Luksemburg: mala država – velika očekivanja

Kako izgleda proces EU integracija iz perspektive Albanije, Hrvatske i Srbije, šta je zajedničko, a šta različito za svaku zemlju, šta treba da naučimo, kako iz prve ruke izgledaju neke od najznačajnijih evropskih institucija, otkrile su ekipe albanskih, hrvatskih i srpskih novinara tokom petodnevne, po utiscima učesnika, nezaboravne posete jednom od tri grada prestonice Evropske unije – Luksemburgu.

Press-turu “Focusing on the EU institutions in Luxemburg” 19–25. septembra organizovao je Evropski novinarski centar uz podršku Ministartsva spoljnih poslova Luksemburga. Domaći partner – Media centar Niš organizovao je osmočlanu delegaciju novinara iz Srbije, kao i dvodnevni program “zagrevanja” za EU teme u Beogradu.

Luksemburg  iz našeg ugla

Upoznavanje Luksemburga za novinare iz Albanije, Hrvatske i Srbije ili evropskim rečnikom, zemlje bez statusa članstva, zemlje članice EU iIi sa statusom kandidata, počelo je u “najpoznatijem selu na svetu” – Šengenu, mestu odakle vam pogled doseže do susedne Nemačke i Francuske i gde je potpisivanjem čuvenog sporazuma 1985. nastao san o brisanju granica.

Ovo mirno, idilično mesto ubilo je naš godinama utemeljivan utisak o njemu – redovi, čekanja, vize, granice, ograničenje…

Doživljaj nasleđa i istorije Luksemburga kao otadžbine EU stvoren je i obilaskom kuće Roberta Šumana, rođenog Luksemburžanina, nekadašnjeg šefa francuske diplomatije, koji se smatra tvorcem Evropske zajednice. Izlaganje “Mala zemlja sa velikom istorijom” uvelo nas je u istorijski kontekst, a osim o istoriji, prolaskom luksemburškim ulicama dosta se čulo i videlo o životu njegovih stanovnika, bogatstvu koje se ogleda i po onoj “koliko jezika govoriš” jer stanovnici govore tri zvanična jezika (francuski, nemački i luksemburški), ali i po visokom životnom standardu, koji se nenametljivo ali jasno vidi svuda i u svemu.

Luksemburg je najbogatija evropska država i jedna od zemalja sa najvećim zaradama po glavi stanovnika. Doskorašnje prvo mesto na lestvici država s najvećim bruto nacionalnim dohotkom Luksemburg je u ustupio Kataru, tako da je sada drugi. Ovaj podatak ne čudi ako se uzme u obzir razvijeni finansijski i bankarski sektor i industrija, pre svega proizvodnja čelika, povoljni uslovi i of-šor zona, te se u luksemburškoj prestonici nalazi oko 1.000 investicionih fondova i više od 200 banaka. Minimalna zarada iznosi oko 2000–3000 evra, doduše zarade se uvek navode u kontektsu životnih troškova i visokih cena rentiranja. Prema broju stanovnika u EU, automobili se najviše voze u Luksemburgu, i to ne bilo koji, već oni od kojih i ženama zastaje dah.

Evropska prestonica

Luksemburg je danas jedan od najznačajnijih centara Evropske unije, uz Brisel i Strazbur, i sedište je najvažnijih EU institucija. Novinarske ekipe iz Hrvatske, Albanije i Srbije posetile su i sastale se sa visokim predstavnicima Evropskog suda pravde, koji sprovodi evropske zakone, i Evropskog revizorskog suda, koji kontroliše finansiranje aktivnosti EU, Evropsku investicionu banku, Eurostat – statistički centar EU.

Ove institucije smeštene su u posebnom delu grada na ogromnom prostoru sa velelepnim objektima savremene arhitekture gde dominiraju staklo i čelik, otvoreni kancelarijski prostor. U tom smislu najimpozantnija bila je Evropska investiciona banka, cela u staklu. Naravno da se mislilo na „zelene standarde“ i energetsku efikasnost, što potvrđuje činjenica da zgrada nema klima-uređaje, već se  zagrevanje i hlađenje reguliše minimalnim trošenjem resursa.

Ono kao kraj

Zelenilo, prostrani vinogradi, ukus belog vina, grad na litici gde je sve namešteno kao savršen dekor, scena, vojvodstvo, sve to urezalo se kao jasna asocijacija na Luksemburg. Može se reći da nam ništa nije nedostajalo, osim, možda, ljudi, meteža, živahnosti. Nismo mi navikli na savršen mir i red, niti da nam mesec dana glavna preokupacija budu prevremeni parlamentarni izbori, samo prevremeni parlamentarni izbori. Pokušavali su da nas uvere da i oni imaju svojih briga, ali da je tako, makar bismo se po tome spoznali.

Ukoliko je nešto o Luksemburgu izostalo, mežete upitati moje kolege saputnike: iz RTS-a Milica Jevtić, Radija B92 Marija Antić, Južnih vesti Predraga Blagojevića, Večernjih novosti Daliborku Miljković, Agencije BETA Gordanu Ninković i Medija centra Beograd – Biljanu Pavlović, a mogu vam i ja još pričati…