni centar u Nišu i zašto se traži da se plati Iljušin da bi se ugasio požar?
Zašto u sektoru za Vanredne situacije nije urađeno sve, angažovani svi resursi, reagovano hitro i hitno?

Evo da kažem na glas:

zato što ste „jedna ista banda“!

Zato što ste nabili debele guzice u fotelje, za prirodu i planinu ste čuli kad se služi pečenje u nekoj od kafana ili kad treba da se slikate i snimate.

Niko od vas nikad nije otišao da spoji dušu sa prirodom, da čuje reku, planinu, spava na travi, da umori noge od kamenja, da se pauzira u vremenu kad sedne i posmatra lepotu oko njega. Vi to ne znate! Vi to ne umete! Vi to ne možete da cenite!

Vi prirodu razumete kroz profit MHE, kroz kubik drveta koji besomučno sečete preko „Srbija Šuma“, kroz biznis pravljenja puteva. Vaše mesto su kafane, kancelarije, i to sada je vaše mesto, a pravo mesto za vas bi bio zatvor, rudnik, društveno koristan rad...

Vi ne možete da se nasmejete kad vidite stado Ovaca, nekoliko krava koje pasu na nekom lepom pašnjaku, kad vidite zmiju, kad nađete lepu šišarku, kad zamirišu četinari. Vi ste ustvari klinički mrtvi! Vi jedete, razmenjujete gasove i tekućine sa okolikom, pravite neku buku, ali ste klinički mrtvi.

Ne mora svet da se plaši od zombija. Zombiji su svuda oko nas, vode skoro sve institucije, samo malo lepše izgledaju od onih na filmu. I ovi jedu mozgove, tako što uništavaju ljude sa mozgom, ili mozgovi beže iz zemlje...

Od danas imam novu porodicu. Svi koji su nekad hodali po ovim mestima iz ljubavi, branili reke, gasili požar, slikali prirodu i uživali u njoj su mi braća. Svi ostali ste mi neprijatelji...

I ne, nisam besan. Sad sam u stadijumu posle besa. Sve mi je jasno...

Idemo dalje...