Burne diplomatske godine srpskog nobelovca na izložbi u Nišu – Arhiv Jugoslavije donosi priču o Ivu Andriću

Pisac u diplomatiji ili diplomata koji piše – jedno je od pitanja koja otvara izložba o Ivu Andriću u Istorijskom arhivu u Nišu. Ona predstavlja njegovu važnu diplomatsku karijeru, koja je neretko u senci bogate književne biografije. Reč je o autorskoj izložbi Arhiva Jugoslavije, koja će biti otvorena za posetioce sve do 5. marta.

U holu niškog Arhiva izložena je redigovana verzija autora Dragana Teodosića, dok su autori originalne postavke iz 2011. godine Dušan Jončić i Jelena Đurišić.

Izložene su fotografije, pisma, ukazi, rešenja, studentski indeks, disertaciju i drugi dokumenti koji prikazuju diplomatsku karijeru čuvenog nobelovca u periodu od 1920. do 1941. godine, od najnižih do najviših funkcija.

Prošle godina bilo je 50 godina od njegove smrti. U njegov životni vek stalo je mnogo toga – njegovo učešće u Mladoj Bosni, zarobljeništvo u Prvom svetskom ratu, diplomatska karijera, književna karijera. On je ovekovečio srpski i jugoslovenski, balkanski prostor jer su njegova dela prevedena na mnoge jezike. Cela priča o njemu je evropska i svetska priča. On je savršeno razumeo balkanske prostore i ostavio dubok trag – priča istoričar i direktor Arhiva Jugoslavije Milan Terzić.

Izložene su fotografije i dokumentacija iz perioda kada je veliki književnik bio na nižim funkcijama u diplomatskom aparatu Kraljevine Jugoslavije, ali i kada je bio ambasador Jugoslavije u Berlinu.

To su zaista teške godine, početak Drugog svetskog rata. On je tada predao akreditive Hitleru, koji je bio kancelar Nemačke i za vreme vladavine Milana Stojadinovića bio je faktički zamenik ministra spoljnih poslova. To je bilo turbulentno vreme, vreme kada je Jugoslavija pristupila Trojnom paktu. 1945. godine, promenom vlasti i dolaskom nove garniture, to mu se uzelo za zlo, jer je on bio prisutan potpisivanju Trojnog pakta – potpisnik je bio Dragiša Cvetković, ali je Ivo Andrić na fotografiji u dvorcu Belvedere stajao tu. Zato je on došao posle rata kod Milovana Đilasa, koji se nalazio na čelu Agitpropa, moleći da se skloni ta fotografija. On je bio državni činovnik, neko ko je tada morao prisustvovati – kaže Terzić.

Rukovodilac Odeljenja za objavljivanje arhivske građe i međuarhivsku saradnju Arhiva Jugoslavije i jedan od redaktora izložbe Dragan Teodosić ističe da je reč o modernizovanoj i redizajniranoj postavci, u novom ruhu, kao i da ona verno prikazuje Andrićevu diplomatsku karijeru.

U Kraljevini SHS, on je dostigao sam vrhunac, kada je postao izvanredni ministar i opunomoćeni poslanik Kraljevine Jugoslavije u Berlinu uoči Drugog svetskog rata. Izložba prati njegovu diplomatsku karijeru u deset gradova i osam država. Neke od lokacija sa kojih su fotografije i odakle su dokumenta su Vatikan, Bukurešt, Trst, Grac, Beograd, Marsej, Pariz, Madrid, Brisel, Ženeva i Berlin – navodi Teodosić za Južne vesti.

Terzić podseća da je Ivo Andrić voleo jug Srbije – imao je svoje utočište u Sokobanji, gde je voleo da se osami. U hotelu Moravica ima i svoju spomen-sobu.

Bio je čest gost Sokobanje. Tamo je voleo da ide. Bio je čovek u osami. Nije voleo mnogo društva. Bio je odmeren. Njegova svaka rečenica, i u književnosti, i u životu, bila je do kraja isklesana. Plašio se teških reči. Osama i boravak u Sokobanji imali su za njega nešto blagotvorno – priča Terzić.

Svi zainteresovani mogu pogledati izložbu radnim danima, od 8 do 15 sati, u holu Arhiva u Tvrđavi, sve do 5. marta.