Pismo niškoj i srpskoj inteligenciji
Ne znam šta da kažem,a da se ne ponavljam.
Nikada nije bilo gore za život u ovoj mojoj Srbiji nego što je to u ovom trenutku. Uvek je postojala neka nada, mala ali topla i ljudska, da će zlo proći i da će život početi da dobija svoj smisao. U to se verovalo pre i posle sankcija, pre i posle “Oluje“, pre i posle NATO agresije, pre i posle 2000.godine; verovalo se istrajno sve do skora. A onda, kao da je neko udario čep na prostor iznad ljudi, između njih i Boga, nestalo je osnovne ljudske vere. Niko više i ne stenje, nastupila je takva ćutnja da bi mudri Miloš Obrenović već pet puta rekao: “POPUŠTAJ, POPUŠTAJ!“.
Prvi put je glad u Srbiji tako jasno i bolno izražena kroz brojeve da dođe čoveku da umre od srama. U ovakvoj Srbiji gladuje skoro milion ljudi! Stanovnik Niša dnevno u proseku potroši 0,5 evra – dakle, kupi jedan hleba. U tu masu ulazi i onih 200 dinara koje potrošimo na dve Coca Cole, ručak na koji je poslovnog saradnika odveo neki privrednik toga dana, pivo koje je popio u diskoteci neki pubertetlija… Situacija je, znači, više nego očajna, a mi smo svedeni na brojke koje još samo postoje u statističkom zavodu.
Ako se sada kao narod ne opametimo, nikada nećemo. Tu ne treba petljati Vlast, državnu i gradsku, jer narod čini grad i državu. Običan,svakodnevni čovek koji je deo mase koja se odaziva na NAROD – on može biti presudni faktor mogućeg uspeha.
Dakle, ako zamislimo da političara nema, ko preostaje? Inteligencija ovog naroda. E, od nje, od te inteligencije, treba očekivati rešenje ove nezavidne situacije. Zato ovo treba da bude poziv svim fakultetima, Univerzitetima, Rotari klubovima – dakle, svima onima koji se potpisuju kao srpski intelektualci – da se prisete slavnih predaka ovog naroda i da krenu njihovim putem. Sveti Sava, Miša Anastasijević (kapetan Miša), Đorđe Vajfert (između ostalog, osnivač 22 dobrotvorna društva za brigu o deci i ženama), Mihajlo Pupin i mnogi drugi ulagali su u svoj narod tj. u njegovo očuvanje, bez obzira ko je u datom trenu imao političku vlast u Srbiji.
Dajte projekte, ili ako ih nema osmislite ih, kako da se ljudi sačuvaju, kako da nam Niš i Srbija budu jači i bolji, da ne živimo u 21. stoleću samo na papiru a po uslovima u 19.stoleću.
Da znam da napravim od jednog evra dva, bio bih ekonomista. Znajući da postoje oni koji to umeju, pišem ovo pismo najpre niškoj inteligenciji pa onda i srpskoj. Ko zna, možda i upali.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
12Pošalji komentar
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Odličan tekst, al džaba. Odma će se neko javiti da kaže dokle pesimizma i melanholije, al ja nisam ni jedno ni drugo. Ja iskreno verujem da je džaba.
„Ako se sada kao narod ne opametimo, nikada nećemo“ a ja kažem bilo je i gorih dana u srpskoj istoriji pa se ne opametismo. Dakle NIKAD nećemo.
A što se intelektualaca tiče „otišo je svak ko valja ostala je samo fukara i raja“, a oni koji stvarno nešto postignu van Srbije, u pokušaju da se vrate i nešto daju svojoj otadžbini, uglavnom budu popljuvani i ismejani pa se brže bolje vrate na svoje zapade i severe gde njihove umove umeju da plate i cene.
I ne treba im zameriti.
Nama preostaje da izumremo jer verovatno i ne zaslužujemo bolje.
Ozo, uvazavam tvoj napor da probudis Nisku i sveopstu inteligenciju. Moram ti reci da sam u zivotu sreo mnogo intelektualaca bez pokrica i puno analfabeta, sa pokricem intelektualca. Znaci mozemo zakljuciti da devalvacija intelektualnih, a i svih ostalih vrednosti, traje vise od dve decenije. Kadrovi su nazalost po buvljacima i bolnicama izvlaceci poslednje atome snage, u cilju bioloskog opstanka porodice, u krajnjem(kako ti kazes) NARODA. Narodni ideali i idoli su sada nekadasnja olicenja loseg i nakaradnog. Narod je, druze moj, oboleo od teske bolesti i oporavak ce biti dugotrajan, mozda neuspesan. Sigurno nam ne imponuje ta cinjenica jer smo roditelji i filantropi. Nije dovoljna samo dobra volja i dobra ideja, jer bez licnog interesa (sto je sada standard) nema realizacije. Verujem u boljitak, kada svaki od Srpskih intelektualaca zavapi kao ti i obrati se pismeno ostatku inteligencije. Da li je tolika sinergija moguca pokazace vreme.
@Spale, volim kad ti vidim ime, druze.
A sve odnekle mora da pocne – ili da se uhvatimo za ruke pa na dno kome smo blizu….
