Sikter ravnodušnost!
Miloš Obrenović, kralj svinjarske Srbije i oronulih turskih kasaba nije bio u pravu kada je rekao „da ga ne brine kada se srpski narod buni, nego kada ćuti“.
Miloš nije znao da će se dogoditi Izbori 2012. godine. Do pre neki dan sam i ja verovao u tu izreku, a već jutros menjam mišljenje. Nišlije su izmučene, iscrpljene raznoraznim nedaćama i verovatno je normalno što ih danas mogu okarakterisati samo jednom jedinom rečju. Ravnodušnost.
Tom rečju zapravo se može opisati atmosfera u gradu, strankama, kafanama… Skoro sve sam obišao u noći kada su se u Nišu ponavljali izbori na 17 mesta zbog prethodnih nepravilnosti. Iskreno, očekivao sam više „srdžbe ili žuči“, ali zatekao sam ljubaznu dobrodošlicu i nevericu da će išta bolje biti.
E, to me plaši. Čak sam i rekao da bi tekst trebalo da pišem za Južne vesti, zadrt i džandrljiv medij. Jok bre, sve isto.
U SPS me sačekaše neki drugari. Objašnjavaju mi da su na manju izlaznost kao lošije prošli, u LDP su kao bolje prošli, u URS nisu tužni, ali nisu ni veseli. U DS kao zadovoljni, u SNS, iako dobili izbore, kao nezadovoljni. Radikali se vade na milion stvari koje im kao nisu pogodovale.
Sve je „kao“.
Imam strašan utisak da je mučnina u stomacima naroda odraz iste hemije koja se događa u zemlji.
Trulo je mnogo što šta. Policija, sudstvo, školstvo, nevladine organizacije, zdravstvo, javna preduzeća… Mnogo smo ogrezli u otimačini tokom svoje nesreće tako da nam svetinje i građanske dužnosti ostaju u drugom planu kao nevažne, a na moral gledamo kao na slike letovanja u Baškim vodama kojih se rado sećamo, ali ne bi da se tamo vratimo. Kakvi smo, takvi su nam i izbori.
Strah me kada pomislim da nešto mora da se menja. Ne zato što bi trebalo da se menja, već zbog toga što vidim ko bi želeo da krene u borbu protiv samoupravnog sistema.
Po drugi put u životu ću početi da pazim da li da se kao građanin Srbije branim od onog što me napada ili onog što me brani. Ne znam odakle veće zlo bije.
Elem, današnji dan nije doneo velike promene. Čak, nije se promenilo ništa. U opštini Pantelej možda dođe do manjih promena, ali videćemo kada se sve sračuna.
Policija je intervenisala u slučaju kada je čovek hteo da glasa dva puta (otkrili mu već poprskan palac), na jednom mestu izgubili kontrolni listić.
Pa, dobro, sitni propust. U strankama su se ljudi brzo razišli, nije se mnogo slavilo. U „Biseru“ u Koste Stamenkovića, popili po piće omladinci iz LDP-a, našao se u suprotnoj sali i gradonačelnik Niša, Miloš Simonović. Uz čašu crnog vina obeležio završetak izbora. Pa, dobro. Na izborima je sve ostalo isto kao i 6. maja, na Đurđovdan.
Što bi rekla Skarlet o’ Hara Klerk Geblu u „Prohujalo sa vihorom“, „Sutra je novi dan“!
Mada našem podneblju danas više odgovara rečenica „Ako dočekam sutra“, naslov prepotopske knjige Sidni Šeldon. A, kad malo bolje porazmislim, vratio bi se Milošu Obrenoviću čija je uzrečica bila „sikter“. Mnogo dobra reč. Toliko toga govori.
Samo što pre da naprave gradsku većinu u Nišu. Što pre. Sit je narod umivenih reči. Mora mnogo da se radi. Ne zanima Nišliju ko će kome da kaže sikter.
Sve dok je ljudi, biće i para… Ali, i hleba i igara.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
10Pošalji komentar
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Dugovremena (decenijaska) negativna selekcija je učinila svoje. Tako ti je to ko ne uspe da se prilagodi nestaje. Ako se uskoro ne otreznimo nestaćemo kao narod. Oni najbolji su uglavnom otišli, a ovi prilagodljivi na sve moguće situacije isplivali. Ako ozbiljno analizirate možete primetiti da se u najgorim (nerealnim) vremenima izranjaju neki isti likovi. To su posebno selekcijom izbačene individue za koje je opšta karakteristika sledeća: Interesuje ih samo valst, kada ugrabe neku funkciju smatraju sebe uspešnim, a za trenutno realno stanje u društvu ne mare. Po njima je sve uredu šta ima da se uzbuđuješ, sve je ok. Za iole normalnu osobu, ako je stanje u društvu loše rukovodilac se treba stideti, snositi odgovornost, pomeritise ili nešto slično. U svakom slučaju to bi smatrao svojim neuspehom. Ne ovo su tipovi za koje građani mogu da umiru oni bi sedeli u svojim foteljama i njima bi to bilo uredu. Prirodna selekcija je mnogo je…. stvar.
