Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:43, 9. 1. 2020.

Gde su danas sindikati u Srbiji?

Autor
Predsednik UGS "Nezavisnost"; Redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu

Krajnje nezavidna pozicija sindikata je kazna za nemoć da se zaustavi decenijska praksa marginalizacije radništva i siromašenja društva, uz rastuće nejednakosti, ali i očit proizveden manjak solidarnosti.

Naći izlaz iz apatije i probuditi nadu, učiniti sebe i svoju poziciju prepoznatljivim, a onda doslednošću steći poverenje i akciono uvezati sve radno angažovane put je iz lavirinta.

Mogu li to sindikati i imaju li kredibilne saveznike na tom putu ?


U potrazi za poverenjem

Ključni resurs ili valuta organizacija poput sindikata je njihov politički kapital. Osnov njihovog političkog kapitala je moć mobilizacije podrške i poverenja u njih.

Poverenje u sindikate kao svoje kolektivne aktere ili zastupnike možemo imati po dva osnova. Prvo, ako verujemo da oni rade za našu stvar, odnosno da govore istinu, ispunjavaju data obećanja i rade u korist solidarnosti, socijalne pravde i smanjenja nejednakosti.

Drugo, poverenje je u osnovi određeno i procenom o sposobnosti i kapacitetima sindikata da se prihvaćeni ciljevi i vrednosti i praktično ostvare i to u uslovima krajnje nepovoljnih odnosa moći.

Posledično, čak i kad verujem da neko nastoji da realizuje moje interese, to ne znači da će uživati moje poverenje i podršku jer ga procenjujem kao slabog, neuticajnog i loše organizovanog i nejedinstvenog socijalnog i političkog igrača. Dobijeni nalazi koji pokazuju dugo već da je nepoverenje trostruko veće od poverenja, govore da je u Srbiji i ne samo njoj upravo o tome reč.

Na drugoj strani, pitanje je i šta će ti nemoćni i marginalizovani sindikati kada stvari rešava partijska knjižica. Posledično, vrtimo se u začaranom krugu koji čine sindikati lišeni ugleda i uticaja i građani i zaposleni zarobljeni strahom i/ili apatijom.

U osnovi poverenja i nepoverenja je zapravo osećaj sindikalnog identiteta – raširenosti stava da nije glupo biti solidaran, protestvovati i sindikalno se organizovati, odnosno udeo od ni petine građana koji imaju identitet.


Šta činiti da bi se uvećalo poverenje ?

Po širini prihvaćenosti sindikalne metode delovanja mogu se podeliti na tri grupe i modela strateških aktivnosti. Najprihvaćenije su pregovaračke strategije vođenja socijalnog dijaloga i potpisivanja kolektivnih ugovora. Slede zatim aktivnosti lobiranja i zastupanja ciljeva u partnerstvu sa drugim organizacijama civilnog deruštva i na kraju protesti i štrajkovi.

Dilema je šta napraviti pregovorima u situaciji krajnje neravnoteže moći sa istovremenim raširenim strahom zaposlenih i nevericom u efekte štrajkova ? Efekat je da se štrajkovi danas doživljavaju tek kao neželjeno, iznuđeno poslednje sredstvo.

Sindikatima jedino ostaje umeće korišćenja i strateškog objedinjavanja različitih modela, taktika i metoda delovanja. Ono uključuje i obrazovanje i efikasnu mobilizaciju sopstvenih kadrova i resursa i blagovremeno reagovanje na izazove.

U tom okviru poseban je značaj uspostavljenih partnerstava i sinergije delovanja sa prijateljskim medijima, NVO i akademskom zajednicom.

Podeli sa prijateljima
Slični tekstovi
Komentari
Poslednji komentari
  • Шишач снс-ОВАЦА

    12:29 // 9. 1. 2020.

    Синдикати су отишли у Божју матер.
    "Како је кренуло, сви ћемо у тај фијакер, па у Божју матер!"

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

Naši autori