Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

13:42, 12. 3. 2015.

Koncept državnih para

Autor

Jedan od osnivača i direktor Južnih vesti. U slobodno vreme posvećen detoksikaciji i inspiraciji.

Brutalno iskren, mrzi komplekse i sve što ih prati.

Državne pare ne postoje. Odnosno, postoje u državama koje se bave investicijama, koje zapravo povećavaju kapital upravljajući resursima zemlje koji su im na raspolaganju, ali se svakako oslanjaju u većoj ili manjoj meri i na novac poreskih obveznika.

Dakle, postoji novac poreskih obveznika, novac građana (mi ćemo se tom temom baviti u tekstu), vaš i moj novac, i zato je važno da se interesujemo kako se taj novac troši. Zato je važno da se borimo za transparentnost javnih nabavki, investicija i kredita, broja zaposlenih u državnim i srodnim preduzećima i institucijama.

Zato je važno da znamo ko i na koji način zastupa i brani javni interes, naš interes, našu budućnost i budućnost naših potomaka.

Jer se sve to plaća vašim novcem, direktno.

Da li biste vi nekom majstoru platili 10 puta više za posao u vašoj kući? Da li biste ga nadgledali i brinuli da ne dođete u situaciju „drži bure vodu dok majstori odu“?

Neophodno je da na isti način posmatramo i državnu kasu i da zahtevamo bar istu odgovornost od onih koji bi trebalo da budu dobri domaćini.

Šta sve spada u ono što političari nazivaju „državnim parama“ i kojim se sve kanalima novac sliva u pomenutu kasu:

  1. Porezi
    Svi koji vam padnu na pamet, kao i oni za koje nikad niste čuli.
  2. Takse
    Mislim da ni država sama ne zna koliko ih ima i za šta ih sve naplaćuje. Često se primenjuje princip APP (ako prođe - prođe).
  3. Carine
  4. Akcize
    Derivati nafte, biogoriva i biotečnosti, duvanske prerađevine, alkoholna pića, kafa.

Šta još plaćate, a u realnosti ne dobijate:

  1. Penzijsko invalidsko osiguranje
    Svi smo svedoci smanjenja penzija koje ste vi platili iz svog džepa, a realno je samo pitanje kada će biti ukinute jer su fondovi prazni.
  2. Zdravstveno osiguranje
    I ovo vi plaćate iz svog džepa naravno, ali plaćate i participacije, obavezni mito čak i kod najjednostavnijih procedura, a u redovima ćete ranije dočekati (umanjenu) penziju nego pregled.

Porezi

Kako planirani/predviđeni (znam da je ovo misaona imenica za Srbiju, ali moramo da je pomenemo), tj. oni čiji priliv može da se proceni u odnosu na određeni set parametara, tako i neplanirani (porezi na donaciju i poklon, nagle promene na tržištima uvoza/izvoza i sl).

U poreze spada i porez na lični dohodak građana, odnosno porez na platu, koji nije procentualno fiksan (kreće se oko 12 %), ali, primera radi, na platu od 25.000 koju primite iznosi oko 2.300 dinara, na 50.000 dinara iznosi skoro 5.900 dinara, a na 100.000 dinara nešto preko 13.000.

Tu je i svakako PDV koji je za većinu roba i usluga 20 %, odnosno 10 % na osnovne životne namirnice.

Takse

Svi smo bar delimično svesni koliko taksi plaćamo na svakom koraku - pri registraciji auta, izdavanju dokumenata i potvrda, predavanju zahteva... Ovde bih mogao da navedem i putarine, jedne od najskupljih u Evropi.

U vašoj bruto plati postoji i taksa za rešavanje problema nezaposlenosti u državi. Da. Ma koliko to smešno i besmisleno zvuči u Srbiji, gde je jedino rešenje za nezaposlenost partijska knjižica, istina je. Kreće se oko 2% od iznosa koji primite.

Carina

Carina zavisi od vrste robe i vrednosti i kreće se od 0 do 70 % i plaća se skoro na sve što se uveze u zemlju legalnim putevima. Za robu koju poručujemo preko Interneta je u proseku 10 % (vrednost do 3.000 EUR). Naručite farmerice od 5.000 dinara iz inostranstva, carina je 500 dinara + PDV 1.000 dinara, tako da je država direktno inkasirala 1.500 dinara od vaše kupovine.

