Pravo na istinu
U sred predizborne trke ”kad mu vreme nije” pojavili su se zahtevi za rehabilitacijama Dragoljuba Draže Mihailovića i Milovana Đilasa. Kao što se očekivalo, bilo je dosta ljudi koji su bili protiv ove inicijative.
Oni su bili i protiv rehabilitacije Dragiše Cvetkovića, Slobodana Jovanovića, kneza Pavla Karađorđevića. Nekako se stiče utisak da bi svi voleli, izuzev podnosioca zahteva, da se ostane pri ranijim odlukama kojima su svi nabrojani svrstani u loše momke. Pravo na istinu, na taj način, polaže samo jedna strana.
Kada se kaže da je ovom narodu potrebno pomirenje sa samim sobom, izgleda kao konstrukcija reda radi što svakako nije. Razapet između sećanja na građanski rat 1941-45 i ovaj noviji 1991-95, u kojima je bilo pobednika ali ne i moralnih, između mogućeg ulaska u NATO koji je prethodno pobio preko hiljadu stanovnika Srbiji i poprilično je srušio, podeljen na one koji jesu ili nisu za Kralja, na one koji su za ono pre ili posle DOS-a, nerealno priželjkujući bolji život kakav je imao u jednom periodu, srpski narod potpuno obezglavljen i premoren svakodnevnicom živi kroz prisećanja o ”onome nekada” čega više nema.
Partijski sud je 1946. odlučio da je Dragoslav Mihailović odgovoran i za ono što jeste, i za ono što nije. Tada niko nije demonstrirao pred zgradom Suda. Danas, 56 godina posle te presude, istomišljenici onih koji su sudili smatrajući da jedino oni imaju pravo na istinu, protestuju ispred suda zastupajući svoju istinu, baš kao i pripadnici i simpatizeri Ravnogorskog pokreta. I oni imaju svoju istinu. A, istina je samo jedna i ona je u Sudu.
Treba se podsetiti činjenice da je 1953. Aleksandar Ranković obnovio sudski proces poznatiji pod imenom Solunski proces (1917) kojim su Dragutin Dimitrijević Apis i ostali osuđeni zbog navodnog pokušaja atentata na kralja Aleksandra I Karađorđevića. Kada su ga pitali zašto otvara ovo pitanje, odgovorio je: ”Zato što svako ima pravo na fer suđenje. Možda ni mi nismo baš uvek bili u pravu”. Apis i drugovi su na tom suđenju oslobođeni optužbi.
D. Mihailović i M. Đilas imaju pravo na istinu i to je nešto što ne bi valjalo da im se oduzme. Mnogi su zvanja i funkcije stekli prežvakavajući priču koju je trebalo da čuju oni koji odlučuju o karijerama i treba pretpostaviti da će se baš oni najviše buniti, kao što to i čine, oni kojima su odluke iz 1946. i 1948. godine. Ako je moguće, daj da vidimo možemo li da užase građanskog rata ostavimo za sobom, da se ujedinimo i krenemo tamo gde se od nas očekuje jedinstvenost.
Inače, džaba smo krečili.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
19Pošalji komentar
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Е, па не може!!! Ја знам ко је крив!!! Какав Суд! И шта ту ти мени да оставимо за собом. Шта да оставимо? Коме да оставимо? Крив је онај ко је за мене крив и увек ће да остане крив, зато што у Суд не верујем! Ја сам учио историју и имао одличну оцену. Био сам најбољи у квизу „Тито, револуција, мир“! Ту сам све сазнао и не могу моје знање сада да бацам под ноге! Зар ће моји потомци да претресају историју и да суде ко је сада крив? Немојте да траћите време. Мир, мир, мир, нико није крив!!!
Бису баш сви разумели ово као сарказам.
Najveci neprijatelji Srba su Srbi komunisti..
Једино ако прочачкамо сопствену историју и осврнемо се и погледамо на све шта смо чинили са критичке тачке може доћи до помирења у самом народу.
Чак је и црно бели тв имао све нијансе сивог, само историја Срба, поготово она од окупације 1941. па до данас, има скоро искључиво црне или беле стране.
Јер у Срба се на суду доказује невиност а не кривица, од памтивека.
Време је да се то промени.
Koliko je stanovnika Srbije za vreme NATO bombardovanja ubijeno od strane vojske i policije Srbije? Jeste li se potrudili da saznate, istine radi? Posto nam je istina svakako potrebna, kako u slucaju zrtava od bombi NATO pakta, koje ste pomenuli, ali posto ih pominjete u kontekstu istine, onda svakako treba reci da je za vreme tog bombardovanja zivote izgubilo oko 10 000 gradjana tadasnje SRJ. Od NATO bombi je poginuo svaki deseti, sto nikako te zrtve ne cini manje vredim. Ali sta je sa ostalih 90%? Ko su oni i ko je njih ubio? 13 godina te teme nema na glavnim medijima. Sta li bi mogao da bude uzrok, kada se svi kunu da im je potrebna istina, a opet…hajde da vidimo sta se desavalo pre 13 godina, kada svi pricaju da se ne sme zaboraviti, a Vi vec u tekstu pominjete ta 3 meseca 1999, pa kazete da ste razapeti izmedju secanja.
ako nemas sta da kazes na temu Draze Mihailovica idi na neki albanski forum pa tamo siri svoju filozofiju
@Milan petrovic
Ako nemate sta da kazete na temu prava na istinu, idite na forum o belim lalama.
@Marko Velickovic,zvanični podaci govore da je u NATO bombardovanju oko 2000 ljudi (barata se sa manjom i preciznijom cifrom ali ja sam ovo našao ovde http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9E
_%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5
_%D0%A1%D0%A0%D0%88#.D0.A6.D0.B8.D0.B2.D0.B8.D0.BB.D0.BD.D0.B5_.D0.B6.D1.80.D1.82.D0.B2.D0.B5). Iskren da budem, ne znam nikoga kome su u to doba policija ili vojska učinili nažao a kamoli ubili.A zašto Vi ne pišete o tome kada očigledno imate više podataka od većine nas?
@Nebojsa Ozimic
Gospodine Ozimicu, ne bi smeli da ne znate nista o zlocinima koji su se za ta tri meseca, a i pre i posle NATO bombardovanja desavali na Kosovu, koje je tada bilo deo SRJ i Srbije, a da se usudite da u bilo kakvom kontekstu pominjete zrtve iz tog perioda. Najpre, zvanicnih podataka nema, a po podacima koji su u okviru onoga sto je imamo najrelevantnije do sada, za ta 3 meseca zivot je izgubila 9401 osoba. Od toga 758 od dejstava NATO pakta. Na Kosovu je zivot izgubilo 6511 albanskih civila, od toga 220 od dejstava NATO pakta, ostali ubijeni od strane vojske i policije Srbije. Za to vreme stradalo je i 189 nealbanskih civila, 46 od strane dejstava NATO, ostale je ubila OVK. Vi kazete da ne znate nikoga kome su u tada policija ili vojska učinili nažao a kamoli ubili….zasto ne znate?
—-> Марко
Ако помножимо све ове цифре са бројем људи који су одведени живи да би послужили за „жетву“ органа а онда поделимо све то да је та „жетва“ људских органа била под окриљем НАТО, какав број онда добијемо?
Да се разумемо, ако се већ бацамо са жртвама, прво треба да установимо кривце за најтеже облике злочина а сложићемо се ваљда да је овде највећи злочин против човечанства заточити и убити човека да би његови органи били продати.
Део 1.
—-> Марко
Не сумњам да је тим људима намерно било речено шта ће са њима бити чињено и стравично је замислити страх кроз који су ти људи морали проћи све време у заточеништву а касније и пред операционим столом који је значио и њихову лагану смрт. Такође, сигуран сам да под условима који постоје у руралној Албанији, анестезија пред смрт је била чист луксуз а све су шансе да су ти људи били вештачки одржавани живи, можда чак и свесни, док примаоц органа није био спреман за пресађивање. Психолошки страх, бол, у таквом случају је немерљив и верујем да гурне у сенку све оно шта су нацисти радили за време 2. Св. Рата
Када људи твојих или теби сличних опредељења, док говоре о злочинима за време НАТО агресије на Србију, овакве злочине (чија нехуманост нема меру јер је „бесконачно“ је мали број) ставе у први план, онда ће етикета демагогије отпасти сама. До тада, они који ваше позиве на правду називају погрдним именима имају право.
део 2.
