Pre nekoliko dana, ozbiljno dirnuti paničnim strahom pojedinih koleginica od miševa i buba koje šetaju kroz našu školu (uprkos drastičnoj fizičkoj i umnoj nesrazmeri koleginica i pomenutih štetočina), počesmo, neke kolege i moja malenkost, da se bavimo novonastalim problemom.
Večeras pozorišni Niš obeležava jedan vredan jubilej. Trideset pet godina je prošlo od početka pozorišne iluzije koju svih ovih godina sanjaju sa nama Ivana i Miroljub Nedović.
Stari protokolarni običaj da se venci polažu na neki spomenik povodom sećanja na slavne pretke u određenom periodu, u Nišu svake godine bude obesmišljen 14. oktobra.
Gradonačelnik Niša i njegovi najbliži saradnici lansirali su upravo ono što je nedostajalo korisnicima društvenih mreža, a najviše onima koji, u ime naroda i u njegovom najboljem interesu, uporno i svakodnevno kradu, otimaju i uništavaju sve što im dođe do ruku.
Ona opozicija koja nije uhlebljena pognuto ćuti jer čeka zaposlenje, a ona koja je upošljena pruža prećutnu podršku. Ona opozicija koja ne čeka zapošljenje i uhlebljenje, ćuti jer čeka oprost grehova iz svoje političke mladosti. Dakle, svi ćute. Niko ne kontroliše vlast.
Ovom prilikom želim da se zahvalim obećanoj zemlji Srbiji, nebeskom narodu i presvetim političarima na svemu što su učinili za mene, za nas, a pre svega za sebe.
Potpuno razumem što se ne objavljuju spiskovi sa rezultatima osnovaca sa male mature. Što bi neki radoznali roditelj (a naš narod obožava da viri u tuđe dvorište) morao da zna da je osam godina problematično dete nekog značajnog građanina, koje nikad ništa nije učilo i znalo, na maturi volšebno imalo maksimalan broj poena?
Sedim ja u velikoj sali Gradske kuće u Nišu, nakon sednice Gradskog veća u petak 29. avgusta i lagano ćaskam sa kolegama sa drugih medija. Kad eto ga zamenik gradonačelnika Ljubivoje Slavković. Pita me dal’ sam ja iz Južnih vesti i kada rekoh da jesam on poče da viče.
Iz perspektive medija koji je svoju reputaciju gradio i izgradio borbom za interese građana, želim da sa vama, građanima, podelim situaciju u kojoj se mi i nama slični mediji nalazimo.
Nisam siguran da je svemir baš toliko beskonačan koliko mudre glave nagađaju, ali u beskonačnost ljudske gluposti debelo se uveravam ovih dana dok na društvenim mrežama i u tabloidnim medijima viđam koje kakve belosvetske i domaće likove kako se polivaju hladnom vodom.
Najprvo će biramo direktora, i za toj zbramo najgolemi eksperti iz našu partiju: Žiku Švalera, Stanu Vrtirepku, Desu Pezu, Mitu Gospojicu i još niki členovi što gi nesam zapamtija imiki jer su tek onomad u Kamenicu i Zubin Potok stanuli eksperti.
Javnost je ovih dana dobila na uvid dva vrlo neobična rešenja koja su pre par meseci usvojili organi Gradske opštine Crveni Krst. Oba se odnose na sada već bivšeg predsednika opštine Darka Bulatovića.
Virus „Srbi su loši momci“ odavno je pušten u svet, još uvek hara i, čini mi se, trajaće kao takav sa izvesnim mutiranjem, bar još stotinak godina.
A, što će ni tija izbori, mislu si onija što su na vlas’, s’lte si praimo trošak i arčimo pare. Na narod će si bidne isto, a vladaja Murta, a vladaja Kurta.
To je inače jedan od najuniverzalnijih termina u našem jeziku. Odnosi se skoro na sve zamene pojmova u Srbiji, a i često je opis nečega, pa je čak i opravdanje razloga za nešto neučinjeno.
Molim se na ovuj zajedničku konkursnu komisiju od braću, drugovi i gospodu, da me turu za direktora na jedno niško javno preduzeće.
Ovako li se dočekuje Vučić i vlada Srbije koja je dovela Niš i jug Srbije na najniže ekonomske i kulturne grane.
Uzimajući ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu, poluintelektualac je čovek koji je uredno, pa možda čak i s vrlo dobrim uspehom svršio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništa.
Ovih dana Niš treba da bude najponosniji grad. Ne zbog političara i njihovih veeeeeeelikih obećanja, već zbog mladih ljudi. Oni su ti koji ovaj grad čine Gradom i zahvaljujući njima možemo bar na trenutak poverovati da Niš nije ništa.
Mali Miš nas poplaši kako će da raspali po penzijama 25%, da će da otpusti 160.000 radnika, da će da poskupi struju 30%…
CokaSrećna vam Nova godina studenti! Želim da i nama bude srećnija zahvaljujući vama. Hvala vam na istrajnosti.
“Nema dočeka dok se pravda ne dočeka”- studentskom tišinom na mostu Niš ušao u 2025.
Čitalac