marko,komentar je o.k.,ali bavis se posledicama.uzroci su: provincijalno-palanacki duh i zabokrecina. nema vise joy-a,jokera,astrapasa,timosenkovog“licem u lice“ u lutkarskom,koncerata cetvrtkom u muzickom,zatvaranja dusanove ulice zbog svirki,trece polovine,brucosijada u hali cair,pracenja devojaka kuci pesice,kpgt-a,odlazaka kod prekljusaja na burek u zoru,radnickog i zelje u evropskim kupovima,fudbala za sitnu lovu u tasinoj,bardova glume,poput zivka stanojevica i dragana zikica,niskih dobitnika sterijine nagrade….tada je nis bio kosmopolitski grad,sad jedino blagojevicev nisville je malo ostrvo,okruzeno sundom,sujetom,prostaklukom,podmetacinama itd.neka mi moji dragi sugradjani lupaju minuse,ali ,nazalost,tako je! nije uvek kriv beograd,nije uvek prokleta para u pitanju…..
Saša, ljudi su gladni (ukoliko ne rade za male novce kod Kineza), saterani uza zid nečim što nije patent aktuelne vlade i,jednostavno,svejedno im je. Vreme o kome pišeš, a čiji sam i sam svedok,toliko je daleko iza nas da postoji samo još u retkim sećanjima.Ta dva vremena – ono iz osamdeetih i ovo su potpuno neuporediva u svakom smislu…
Ma ok je, nego utisak je utisak. Posledice ce se videti kod nase dece. Oni ulaze u finale sranja bez kvalifikacija, bez prava da odlucuju. Nego, malopre sam pricao nekim mladjim narastajima Nisa kako smo skupljali limenke od Coka Cole iz Grcke, da bi u njima cuvali olovke, i tako… Pricao sam im kako se kupovalo samo u RK Beograd ili Kekec, ali jedno nisam mogao da se setim, u cemu možda možeš da mi pomogneš: da li je u RK Pionir, ispod pokretnih stepenica, bilo postavljeno konjče ili slonče. Na to pitanje već dugo niko ne moćže da mi odgovori, to te pitam jer vidim da baratas sjajno temeljima moje mladosti i hvala ti unapred na odgovoru, ako ga imas, pozdrav
Ja nisam imao mesta kao Vi. Samo sam objavio komentar u stilu kao da prozivljavamo ’41 i cekamo ko ce da nas okupira Bugari, Nemci ili siptari.
Vi ste sve lepo objasnili. I dosadasnji komentari su super. Idealan post. 5.
sjajan tekst,Marko
@Marko,slonce…
dragi ozo!pored toga sto si bio svedok jednog drugacijeg nisa,ti si moja generacija 62 iz vozdove.covek si od pera,glupo je da ti oponiram,ali sam samo primetio da se marko bavi posledicama.inace,tekst je dobar,a mene je pozitivno isprovocirao jer se radi o politickoj ravnodusnosti,a ona prisutna u svim segmentima zivota ovog grada. postoje mnogo kvalitetnih ljudi i zena,sa referencom,koji su iz raznoraznih razloga skrajnuti a na njihovim pozicijama su ljudi koji ne disu sa ovim gradom. ziveli!
Tekst je napisan na nivou i po ukusu jednog prosečnog srpskog mediokriteta. Dakle – samo si konstatovao situaciju – uloga novinara bi pored iskazivanja i traganja za istinom trebalo da bude i osvešćivanje recipijenata. Ovoj mojoj primedbi uvek mogu da se nađu zamerke da je zavisna od ideološke pozicije sa koje posmatraš stvari. Jedino što mi se sviđa je ovo – sve je „kao“ – jer dok mi „kao“ živimo i „kao“ imamo pravo izbora i još 1000 tih „kao“, neko u Srbiji krade milione – a milioni mojih vršnjaka po Evropi STVARNO žive život. Zato je moj izbor da nestanem iz ove zemlje jer je prepuna ravnodušnih ljudi koji čekaju da odžive i da umru, uplašeni da bi nova revolucija mogla za 10 godina rezultirati istim posledicama – jer je i ona petooktobarska bila „kao“. Stvarno nisam za nasilje, ali da je 2000. pala krv – bilo bi i lustracije i Dačić bi sad izazio iz zatvora. Ovako nam ostaje il da umremo il da begamo, jer ljude je strah velike promene – misle da se ne isplati – a to je najtužnije
Ako je Skarlet O’Hara, onda je rekla Ret Batleru… ako je rekla Klerk Geblu onda je to bila Vivijen Li…