Đubre
Vladimir IlićDirektor FreeNetWorld filmskog festivala.Osnivač i suvlasnik Redneck video produkcije.
Svi pričamo o politici, čekamo 6. maj i konačni obračun, pratimo ove moderne masovne gladijatorske igre, u kojima svi oni pobeđuju, a svi mi ostali i dalje živimo kako živimo.
Bio je sneg i bilo je lepo i čisto. Odjednom se otopio i otkrio previše smeća i prljavštine.
Neka se oni bave visokom politikom i otvaranjem novih radnih mesta (što im inače i nije posao), ja bih da se bavim đubretom pored pruge na Trošarini.
To više i nije đubre, to je deponija svega i svačega. Najzanimljivije je da meštani ovog mog naselja sami stvaraju ovu mini deponiju i to upravo tik pored staze kojom svi ti isti meštani prolaze svakodnevno. Da ne ponavljamo kako je to potencijalni izvor zaraze već da pokušamo da shvatimo šta to tera nekog čoveka da prosipa đubre preko staze kojom hoda.
Na to ga sigurno ne tera ni njegovo nezadovoljstvo državom u kojoj živi, teški život, preživljavanje… sve to ne može biti razlog da se na ovaj način “obogaćuje” životna sredina i to baš tamo gde se svakodnevno prolazi.
U naselju Trošarina ulice su tesne, kuće skoro jednobrazne osim onih, doduše retkih, koje su doživele transformaciju kroz tranzicioni dobitak i snalaženje pojedinih vlasnika tih istih kuća, naselje je mirno, deca se slobodno igraju, noći nisu toliko strašne. Dakle to je naselje kao i svako drugo naselje u Srbiji.
Ali, u svim tim naseljima je identična situacija. Uvek se đubre odlaže tik uz stazu ili put ili ulicu, puteljak, svejedno. Da li smo toliko lenji da sačuvamo otpad, pozovem šlep službu, učinimo mali napor i to odvezemo na propisane lokacije.
A možda je u pitanju i genetika ovog naroda. Možda ljudi podsvesno žele da im ulica smrdi, da svakodnevno gledaju kese i šut i oplastiku…
Nemam nijedan odgovor na bilo koje od ovih pitanja već imam samo želju da iznesem moje viđenje čitave ove pojave u našem društvu.
Dakle, ljudi bacaju đubre putem kojim hodaju, političari su u areni, svet se bliži prelazu iz demokratije u diktaturu, planeta se raspada od tereta civilizacije, kosmos se nesmanjenim intenzitetom povećava i širi a čovečanstvo nema pojima gde se nalazi i kuda ide.
Dakle, svi pričamo o politici a đubre je i dalje tu i samo se gomila!
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
8Pošalji komentar
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
„Dakle, svi pričamo o politici a đubre je i dalje tu i samo se gomila!“
Tražimo spasioca a sami sebe zatrpavamo đubretom. Ne znam samo ko je gori, da li oni koji bacaju đubre gde god stignu ili oni koji sakupe đubre pa zapale i ostave tako da smrdi.
Za takve ljude ne treba imati ijednu rec postovanja.. zive svinjskim zivotom, lenstine, bez imalo svesti i ljubavi prema domu, gradu, ulici, kraju, pa i prirodi.. no..i ovde ko i uvek..vaze one nase stare ..kao na primer..“kako sejes tako ces i da zanjes“.. tako da ne sumnjam da neko s takvim stavom i odnosom prema okolini moze nesto veliko u zivotu da napravi niti da bude veliki covek.. svinjarije su neodvojive od svinjskog zivota..
А пазите сад ову причу. Отац мог колеге са посла скоро сређивао двориште, чистио човек све и свашта и напунио до врха ауто приколицу ђубретом. Запутио се човек на градску депонију, дошао до капије, ”добар дан, 400 динара за одлагање ђубрета”. Значи сам је све одрадио, одвезао својим колима до депоније, сам истоварио и платио 400 динара. Зашто? Чему? А шта мислите колико је платио ”комшија” који то остави поред пута и ког чак и да пријавите некој од многобројних надлежних служби неће бити кажњен?
a sta mislis od cega se finansira gorivo za buldozere i odrzavanje deponije,iz fonda za stocarstvo…
dzoni 00:30, 17.04.2012.
Ја мислио да томе служи одређени износ (не могу сад да потражим тачно) са рачуна обједињене наплате, нешто као ”одвожење смећа” и сл. Ако би се финансирали од људи који сами довозе смеће на депонију, не би се ’леба најели.
Pre skoro tri godine sam prvi put otisao u Knez Selo vazdusnu banju jel’, po ocevu umrlicu jer je umro u tamosnjem sanatorijumu (administrativni besmisao ali necu o tome), napio se vode na cesmi i posao ka referentovoj kancelariji… Hodam i sa desne strane u gomili djubreta zapazim savrseno obradjeni komad mermera, pa jos jedan, i jos jedan? Zastanem i po podnevnoj jari zmirkajuci pocnem da razaznajem da su to zapravo nadgrobni spomenici. To je bio dodatni sok koji me je ionako sludjenog od onog sto mi se desilo naterao da zagazim u deponiju i „opipam stvarnost“. Nisam mogao da poverujem, to su bili dedovi stricevi ujaci i tetke, braca sestre i sinovi istih onih koji su to djubre i bacali. Od tada zaista imam veoma malo razumevanja za „ljude“ i sva naklapanja o tradiciji i ostalim glupostima o nebeskom narodu.
Sreca pa imamo vredno i savesno preduzece JKP Medijana, koje ce sve to da pocisti i pretvori u osnovne sirovine i cistu energiju.
Za jedno 150 godina.
Tuzno je da Tihim okeanom plovi ostrvo djubreta velicine Teksasa, to znaci da je cela civilizacija takva. Pogledajte emisiju Sasvim prirodno (Volite li Srbiju?), jako je potresna. Ja odavno nosim ceger kad idem u market, bacam flase u deo za plastiku i mislim da kad bi svi to radili to bi bio dobar pocetak.