Njihova i naša deca

Autor

Nikola Jovanović

Marketinški konsultant sa petnaestogodišnjim međunarodnim iskustvom. Direktor Plum Mark agencije za istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja.

Ana i Dušan žive u jednoj maloj opštini na jugu Srbije. Imaju dvoje dece – Dunju i Luku. Dušan radi, Ana je nezaposlena.  

Njihov jedini prihod je Dušanova minimalna zarada koja je u januaru iznosila 56.672 dinara. Ovim novcem pokašavaju da plate račune, da kupe hranu, odeću, školski pribor za decu… I svakog meseca – za nešto zafali.

Ali za državu – oni imaju previše. Zato njihova deca nemaju pravo na dečiji dodatak.

Pravila su jasna: ako četvoročlana porodica zaradi više od 51.595,52 dinara mesečno, ne pripada im ta pomoć.

Dušan sa svojom minimalnom platom – taj prag premašuje. Dušan radi – i time zaradi previše da bi im pripalo ovo pravo. Ali i premalo da bi mogli da žive dostojanstveno.

Zakon kaže da ako tvoja porodica zarađuje više od 12.898,88 dinara mesečno po članu domaćinstva, tvojoj deci dodatak nije potreban.

A šta kaže život?

Život kaže da za samo hranu i piće u januarskoj potrošačkoj korpi – treba 42.845 dinara. A gde su odeća, knjige, cipele…? 

Ali ni taj dodatak nije dovoljan – 4.299,63 dinara po detetu. Za jednoroditeljske porodice – nešto više. Za dete sa smetnjama – još malo.

Za dostojanstven život – premalo.

Svako peto dete u Srbiji živi u riziku od siromaštva. Podaci Republičkog zavoda za statistiku o stopi rizika od siromaštva prema starosti i polu govore nam da za starosnu kategoriju dece (0-17 godina) ova stopa iznosi 19.9%.

Ukupan broj korisnika dečijeg dodatka u Srbiji je 200.798 (17,39%.) dece.

U Tutinu dečiji dodatak prima 99,27% dece.

U 19 devastiranih opština (15 se nalazi na jugu Srbije) dečiji dodatak prima svako drugo dete (50,56% dece). 

U istoj državi, Srbiji, u Beogradu (samo) 6,78% dece prima dečiji dodatak.  

Na Savskom vencu dečiji dodatak prima 2,63% dece – 159 deteta od 6050 koliko živi u ovoj beogradskoj opštini.

Ista zemlja. Dva detinjstva.

Nije isto roditi se – gde ima više dečijih igrališta nego dece koja dobijaju dodatak i roditi se – gde porodice žive zahvaljujući skromnoj državnoj pomoći. 

U istoj zemlji, deca se rađaju pod istim nebom – ali ne sa istim šansama. A koliko je tek onih koji nisu dobili šansu da ostvare dečiji dodatak…

Ana i Dušan nisu tražili mnogo. Samo da njihova deca imaju priliku. Ali u sistemu koji ih računa kao „prebogate za pomoć“, stvarnosti ih ostavlja da preživljavaju.

Kao da u u istoj zemlji, postoje dva detinjstva. 

I ona sve manje liče jedno na drugo.

Svi podaci izneti u tekstu su zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku. Kontekstualizovani javni podaci postaju sredstvo otpora nejednakostima. Istraživanje je deo projekta Jasno agencije za istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja Plum Mark.