Žensko telo kao “javna” svojina – psihološki portret jedne normalizovane nepravde
Mnoge žene su, još kao devojčice, naučile da njihovo telo nije samo njihovo. Da ono “govori” i kad one ćute i da “šalje” poruku čak i kada one pojma nemaju o tome. U društvu u kome se žensko telo posmatra kao javno dobro, a ne kao lična, fizička i emocionalna celina – devojke i žene nekako od detinjstva uče da njihovo telesno postojanje ne pripada samo njima.
Od malih nogu dobijaju se poruke “Pokrij se”, “Nemoj da nosiš kratko”, “Skupi nogde dok sediš”, “Devojčice se ne ponašaju tako”, “To je sramota”, “Nemoj da se prljaš”. Kada devojčice počnu da upijaju takve komentare vezano za svoje telo pre nego i što su i razumele šta sve to znači, one uče da nemaju
potpunu kontrolu nad svojim telesnim integritetom.
Neko drugi odlučuje kada je “pristojna”, “izazovna”, kada je “dovoljno”, a kada “previše”. Ovakve poruke nisu samo deo vaspitanja, one postaju deo slike o sebi, deo identiteta.
U patrijarhalnim kulturama, žensko telo retko pripada isključivo i samo ženi koja ga nosi. Od detinjstva pa do zrelosti, kroz pubertet i mladost do trudnoće, porođaja i menopauze, ono je stalno na proceni, pod nadzorom i pritiskom. Da bude dovoljno lepo, dovoljno vitko, dovoljno čedno, dovoljno plodno, dovoljno dostupno, ali ne i previše.
U pubertetu telo devojčia se menja. I pre nego što uspeju da emocionalno razumeju i obrade te vrtoglave promene, okolina ih seksualizuje. Dobacivanje na ulici, komentari odraslih muškaraca, zadirkivanja u školi…sve to šalje poruku da telo pripada pogledu drugih. U tom pogledu, devojčica se ne oseća moćno već ugroženo. Mnoge tada razvijaju stid, povlačenje, osećaj krivice, samookrivljavanje.
Žene su problem. I njihovo telo je problem koji treba držati pod kontrolom jer u suprotnom se mogu izazvati “neželjene” posledice. Žensko telo je odgovorno za tuđe reakcije. Žena je odgovorna za nepoštovanje sopstvenih granica od strane drugih.
Jer svi imaju pravo da komentarišu njeno telo. Na ulici-nepoznati muškarac dobacuje. Na poslu-komentariše se njena garderoba. U porodici i rodbini neko primeti “iz brige” da se malo popravila, ili malo
smršala-možda je bolesna. U školi dečaci se šale a devojčice crvene. Na društvenim mrežama neko nepoznat daje kompliment kao da je njegovo mišljenje merna jedinica kriterijuma za lepotu ženskog tela. I svi imaju neko mišljenje o tome kako izgledaju ženska tela. Ili kako bi trebalo da izgledaju.
Telo se ne doživljava više kao prostor slobode, nego kao objekat pogleda, komentara, procena. Telo više nije dom već bojno polje u kojem se bore potreba za slobodom i strah od osude. I sve to postaje normalno. Od žene se očekuje da se na takve komentare nasmeje, da ne reaguje, da ne primeti, da ne pretera…a ako se pobuni onda postaje “preosetljiva”, “agresivna”, “napadna”.
Još strašnije je što mnogi muškarci daju sebi za pravo čak i fizički da zaidru u prostor žene, bez poziva, bez pristanka, bez svesti o tome da krše granice. I još strašnije je što društvo to toleriše, normalizuje ili čak svaljuje krivicu na ženu; “samo je delio kompliment” ili još gore “pa sama je tražila kada se tako obukla”. Na taj način žensko telo je svedeno na objekat dostupnosti a sama žena biva dehumanizovana, lišena prava na granicu, glas i integritet. I kada telo nije zaštićeno, kada mu je narušena i fizička i psihološka granica, narušen je i unutrašnji osećaj slobode, pravo da se bude u njemu bez stida i bezbedno.
Posle puberteta, žensko teloi dalje nastavlja da prolazi kroz prirodne, duboke fiziološke promene koje takođe bivaju dočekane društvenim nadzorom i očekivanjima. U trudnoći telo trudnice postaje predmet opšte diskusije; ako se ugojila puno to nije dobro za bebu, ako se nije dovoljno ugojila to opet nije dobro za bebu, da li nosi nisko, da li nosi visoko, ovo sme da se jede ovo ne sme da se jede…Tokom porođaja su poznati mnogi slučajevi nasilnog postupanja sa ženskim telom, uz nepoštovanje njenog dostojanstva i granica. Posle porođaja se pojačava pritisak da smrša, da izgleda kao pre. U menopauzi žensko telo se često gura u nevidljivost; više nije “poželjno” kao pre.
Psihološke posledice: od distanciranja od tela do telesnih poremećaja
Kada je telo stalno izlođeno spoljašnjim komentarima, od strane okoline, porodice, rodbine, nepoznatih ljudi, društvenih mreža, medija, kulture, njihovim normama i zahtevima, prirodna reakcija je pokušaj da se ono “umiri”, kontroliše ili prikrije. Zato se kod mnogih devojaka počev od puberteta, i žena, javljaju:
-telesna dismorfija – stalni doživljaj da nešto na telu nije u redu, nije kako treba.
-anoreksija ili ortoreksija – pokušaj da se kroz ekstremnu kontrolu ishrane stekne iluzija kontrole nad sobom.
-utišavanje fizičkih potreba (od gladi do bola), jer su navikle da njihovo telo nije prioritet.
-gojaznost kao psihološki štit – nesvesni pokušaj da se telo učini “nepoželjnim” da bi se zaštitilo, da bi se izbegla pažnja i seksualizacija.
-izostanak telesnog zadovoljstva i nelagoda pri kontaktu sa vlastitim telom – žene se osećaju odvojeno od sopstvenog tela, što utiče na seksualnost, partnerske odnose i samopouzdanje.
Žensko telo nije poruka, nije poziv na procenu, nije teren za tuđe komentare. Ono je prostor života, kretanja, osećanja, zadovoljstva. Ono nije ni izazovno ni problematično, ono je jednostavno ljudsko.
Psihoterapijski rad često pokazuje da žene godinama u telu nose zanemarenosti i potisnuta osećanja koja nisu njihova krivica; zbog trauma, komentara, zadirkivanja, sramoćenja, odbacivanja. Priroda nije ta koja ženi oduzima moć tela. To čini kultura.
Zato je važno da sa ženama, devojkama i devojčicama razgovaramo o tome; da prepoznaju kako društvene poruke oblikuju njihov odnos prema telu; da im pomognemo da ga vrate sebi; glasom, stavom, izborom, edukacijom i solidarnošću među ženama. Vraćanje tela sebi nije samo fizički čin; to je duboka emocionalna reintegracija, proces u kojem žena ponovo uči da boravi u svom telu bez straha, osude i krivice.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
1Pošalji komentar
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Ma bitan je zdrav razum.Kada bi svako od nas bio svestan koje mu mesto u društvu pripada bilo bi mnogo drugojačije.Okrenimo se oko sebe i sve će nam biti jasno,grešaka na svakom milimetru.