Ja još nisam gladan, pa dozvoli da predložim ovo:
U gradu na kraju neće biti hrane ni u kontejnerima, za sada je još ima po malo. A sela su nam pusta, tamo ima još 5-6 baba ili deda od 80 godina. Ogroman neiskorišćen prostor. Ko je pametan znaće da ga iskoristi, jednog dana. Ja sam se sa porodicom skoro vratio u selo. Nema stresa, sadimo baštu, izmišljamo razne igre. Imamo neku malu proizvodnju, nestašica mleka je za nas samo vest koju smo čuli. Planiramo mnogo toga…
Ne budi pesimista Ozimiću, zar ne bi bilo lepo da Papu 2013-te provozamo kroz Srbiju koja je prekrivena rodnim poljima, voćnacima. Naravno, nema ništa od toga, malo je vremena. Ti predlažeš da ga dovedemo ispod čelične konstrukcije. Kako će nam se smejati.
Na zalost, bez obzira na brojku – to jos uvek nije bilo dovoljno da se narod probudi i digne. Govorim o tom istom obicnom i gladnom narodu. Niti je dovoljno jako udareno dno da bi se niska ili bilo koja druga srpska inteligencija makar prividno ujedinila. Do tada, na zalost, redjace se samo ovakvi pozivi svesnih pojedinaca koje gledam/citam i slusam sve vise. U medjuvremenu – drzite se covek za coveka da izdrzimo.
@Ajvan, ne bi to bila čelična već betonska konstrukcija-ako je uopšte bitno.Svakako se može ironisati na način na koji to činiš ali kuda to vodi? Ta 2013.JESTE jedna sjajna mogućnost da se izvučemo iz bede.Ukoliko ne bude onako kako turistički radnici i ekonomisti priželjkuju,šta onda? Hoćemo li onda jedni drugima biti krivi zajedno sa svim naško-naškim podelama?
Ako kuca gori, vredi li zvati hitnu pomoc?
U kojoj >>DUGOTRAJNO ekonomski efikasnoj zemlji
Nebojša, čim si me ispravio da nije čelična konstrukcija već betonska, naravno da je bitno od kog je materijala.
Zar nas nisi sada podelio?
Nego da se vratim na problem. Ja sam mislio da mogu da promenim naglo, mnogo toga. Ulagao sam trud i verovao da je to moguće. Avaj… Promene je moguće ostvariti samo onda, kada sami shvatimo, da smo jedini koji nešto mogu učiniti. Problem je u nama. Kada bi oko ovog grada bila uređenost i lepota (sada je tu otpad i ružnoća), ne bi smo morali da vašarskim atrakcijama privlačimo druge. Ali, to je mnogo teže učiniti nego izbetonirati i armirati, i na kraju reći:“ Eto, ja sam učinio šta sam mogao, a to što ništa nije vredelo, … pa…jebi ga, nisam ja kriv…“ Ne prijatelju, treba sesti i promisliti. „Ispeci pa reci“ Treba raditi dugo i nsvrtati se. Seti se Kiplingove pesme AKO. I mnogo je intelektualnih radova u zemlji Srbiji koja je na zadnjem mestu po obrazovanju. Treba malo više fizičkog rada.
Postoji rešenje za naše probleme gospodine Ozimicu, Naravno nije lako doći do tog rešenja. Poznato je da posao tranzicije nije ni malo jednostavan, Tranzicija je redefinisanje društvenih pojmova (na primer treba napraviti nove pojmove radnika, rada, profesora, rukovodjenja, državne uprave, javnih preduzeća, itd.,) dakle treba napraviti nove društvene odnose zasnovane na novim pojmovima, a ne na socijalističkim pojmovima. Izgradnja novog nesocijalističkog društva je tranzicija. Taj posao treba da nose intelektualci, i zato moraju biti uključeni u stranke. Dakle prvi korak da se reše naši problemi je da se nesposobni političari sklone sa političke scene i da intelektualci kroz stranke preuzmu njihov posao. Politika jeste mozda prljava stvar ali ako naši intelektualci žele da pomognu svom narodu, oni u periodu tranzicije, promene sistema, moraju nažalost da se zaprljaju.
Одличан текст…
Свака част Небојша. Мало је оних који звоне у звоно…
На жалост биће овако док се не очистимо у физичком и духовном смислу…
Св. владика Николај је још пре 60 година до детаља предвидео шта ће се десити и како ће се завршити… Кога не мрзи да слуша нека послуша:
http://www.youtube.com/watch?v=iExepgwlRJ8&feature=related
svidja mi se stav Ajvana.treba krenuti od sebe,a ne cekati da ti neko sredi zivot.pogotovo ne Papa.
koliko ljudi u Nisu zeli stvarno da radi?!ne par sati dnevno,nego 8..
Nestalo je vere to je tačno ali zašto? Zašto su sva verovanja istrošena i pokopana? Stara verovanja nisu pobeđivana argumentima već su ubijana sirovom silom ili sistematski uništavana od propagandne mašinerije nezabeležene u istoriji čovečanstva. Slaba vajda od infantilnih intelektualaca nama treba jaka država sa jakim aparatom, država koja će služiti svojim gradjanima i njihovim interesima a neće robovati ideološkim ili nekim tuđim interesima. Naš vazalski položaj nie nam doneo ništa dobro: uništena privreda i zaduženost. Ima ovaj narod i pamet i snagu ali i okove koji stežu. Pa kako ne razumeš Ozimiću da je od nas sistematski pravljena kolonija a da je većina naših intelektualaca to zdušno pomagala. Za početak Ozimiću popi nešto domaće a ne coca-colu, em pomažeš Srbiji em je zdravije,