Uticaj siromaštva na mentalno zdravlje-tema o kojoj se retko govori
Siromaštvo nije samo ekonomsko i društveno pitanje već i psihološko. U jugoistočnoj Srbiji, gde su prosečne plate među najnižima, a mladi masovno odlaze ili u inostranstvo ili u veće gradove u potrazi za boljim životom, siromaštvo nije nepoznanica, ali se o njegovom uticaju na mentalno zdravlje ljudi gotovo i ne govori.
Siromaštvo nije samo prazan novčanik i nedostatak finansijskih sredstava već je to i stalna psihološka napetost, neizvesnost, osećaj stida, inferiornosti, stalni hronični stres. Kada nema dovoljno za račune, za dete za školu, užinu, garderobu, za lekove, kada se stalno spaja kraj sa krajem ljudi bivaju iscrpljeni emocionalno i psihološki. Kada se život svodi na preživljavanje i opstanak telo je stalno u modu borbe sa povišenim nivoom kortizola. Dugoročno to dovodi do iscrpljenosti i fizičke i menatlne, smanjuju se kapaciteti za planiranje, emocionalnu povezanost, kreativnost a u najgorem slučaju do pojave psihosomatike ili nekog psihičkog oboljenja.
Iz svoje psihoterapeutske prakse mogu da kažem da deca koja su odrastala u siromaštvu često razvijaju nisko samopouzdanje, osećaj niže vrednosti, osećanje stida. Često budu ismejavana u školi zbog oblačenja, užine, jer ne idu na ekskurzije. Iako kako odrastaju racionalno “kapiraju” da nije sva vrednost u novcu, emotivno kao da to osećaju drugačije, kao svoj lični nedostatak. To ponesu i u odraslo doba. Često postanu vrlo uspešni, obrazovani ljudi koji dobro zarađuju i stalno nekako jure za tim, za novcem, ali ne iz pohlepe već da bi stvorili osećaj sigurnosti koji kao deca nisu imali, iz duboko ukorenjenog straha da mogu lako da ostanu bez svefa što su stekli i da ponovo budu “na dnu”. Novac ne umeju da troše bez krivice. Nisu opušteni, sumnjaju da imaju dovoljno, stalno su na oprezu jer mogu nastupiti “crni dani”. Kao da je strah od siromaštva postalo naučeni refleks.
Finansijska neizvesnost unosi konflikte, stalnu tenziju i u porodične i partnerske odnose. Ponekad rezultira i nasiljem. Roditelji opterećeni egzistencijalnim problemima rade po nekoliko poslova, stalno su pod pritiskom, imaju sve manje strepljenja a i vremena da se posvete deci, manje vremena za druženje, emocionalno povezivanje. To se onda negativno odražava i na psihološko stanje dece. Kada su ljudi hronično opterećeni preživljavanjem, razmišljanjem kako da prehrane porodicu i plate račune, njihove emocionalne potrebe ostaju po strani. U takvim uslovima skoro pa je nemoguće baviti se sobom, svojim osećanjima, ličnim razvojem, tražiti psihološku podršku.
Ako želimo zdravije i bolje društvo, neophodno je razumeti da se mentalno zdravlje neguje stvaranjem i dostojanstvenih uslova za život. Mentalno zdravlje nije samo individualna odgovornost već i državna i društvena. Potrebni su sistematska podrška, dostupnije usluge psihološke i psihijatrijske pomoći, rad na prevenciji, edukaciji i smanjenju stigme, socijalna i ekonomska sigurnost. Jer kada sistem zaboravi na najugroženije, ne propadaju samo pojedinci već i zajednica.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
1Pošalji komentar
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Lep tekst karakterističan za ove naše krajeve gde preovladava siromaštvo i uspehom se smatra IMATI ZA HRANU I KOMUNALIJE dok sve preko toga je VELIKI USPEH. Sa druge strane pojavljuju se bahati i brzo obogaćeni ljudi koji ne prezaju ni od čega koji su pred očima deci kao „primeri uspeha“ što sve dovodi do OPŠTEG NEZADOVOLJSTVA u društvu kako mladih, tako starijih ali i ovih bahatih zbog znanja o poreklu svog bogatsva.