Zvanje ili znanje, pitanje je sad

Poslednji komentari:

• 

  Milan Jaćević

  20:27 // 23. 7. 2010.

  Srkiju svaka čast na ovom vrlo istinitom i poučnom članku (bogami, od njega se manje nije ni očekivalo!) - potpuno se slažem sa njegovim mišljenjem.
  Danas svi krive mlade ljude i optužuju ih za lenjost i nemotivisanost, a zaboravljaju da su oni takvi postali mahom zbog loših uticaja raznih nazovi profesora (onih koji su to samo strukom, a ne i životnim pozivom) tokom ključnih godina u svom životu.
  Dok društvo kolektivno ne shvati da je problem bolje sprečiti nego lečiti (ponekad, nažalost, ovo drugo nije ni moguće), deca će, mesto u ljude, mahom izrastati u biljke.

  Odgovori

  0

  1
• 

  Aleksandar Stojadinovic

  14:14 // 24. 7. 2010.

  Srdjane, znasi sam kako stoji :). Kada bi se Bolonja sprovela "po propisu", stotine profesora bi ostali bez posla. Ne znam da li sam ti spomenuo dok smo pricali nekada, ali na mom fakultetu (znas vec koji je) svaki smer ima sa svakog smera po par predmeta, tako da se desava da neki studenti moraju da uce stvari koje im ni u jednom trenutku u ovom zivotu nece zatrebati. A nismo vise srednja pa da ne znamo sta ce nam zatrebati u zivotu.
  
  Desava se da pojedine katedre imaju 15 proefsora i 2 asistenta.

  Odgovori

  0

  0
• 

  Željko Pavićević Čile

  15:20 // 4. 8. 2010.

  Najveće količine novca EU nevladinom i vladinom sektoru namenjene su za obrazovanje i edukaciju. Problem je nemanje projekata odnosno ideje. Nivo znanja građana Srbije je na nivou učenika četvrtog razreda. Prosek. 50% odraslog stanovništva nalazi se na elementarnom obrazovnom nivou ili ispod njega; završena srednja škola je najčešći vid obrazovanja kod oba pola (41%), dok je sa visokom stručnom spremom samo 6% stanovnika. Nemojte izgubiti iz vida da je zemlju napustilo preko 350000 građana uglavnom visoko obrazovanih.
  Dakle, da je sistem obrazovanja kao na zapadu, profesori bi konkurisali projektima kod ministarstva, a time i kod fondova EU namenjenih za obrazovanje i nauku i studente edukovali kroz teoretski, ali i praktični deo. Negativni autoriteti nažalost kroz negativnu selekciju i favorizaciju sputavaju kvalitet ili ga koriste za ostvarivanje svojih ambicija. Asistenti su isto što i radnik u doba feudalizma. Na vama mladima je da se borite, a na nama starijima koji baratamo materijom da Vam pomognemo s jedne strane, a s druge svojim primerom na fakultetu damo do znanja nevernim tomama da Bolonja može da funkcioniše i da odnos profa-student nije odnos gazda-poslodavac.
  Samo napred. Mlada Srbija za novu Srbiju!!!

  Odgovori

  0

  1
• 

  Ana Stamenković

  16:38 // 4. 8. 2010.

  Srđane, oduševljena sam što uopšte razmišljaš na tu temu, a pored toga u mnogome se slažem.
  Stvar bih ja predstavila ovako: profesori moraju da zasluže poštovanje učenika, a učinici moraju da pruže šansu profesoru da to poštovanje zasluži. Taj odnos treba da se oseća dok profesor nastupa u amfiteatru (ili gde već), da učenici očekuju nešto od njega, očekuju da ih nečemu nauči, a ne samo da na kraju puste spisak, pa prebroje gamad.
  Nije, bre, svako za profesora.

  Odgovori

  0

  2
• 

  Uros Krstic

  03:44 // 19. 8. 2010.

  Apsolutno!
  Samo postoji jedan konstantan i neizbezan problem, u narodu poznatiji kao tzv "vrh piramide" do kog verovatno i nece stici ovo razmisljanje a kamoli zainteresovati...
  tako da se ili mirimo sa trenutnom situacijom ili molimo Svevisnjem za CUDO!!

  Odgovori

  0

  1
• 

  Dusan Ciric

  03:51 // 19. 8. 2010.

  Srki brate moj,svaka cast!! doslo je vreme kada ce nas ceo profesorski kadar pasti kao Bastilja ;) podrzavamo te u svemu sto si reko!! svaka cast!! pozdrav

  Odgovori

  0

  1