I tako godinu, dve, tri. A septembar uvek isti. Gnezdo nade i zablude. Pa crvenu boju đačkih knjižica i indeksa menjamo crvenilom pasoša i kartom u jednom pravcu. Ili prste crvene od motanja prskanih kablova, umačemo u soc od kafe. I zamišljamo želju da dogodine bude bolje. Da makar ova deca što graju po ulicama, budu za pedalj dalje od nas.
Za ime boga, sedimo, pričajmo
Žalosne priče o smrti kraljeva.
Jedni svrgnuti, drugi u ratu poginuli;
Ti duhovima svrgnutih mučeni,
Oni otrovani od žena, a neki
Ubijeni u snu; a svi mrtvi;
Bolji život kreće od promena u kulturi i institucijama, a ne od lažnih obećanja koja samo imaju instrumentalnu vrednost!
Kada je nedavno, u Gadžinom Hanu, Perica Krstić dozvolio da mu se fudbalski podmladak kluba “Mašinac”, ufotografiše sa dve zastave vladajuće stranke, sva liderska etika pala je u vodu.
Pre nekoliko dana sam naišao na blog Holanđanke Natasche Futselaar-Stevanović, koja od 2005. godine živi u Nišu. Danima mi se njeni utisci motaju po glavi i mislim da bi svi trebalo da stavimo prst na čelo.
Aristotel je pisao da onaj ko hoće da razmotri pitanje najbolje države, treba najpre da odredi koji je način života najbolji, jer ako to ostane nepoznato, ne može se znati ni koje je državno uređenje najbolje …
Napričao nam je svašta, izobećavao, otvorio pogon Leonija gde će ljudi raditi za 240 evra, bacio kamen temeljac za fabriku za koju ne znamo koliko para građana dobija po radnom mestu, pohvalio se da nam je on “sredio” Klinički centar, pozdravio simpatizere SNS u Domu zdravlja i otišao.
Izgubljeni kao ljudi koji imaju šta da sa ponosom ostave svojoj deci, izvrnuti kao zakisle čarape – to smo svi Mi – nekadašnji majstori, vredni i sposobni neimari, zemljoradnici, zanatlije, umetnici. Čekamo hipnotisani neku civilizacijsku deponiju na kojoj ćemo kolektivno završiti kao narod, jer smo umorni, umorni.
Model lokalnog antikorupcijskog plana, koji je uradila Agencija omogućava, pre svega lokalnoj samoupravi, uticaj na lokalno antikorupcijsko telo, izborom mera koje će se “ubaciti” u lokalno antikorupcijski plan. Nažalost Agencija je omogućila korumpiranim lokalnim samoupravama da sebi same “prepišu” slabu antikorupcijsku terapiju. Da bi to uradili ne moraju da pozovu civilno društvo, stučnjake, antikorupcijske aktiviste i uzbunjivače. Pravdajući se lokalnim specifičnostima, Agencije je izbegla da propiše obavezan set mera i time omogući lokalnim samoupravama da diskreciono izaberu mere koje će i u kojem periodu sprovesti. Već sada ima lokalnih samouprava u kojima neke mere počinju za dve godine!
Nezvanično se po gradu šuška da će ovih dana u Niš doći vladar Srbije, gospodar svih botova, vrhovni cenzor medija, onaj koji vedri i oblači, koji nikad ne spava i uvek bdi nad nama, predsednik Srbije, gospodin Vučić i to povodom nove investicije koja stiže u naš grad. Kao što to obično biva sa njim, on će nam pobedonosno saopštiti da je “on doveo tu-i- tu firmu u Niš”, kao i da će ta firma dobiti subvencije od države
Sve se ovo dešava pod okriljem važenja novog zakona koji reguliše ovu materiju, a koji je i donesen, između ostalog, da spreči ili ublaži povećanu stopu ubistava žena i nasilja u porodici. Reklo bi se da je zakon iznuđen situacijom u kojoj se našlo srpsko društvo i porodica opterećena brojnim latentnim ili vidljivim konfliktima i sporovima.
Sprdao sam se sa kovanicom ondašnjih hroničara „nikada umrli“, a ispade da su bili u pravu – Tito u Srbiji nikada ne može da umre!
Beograd nam, istina, pokatkad posluži kao izgovor za kolektivni gradski neuspeh, ali smo sve svesniji da je i ta kovanica postala metafora za silnike koji odlučuju o našim budućnostima. A onaj drugi – unutrašnji Beograd, oberučke dočekujemo, dok prinosimo kafu sa ratlukom i slatko od šljiva.
Da li neko veruje da aktuelna politička garnitura ulaže više u Niš izgradnjom nekoliko fabrika i rekonstrukcijom nekoliko fasada, nego što se ulagalo pre pedesetak godina kada su izgrađene, ne samo većina ulica, bulevara i auto-put, nego i skoro sve fabrike, stambene zgrade za kolektivno stanovanje, hala, stadion, Dom zdravlja i još mnogo toga?
Narod ima dobru dušu i kratak pamet, za č’s ga pretupaš. Razudaraš se u bubnjevi, razduvaš se u trube, razmandaš se s’s barjaci i on bataljuje i ženu i decu, i kuću i imanje i ćoravački trči da ga utepaju za kralja i otadžbinu, za Tita i partiju, za Boga i veru, za svetu zemlju, za ništo.
Gotovo da je čitav vek prošao od kada je Danil Harms počastio čovečenastvo ovom i mnoštvom drugih bravuroznih literarnih minijatura, parodija i karikatura, za šta je, od Staljinove tajne policije, početkom 1942. godine nagrađen smrću od gladi u Lenjingradskoj zatvorskoj bolnici. To je, razume se, u to vreme bila najznačajnija književna nagrada namenjena podrugljivcima, defetistima i ostalim smutljivcima.
Pre nekoliko nedelja, Skupština Grada Niša objavila je niz konkursa za izbor direktora javnih preduzeća u našem gradu. Dobra strana ove odluke je da ćemo konačno dobiti direktore sa punim mandatom, umesto dosadašnjih v.d. (vršilac dužnosti) direktora, koji su, uzgred, postavljani bez ikakvog konkursa. Loša strana ove odluke je… ‘ajmo redom.
U Beogradu se gradi nekakav nebeski jarbol od 120 metara, sa zastavom površine dovoljne da pokrije sanduk sa posmrtnim ostacima ostatka Srbije. Onog ostatka u kom se zatvaraju galerije, gase izdavačke kuće, radio i TV stanice, a na ulicama sevaju noževi i meci.
Kažu da je za uspeh mađionačorskog trika najbitnije umeće mađioničara da skrene pažnju gledaoca sa mesta gde se trik zaista odigrava. I u pravu su. Dok mi pratimo šarenu maramu u jednoj ruci, drugom rukom nam se ispred nosa napravi premetačina i podmetanje, a da toga nismo ni svesni.
Jak i neprijatan miris se nedavno proširio Nišom. Neki ljudi su bili iznenađeni, neki uplašeni, a mnogi ništa čudno nisu ni osetili. Toj većini i upućujem sledeće redove.
CokaSrećna vam Nova godina studenti! Želim da i nama bude srećnija zahvaljujući vama. Hvala vam na istrajnosti.
“Nema dočeka dok se pravda ne dočeka”- studentskom tišinom na mostu Niš ušao u 2025.
Čitalac