Više informacija možete naći na sajtu Uprave carina.

Akcize

Akcizom se oporezuju sledeći proizvodi:

  • derivati nafte;
  • biogoriva i biotečnosti;
  • duvanske prerađevine;
  • alkoholna pića;
  • kafa.

Verovatno bismo imali i akcizu na marihuanu da je legalizovana, što ne kažem da je loše, samo je potrebno da toga budemo svesni.

Da li znate koliki su iznosi akciza za gorepomenute proizvode?

  • Na goriva - 50 dinara po litru, za gas - 40/21.31 dinara po kilogramu (ili 20/10 dinara po litru, 1 KG TNG-a je 1.96 l). Manji iznosi važe za prevoznike.
  • Na alkohol - od 122 do 309 dinara po litru za žestoka i oko 20 dinara po litru za niskoalkoholna. Pivo, međutim, ima svoju kategoriju i akciza se naplaćuje oko 23 dinara po litru.
  • Za kafu plaćamo oko 104 dinara po kilogramu, za cigarete akciza je 53 dinara po paklici.

Ko želi malo detaljnije informacije i precizne vrednosti može da pogleda Zakon o akcizama.

Ne kažem da je bilo šta od taksi, carina i akciza loše, postoje ekonomski i tržišni razlozi za to i nismo mi jedina država koja ih ima (možda broj taksi jeste kod nas znatno viši nego u zemljama EU), samo je bitno da budete svesni njihovog postojanja i da se pitate gde ide taj novac.

Penzijsko invalidsko osiguranje

Kao i svako osiguranje ovo bi trebalo da je fond i, kao takav, trebalo bi da se bavi čuvanjem vaših para i investicijama kojima bi obezbedio i uvećao količinu novca. Svaka osiguravajuća kuća i njeno poslovanje su zakonom regulisani u smislu investicija kojima bi trebalo i kojima smeju da se bave. Ovo, naravno, ne znači za naš PIO fond, odnosno možda je i regulisano zakonom, ali se ne primenjuje.

Otud i afera sa korišćenjem službenog automobila u privatne svrhe. Jedan od razloga što je vaša penzija umanjena, a za nas mlađe i neizvesna.

Iznos PIO za platu (ono što vi primite) od 25.000 je 8.850, za platu od 50.000 je 18.120, dok je za platu od 100.000 iznos PIO 36.665 dinara.

Zdravstveno osiguranje

U teoriji mi imamo idealan zdravstveni sistem koji omogućava jednako dobar tretman i mogućnosti lečenja kako za bogate (one sa visokim primanjima), tako i za siromašne, kao i za izdržavana lica. Praksa je, kao što znamo, potpuno drugačija.

Iznos zdravstvenog osiguranja je oko 14-15%, dakle, na platu od 25.000 je 3.500, za platu od 50.000 je 7.180, dok je za platu od 100.000 iznos zdravstvenog osiguranja 14.525 dinara.

Umesto zaključka

Postoje dobro osmišljeni zakoni koji ne funkcionišu, kao i loše osmišljeni koji funkcionišu, ali to ne menja činjenicu da građani nemaju svest o novcu koji lično izdvajaju - sa jedne strane za državu, a sa druge za svoj život i budućnost, jer nema drugog objašnjenja za potpuno odsustvo interesovanja kako se taj njihov novac troši.

Kao što se i u kući pitate „gdi su novci“, logično je da isto pitanje često postavljate državnicima i državi. Ne dajte da nas vuku za nos, za naše pare.

Podeli sa prijateljima
Slični tekstovi
Komentari
Poslednji komentari
  • Komentar na komentare

    08:46 // 18. 6. 2015.

    Odlican clanak i treba ga postaviti na vidjenije mesto na web stranici! A mislim da samo tri komentara i potvrdjuju zakljucak iz teksta - "...odsustvo interesovanja kako se taj njihov novac troši".

  • Dikan

    08:15 // 15. 3. 2015.

    Bravo gospodine, važno je kako državne amebe troše naš novac. Mi smo potrošači njihovih "usluga" i imamo pravo i obavezu da znamo kako se troši narodni novac.
    Treba organizovati potrošače.

  • Vitomir Ognjanović

    18:48 // 13. 3. 2015.

    Drago mi je da si tekst pročitao do kraja, živ bio ;)

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori