Moja mapa nedostajanja – Svrljižani svih zemalja, ujedinite se
Nikola JovanovićMarketinški konsultant sa petnaestogodišnjim međunarodnim iskustvom. Direktor Plum Mark agencije za istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja.
Svako od nas Svrljižana ima loš osećaj u stomaku u vezi odlaska prijatelja trbuhom za kruhom iz mesta rođenja u druge velike gradove naše zemlje i u inostranstvo.
I mi, rođeni krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, doživeli smo da naši prijatelji u velikom broju napuste svoje mesto rođenja i odrastanja.
Ja sam bio jedan od prvih iz generacije ko je otišao, ali sam se, nakon skoro 18 godina, vratio u Svrljig.
Moja supruga i ja, „imali smo sreće“ da nam dete još uvek nije krenulo u neku nišku, beogradsku ili bečku i frankfurtsku osnovnu školu, i da nemamo posao koji nas veže za bilo koji od ovih gradova.
I imali smo malo jaču nostalgiju da budemo bliže porodici, pre svega roditeljima u njihovom trećem dobu.
Svoj osećaj nedostajanja bliskih sugrađana – dragih prijatelja iz detinjstva – pretočio sam u svoju ličnu Mapu nedostajanja.
Na Google mapi Svrljiga pinovao sam mesta gde su živeli, ne poznanici, već moji bliski prijatelji – svi oni koji su mi dolazili na rođendane, slave, išli smo zajedno u školu i družili se. Na Mojoj mapi nedostajanja našlo se mesto za njih 40, drugova i drugarica.
Pored njihovih imena dodao sam i gde žive danas. Gde su migrirali. Od ovih 40 ljudi, njih 23 žive u inostranstvu a 17 u Srbiji, u velikim gradovima.
Siguran sam da svako od vas ima svoju mapu nedostajanja, možda ne na Google, ali sigurno u svojoj glavi.
MIGRACIJE I PRIRODNI PAD STANOVNIŠTVA OPŠTINE SVRLJIG
Sve nas je vrlo neprijatno iznenadila informacija sa poslednjeg popisa da je Svrljig od 2011. do 2022. izgubio čak 24,34% stanovnika, čak 3.468 u apsolutnim brojevima.
Između poslednja dva popisna ciklusa Svrljig je napustilo 644 stanovnika (4,52%) više nego što se u njega doselilo, iako se većini nas, bez detaljnog uvida u podatke, činilo da je taj broj značajno veći.
U istom periodu prirodni pad broja stanovnika (razlika između umrlih i živorođenih) iznosio je 2.824 (19,82%)!
Između jednaeste i dvadeset druge, u Svrljigu se rodilo 906 beba, a umrlo je 3.730 ljudi!
Ako zavirimo u statističke podatke u prethodnih 60 godina, prosečan broj umrlih između 2 popisna perioda iznosio je 3464 (najmanje 1961-1971. – 2856, najviše 1991-2001 – 3962).
Ali broj živorođenih se sa 3261 u deceniji 1961-1971, stalno smanjivao i konačno smanjio na ispod hiljadu novoroođenih – 906 u deceniji 2011-2022.
ŠTA ĆEMO?
Za povećanje nataliteta potrebno je, uz finansijske podsticaje, stabilno društvo i osećaj sigurnosti za mlade ljudi koji su u reproduktivnom dobu.
Mi toga danas u Srbiji nemamo.
Naprotiv, živimo u vremenu stalnog stresa i tenzija, društvenih podela, i to traje godinama.
I to se mora promeniti.
Svrljižani (u matici i dijaspori) , pročitajte celo istraživanje o našem rodnom gradu na linku na sajtu Jasno: https://jasno.rs/analize/svrljizani-svih-zemalja/
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0