@Marko Velickovic
Istorija se piše na osnovu zvaničnih dokumenata, ne projekcija.Jeste li sigurni da su tih 6511 bili građani SRJ? Oni koji su poginuli na strani OVK – dakle,držeći pušku u rukama- ne mogu biti tretirani kao civilne žrtve. Primećujem da ne pominjete albanske žrtve koje su stradale od OVK? Zašto? Zato što su bili za suživot sa Srbima!
U krajnjoj liniji, broj poginulih koji navodite ozbiljno je doveden u pitanje – da ne kažem oboren- na suđenjima u Hagu (Miloševiću,Lazareviću i Šešelju)
@Nebojsa Ozimic
Ne verujem da bas verujete u to ste sada napisali. Ciji su gradjani, Uzbekistana? U pitanju su civili. Njihov broj nije osporen na sudjenjima u Hagu. Tamo je osporeno moguce ucesce nekih od optuzenih, ali gotovo da nijedan zlocin kao takav nije osporen u Hagu. Ni nad Albancima ni nad Srbima ni nad Bosnjacima, ili Hrvatima. Konacno, kada ste govorili o vise od hiljadu ubijenih u NATO dejstvima, a onda o 2000, mozete li reci koji od ta dva podatka je zvanican, posto na osnovu Vaseg stava da se istorija pise na osnovu zvanicnih podataka, verovatno imate to vrlo konkretno. Naravno, istorija se ne pise nuzno na osnovu zvanicnih podataka, jer onda deca koja uce istoriju u nasim skolama ne bi ucila da je sustinski raspad Jugoslavije poceo smenom Aleksandra Rankovica, posto je u pitanju pre prica moga dede, nego bilo kakva zvanicna istorija.
Sve je to lepo, jos samo kad bi ovdesnje sudove, ove koji su pokrenuli tu travestiju i autora ovog teksta istina zanimala, pa bog da nas vidi. Sve njih komplet naravno nista od toga ne zanima, nego su se vec opredelili, a sd im treba ćaga da svoju „istinu“ ozvanice. Oni naravno znaju da je ta njihova „istina“ lepa – čvrsta, meka i dobro upija. Ali ih cak ni to ne zanima. Vazna je samo The Istina.
21 vek. Oni ce u EU. Zalosno.
Laura, na osnovu čega ste Vi zaključili da me isitna ne zanima?
Извињавам се на мешању. Немој се љутиш, ја мислим да је закључила по твом осмеху на овој слици и по томе што си историчар, а они и истина су стално у свађи!
U tekstu i komentarima g.dina Ozimica ima argumenata i za i protiv rehabilitacije ali sam misljenja da je u svim ovim preturanjima po dogadjajima i ljudima svako hteo da prigrabi svoje mesto u istoriji kao osoba koja je „ispravila nepravdu“.Sad kada nema savremenika i direktnih ucesnika dogadjaja na bilo kojoj strani,lakse je upustiti se u tu misiju jer je snaga argumenata u broju zagovornika neke od opcija koji su u poziciji da glasnije iznesu svoj stav.Srbi su narod poznat po nasusnoj potrebi ka podelama tako da ga ni ova „istina“ nece promeniti i ujediniti jer primera za to u proslim vremenima je mnogo i suvisno ih je nabrajati ali je jedan primer i postojanje Apisa , bele i crne ruke koje je naveo g.din Ozimic.Rehabilitacija bi samo doprinela jos vecim podelama jer bi jednima dala argument za jos agresivnijim nastupanjima a drugima nebi promenilo misljenje vec bi to bio jos jedan pokusaj revizionizma i ozivljavanja fasizacije i sklanjanaja zemlje sa spiska antifasistickih drzava .
Po podacima HRW, samo na teritoriji uze Srbije, stradalo je 200 civila, navode imenima oko 500 stradalih civila, od cega je manje od pola Albanaca. Pri tom, govore da su to samo podaci koje su mogli da POTVRDE i da je delimican uzorak, a da je po podacima i US i SRJ, broj stradalih civila bar 1,200 (kao i UNHCR), dok se najcesce procene krecu oko 2000, a idu i do preko 5000.
U svakom slucaju, radi se o jos jednom pokusaju Natase Kandic da minimizuje srpske zrtve, cak i jedan americki Human Rights Watch imenima ubijenih obara tvrdnju o 187 stradalih nealbanskih civila u Srbiji.
Gde su ti podaci US i SRJ? Hajde da ih jednom vidimo. Lepo si rekao, HRW navodi imena. Ima li neko drugi da navodi imena?