Zamislite da 8 godina radite u Železnicama Srbije na poziciji direktora i da za to vreme aktivno učestvujete u pripremi i verifikaciji Glavnog projekta za izgradnju železničke stanice Beograd (faza I). Potom napustite državnu fotelju i sreću „okušate“ u privatnom sektoru. I baš vaš konzorcijum pobedi na tenderu Železnica Srbije. Drugim rečima prvobitni državni i […]
Dosta se ovih dana na Južnim vestima pričalo o stanju u niškoj kulturi i o našoj kulturnoj politici. Nekoliko autorskih tekstova, istraživanja, intervjua. Preostaje da se čuje i reakcija onih koji su za nju preuzeli političku odgovornost, ali i da se vidi konkretna akcija samog naroda koji je nezadovoljan stanjem u našoj nacionalnoj kulturi.
Da je kultura, nažalost, “poslednja rupa na svirali” izgleda da su ozbiljno shvatili i gradski oci Niša. Evo prođe već pola jula, a u gradu ništa od kulturnih manifestacija. Da je to tačno potvrđuju i mladi koji večeri u sveopštoj besparici provode na keju, uz limenku piva i gitaru, za one koji su imali novca da je kupe i naučili da sviraju.
Većina nas, koja je provela svoj učeničke ili studentske dane na keju, zna koliko kej nije samo mesto za okupljanje. To je više stvar izbora da pijete pivo sa drugarima, svirate gitaru umesto da izađete u „Studio“, „Formulu“ ili ne znam gde već.
Nakon boravka po cel dan u grad, oće da zaboli glava, uvati skomina u želudac i grčevi u noge. Ali ništa se ne brinite jer ste dehidrirali. Ako vam se ne tresev ruke, obrnite hitnu pomoć i dođite peški do Dom zdravlja, jer oni nemaju s ko’e da dođu po vas.
Jedva čekam da po Srbiju pa bidnu niki izbori. T’g će se Beligrađani i Prečani setu da od Bubanj potok ponadole živu niki Srbi s’s dobru dušu, kratak pamet i k’ko gi s’s malko l’ganje i naplakuvanje pa mož’ pretupaš da glasaju za teb.
Zašto Leskovac nikad u savremenoj istoriji višestranačja u Srbiji nije prednjačio u sklonosti promenama? Zašto je promena uvek morala da bude nametnuta iz Beograda? Zašto je Leskovac uvek glasao za vlast, ko god nju činio?
Prvo pregovaračko poglavlje, koje nismo ni otvorili u onom osnovnom, narodnom dijalogu, trebalo bi da se odnosi na jedan civilizacijski preduslov. Uklanjanje đubreta iz ljudskih naseobina i život dostojan čoveka u istim. Tu smo očigledno dobrano zapeli a bavimo se Touch Screen-ovima i LCD-ima.
A jasno je i Švajcarskoj i Kaliforniji, i mnogim drugim mestima na svetu koja prosperiraju od privlačenja najobrazovanijih ljudi iz celog sveta. Zato Švajcaraska odvaja milijardu franaka godišnje za budžet ETH, i školovanje je besplatno za sve studente.
Pitam se da li smo svesni uloga koje igramo i odgovornosti koju nosimo? Da li znamo gde se nalazimo, jesmo li svesno orijentisani u prostoru i vremenu, da li znamo šta nam je cilj i na kraju, za koga i zbog čega sve ovo radimo?
Užurbano sam se spremio da napustim svoje radno mesto pre vreme kada su prvi gromovi od deset miliona volti počeli da pucav na sve strane.
“Funkcionerski dodatak” vodi se kao koeficijent za obračun plate, kojih inače ima dosta, ali za razliku od ostalih koeficijenata koji su različiti i definisani funkcijama, platnim razredima i slično, ovaj “funkcionerski” nema nikakva pravila i ograničenja.
Zasitili su se mladi nepotizma, korupcije, tuča za funkcije, licemerja, laži, egoizma, mimikrije… Zasitili su se pluralizma gluposti i jednostavno žele da odu. Dosta je bilo. I previše.
„Prelamanje svetlosti“ kroz prizmu i sočivo Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije aktuelizovalo je ovih dana – kako bi mi, pravnici, precizno rekli – pitanje „mogućeg sukoba interesa“ (da ne prejudiciramo) političara Gašića i privatnih preduzetnika – ostalih Gašića.
Promocija mog Niša kao jeftine kineske prodavnice, gde možete kupiti inženjere, profesore i ostalu stručnu radnu snagu sa samo 199,99 evra mesečno, predstavlja surovu realnost koja je izgleda u potpunom skladu sa postizbornim razvojem, orijentisanim ka Afričkoj uniji i statusom kolonijalne demokratije.
Najjačoj stranci u Nišu u samo tri dana pošlo je za rukom ono što malo ko uradi u jednoj godini ili jednom mandatu, a možda i nikad u političkoj karijeri.
Mada se čini da ministar zdravlja uvek može „stići“ neku direktorku bolnice, makar ona bila i Specijalna kao ova u Sokobanji, izgleda da nije tako. Ministru Lončaru kao antičkom Ahilu direktorka Ljiljana Isaković neprestano izmiče iz ruku!
Taj virus, svojevremeno unet u naš organizam kao uvozna vakcina, umesto da spreči dalji pad društvenog imuniteta, potpuno se otrgao kontroli i vršlja.
Od jedne divne boemske manifestacije koja je od početka imala cilj da zadrži bar malo tog starog „dobroćudnog i šeretskog“ duha Niša koji se gotovo izgubio, „Palilulsko veče“ je preraslo u vašar svadbarskog karaktera, bez imalo gospodske note.
CokaSrećna vam Nova godina studenti! Želim da i nama bude srećnija zahvaljujući vama. Hvala vam na istrajnosti.
“Nema dočeka dok se pravda ne dočeka”- studentskom tišinom na mostu Niš ušao u 2025.
Čitalac
