Zašto je Ćacilend toliko privlačan?
Ćacilend nije samo improvizovano šatorsko naselje — on je ogledalo jedne epohe. Simbol koji je izmakao kontroli i prerastao u kolektivnu projekciju naših slabosti, strahova i samoprevare. A možda i najtačniji test zrelosti našeg društva.
U Srbiji je poslednjih decenija bilo raznih neobičnih događaja koji su nosili različita kolektivna značenja. Jedan se ipak izdvaja – ĆACILEND!
Ćacilend je mnogo više od šatorskog naselja osnovanog radi odbrane vlasti od „opakih” studenata. On ima poseban smisao i posebno značenje – on je Simbol! Simbol jedne epohe i jedne, a ne samo naše, nacije.
U čemu se ogleda to simbolično značenje Ćacilenda?
Neki će reći – zavisi iz koje perspektive se posmatra. Iz ugla vlasti, to je simbol onih studenata koji „žele da uče”. Iz ugla opozicije i pobunjenih građana, to je simbol lažne slike stvarnosti, jednog licemerja protiv koga se i podigla „kuka i motika”.
Motike i kuke naš su usud. Dugo trpimo i onda puknemo – kao da nam je to genetski softver, verzija 1.0, bez ažuriranja. Istorijski gledano, obrazac se ponavlja: poštena raja protiv naopake vlasti. A iako su pobune donele izvesne pomake, one nisu iskorenile našu staru boljku — loše upravljanje državom i društvom.
Vlasti su, naravno, uvek nalazile neki odgovor. Primena sile, obmanjivanje javnosti, kontramiting — sve je to deo iste strategije: otupeti oštricu pobune.
Ipak, aktuelna vlast je „originalna”. O tome će pisati svetski udžbenici. Ona nije suprotstavila jedan simbol drugom simbolu – nego pokušava da promeni značenje istog simbola – Ćacilenda. Pripisati tom neobičnom fenomenu pozitivno značenje i uvesti ga u gotovo „mučenički” okvir ozbiljna je strategija očuvanja vlasti. I mnogo je novca uloženo u to – kao da se smisao može kupiti na tenderu.
Zašto?
Zato što se danas vlada simbolima i narativima. I oni koji su krenuli protiv vlasti, imali su slične namere – koristiti etikete, preokrenuti javno mnjenje i nametnuti simbol Ćacilenda kao nečeg licemernog, lažnog, prozračnog, površnog – kao Potemnikova sela.
Ali, da li Ćacilend ima dublje značenje, osim uobičajenog političkog?
Ima – i tu nam u pomoć stiže, a ko bi drugi, nego K. G. Jung.
Ćacilend je kolektivna projekcija onoga što društvo ne želi da vidi u sebi. Njegovo prisustvo nije slučajno. Kolektivna negacija lažnog i licemernog ovaplotila se u jednom fizičkom kampu kao materijalizovana Senka. Sami ne znamo šta ćemo sa njom; voleli bismo da je eliminišemo, ali ne biva. Ćacilend će se, u ovom ili onom obliku, uvek vraćati.
Ćacilend je i satira – ona koja dobija realnost i postaje politički činilac. On je Trikster koji nastaje kada se pomešaju stvarno i farsično. Jungovskim rečnikom, to je primitivno kosmičko biće božansko-animalne prirode. Energija koja nosi tamnu stranu naših uverenja i ideala.
Neko će reći: uništimo Ćacilend i sve će biti u redu. Hoće li? Da li će njegovo „uništenje” iskoreniti našu sklonost da stvari završavamo na brzinu, da idemo linijom manjeg otpora i da sebe predstavljamo u boljem svetlu – makar i lažno? Teško.
Pravo pitanje nije da li Ćacilend treba eliminisati, nego koja je njegova mera. Možemo li izgraditi društvo u kome će preovladavati drugačije tendencije — pre svega da se teškim radom dolazi do rezultata? Ako smatramo da možemo, onda je pitanje koje društvene mere to mogu podstaći.
Na tom planu smo podbacili. Nismo dobro definisali problem niti sagledali njegove dimenzije. Zato je Ćacilend i opomena – simptom nečega što decenijama guramo pod tepih.
Na nama je da pronađemo transformativnu kolektivnu snagu koja će farsu pretvoriti u plodno tlo daljeg razvoja. Jesmo li za to spremni — ostaje otvoreno pitanje.
Ako to ne učinimo, Ćacilend će nas strpljivo sačekati — verzija 2.0, naravno!
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
1Pošalji komentar
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Ćacilend je ogledalo našeg naroda-biti neko i nešto o čemu će se pisati i govoriti a u stvari tamo su neki „ljudi“ koji ne vrede ni pišljiva boba a žele da budu neko i nešto! I eto , zahvaljujući takvoj vlasti – uspeli su da se o njima govori,pa čak i da mnogi umni ljudi – sociolozi, psihijatri, neuropsihijatri, patolozi gube vreme i pišu o tom „fenomenu“.To nije fenomen to je naša stvarnost , koja nije vredna pomena!